Hoće li digitalizacija zadati poslednji udarac divljoj gradnji

Srbija se suočava sa višedecenijskim problemom bespravne gradnje, ali i brojnim pokušajima da se konačno proces legalizacije završi. Zakoni se menjaju, rokovi produžavaju, a podaci govore da je trenutno čak 4,8 miliona nelegalnih objekata u zemlji. Novi zakon koji bi trebalo da pojednostavi ozakonjenje nelegalnih objekata, prema najvama zvaničnika, naći će se već u petak pred Vladom, a zatim će biti prosleđen Skupštini na hitnu proceduru.

Kako je najavljeno ubuduće nelegalni objekti postaće vlasništvo države, a predlog zakona "Konačno svoj na svome" ima nekoliko ključnih elemenata: pojednostavljena procedura prijave i ozakonjenja objekata, troškovi će biti minimalni za većinu građana, biće definisan jasan okvir za kontrolu i uklanjanje novih nelegalnih objekata, a lokalne samouprava će takođe, imati ulogu u sprovođenju zakona uz podršku države.

Cilj zakona je da se konačno problem bespravne gradnje reši jednom zauvek. Nova regulativa predviđa minimalne troškove. Za porodične kuće i stanove cena će biti od 100 do 1.000 evra u zavisnosti od zone, po stanu, odnosno kući. Za sve ostale objekte plaćaće se naknada u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

I dok će za Beograd važiti raspon cena od 100 do 1.000 evra, u gradovima koji imaju preko 100 hiljada stanovnika cena će se kretati od 100 do 500 evra. U gradovima veličine 50 do 100 hiljada stanovnika, legalizacija će koštati od 100 do 300 evra, a za jedinice lokalne samouprave koje su ispod 50.000 stanovnika cena će biti od 100 do 150 evra. Prema rečima zvaničnika, ovu naknadu neće plaćati lica koja su primaoci socijalne pomoći, invalidi, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

 

Građani će slati elektronsku prijavu putem digitalne platforme uz pomoć koje će se prikupljati i ostali neophodni podaci pa će postupak upisa prava svojine biti brži i efikasniji. Građani će imati 60 dana da se prijave i još 30 dana da ulože prigovore ukoliko to bude potrebno. Takođe, jedinica lokalne samouprave biće u obavezi da organizuje timove za pravnu pomoć, odnosno za popunjavanje digitalnih obrazaca.

Ključna novina je digitalizacija celog procesa, zasnovana na već postojećim trodimenzionalnim satelitskim snimcima cele zemlje, što bi, prema rečima ministrafinansija Siniše Malog, trebalo da skrati postupak na "mesece, a ne godine".

Država je u reformu ušla u ovom momentu zato što je digitalizovala ključne stvari - tako je dobila masu podataka u različitim bazama koji daju različite informacije, pre svega o objektima koji su sagrađeni i koji su već ucrtani u bazu podataka katastra, o njihovoj površini, vremenu izgradnje, spratnosti, pojasnila je za RTS ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

" Princip je vrlo prost - snimi, evidentiraj, podnesi prijavu, upiši“, navela je Sofronijević.

 Srbija od 1997. godine bori sa divljom gradnjom i kako je moglo da se čuje u nedelju na konferenciji za novinare kada je predstavljan zakon, legalizovano je svega 330.000 objekata, a u međuvremenu su brojke kuća i zgrada zidanih bez dozvola neverovatno narasle. Međutim, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa uvek je bio  ključni izazov.

Odlaganje ohrabruje nelegalnu gradnju

Problem bespravne gradnje nije nov u Srbiji, a profesor prava i advokat Zlatko Stefanović kaže da taj problem nije tako jednostavno rešiti.

"Ne može biti samo kriterijum da je objekat izgrađen bespravno i da nađemo vlasnika. Kod legalizacije se otvara i niz drugih pitanja koje će neko morati da utvrdi u postupku. Na primer, neće moći da se legalizuje objekat ako se on recimo nalazi na mestu koje nije pogodno za gradnju, jer se tu možda planira neki put ili je to nacionalni park i slično. Takođe, mora da se utvrdi mogućnost priključenja na infrastrukturu, ili ako objekat nije priključen na vodu, kanalizaciju, struju vi ga ne možete legalizovati dok se to ne reši", objašnjava Stefanović.

Srbija je od 2003. do danas,  prolazila kroz niz pokušaja legalizacije bespravnih objekata, a donešeno je pet zakona. Iako je svaki novi zakon doneo pojednostavljivao procedure i smanjenjivao troškova, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nepostojanje planske dikumentacije,  birokratija pa i administrativni kapaciteti kočili su ovaj proces.

Despositphotos

 

Ranije je bilo najava da će objekti koji ne budu legalizovani do određenog roka biti srušeni, međutim izgleda da je upravo odlaganje rokova i gledanje kroz prste države, na neki način ohrabrilo one koji nelegalno grade.

"Kad je 2015. godine donet zakon rečeno je da će sve biti legalizovano, zato je napravljen satelitiski snimak prema kojem se i vrši legalizacija, i da sve ono što se pojavi naknadno neće moći da se legalizuje. To je trebalo da bude neka vrsta pritisak da ljudi grade legalno. Međutim, taj proces nije sproveden do kraja i mi sada ponovo imamo situaciju u kojoj se donosi novi zakon i stvara očekivanje da će legalizacija kao i prethodni put moći da se odlaže, a nelegalna gradnja da se nastavi", kaže profesor Stefanović.

Pet zakona, nula uspeha

A kako je izgledao put Srbije u ovom mukotrpnom procesu u prethodnih dvadeset i više godina? Prvi Zakon o posebnom postupku za izdavanje građevinske dozvole za određene objekte donet je davne 2003. godine, sa ciljem da se reše problemi bespravne gradnje iz devedesetih. Tadašnja procedura bila je veoma složena i skupa. Građani su morali da podnesu detaljnu tehničku dokumentaciju, uključujući projektne planove, geodetske snimke i dokaz o vlasništvu, i da plate brojne takse.

Novi pokušaj uvođenja red usledio je šest godina kasnije kada je usvojen Zakon o planiranju i izgradnji, koji je predviđao legalizaciju objekata izgrađenih do 2009. godine.  Građani su imali samo 90 dana od stupanja zakona na snagu da podnesu zahtev za legalizaciju.

 Ovoga puta bilo je neophodno dostaviti  manji deo tehničke dokumentacije i jeftinije platiti nakandu za građevinsko zemljište, pa veliki broj građana nije uspeo da prikupi papire u zadatom roku, ili uopšte nije ni pokušao da pokrene postupak. Rezultat je bio da se od više stotina hiljada bespravnih objekata, tek manji deo ušao u proces legalizacije. U međuvremenu su produžavani rokovi za legalizaciju,.

Zatim je 2011. godine izmenjen Zakon o planiranju i izgradnji, a građanima je omogućena skoro besplatna legalizacija sa 99 odsto popusta na nakandu za građevinsko zmljište.

 Ustavni sud je godinu dana kasnije reagovao i poništio deo zakona koji se odnosi na način, uslove i rokove za legalizaciju, kao  i sadržinu i vrstu tehničke dokumentacije potrebne za građevinsku i upotrebnu dozvolu, jer je prekršen princip jednakosti građana pred zakonom. 

U javnosti je figurirala procena da je gradnja bez dozvole četiri puta jeftnija nego sa papirima, pa je jasna odluka Ustavnog suda.

Do kraja roka 2014. godine podneto je oko 700.000 zahteva, ali mnogi su ostali nerešeni. Građani su se žalili na kompleksnost procedure , dok je administracija bila zatrpana.Procene su govorile da je tada u Srbiji bilo više od million nelegalnih objekata. 

Depositphotos

 

 

Samo dve godine kasnije, na snagu je stupio novi Zakon o ozakonjenju, a stav zvaničnika je bio da se process legalizacije mora završiti jednom za svagda.

Procedura podnošenja zahteva je i ovoga puta još više pojednostavljena. Vlasnici više nisu morali sami da podnose zahteve, već je lokalna samouprava po službenoj dužnosti pokretala postupak. Podnosioci zahteva su samo morali da obezbede dokaz o vlasništvu i da plate određenu taksu.

Procena države tada je bila da u Srbiji postoji između 1,3 i dva miliona bespravnih objekata, što znači da je gotovo svaka treća nekretnina bila nelegalna. Međutim, Republički geodetski zavod je zahvaljujući satelitskom snimku Srbije, izneo podatak da je nezakonito izgrađeno oko pet miliona objekata.

I ovoga puta rokovi su stalno pomerani, a iako je tada najavljivano da će ceo proces biti završen do 2018. godine to se nije dogodilo. Tokom 2023. postojeći zakon je dopunjen i omogućeno je vlasnicima nelegalno izgrađenih kuća i stanova da privremeno budu priključeni na elektroenergetsku mrežu, gas, grejanje, vodovod i kanalizaciju, bez obzira na vreme kada su ti objekti izgrađeni.

Građani nisu bili motivisani da uđu u proces legalizacije, jer iako je bespravna gradnja tretirana kao krivično delo nijedna opština se nije lako odlučivala na korak rušenja. Osim toga iako je vrmenom smanjivana cena legalizacije, odnosno plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta i umnogome smanjena tehnička dokumentacija, ovaj proces su da zakoče nerešeni imovinski odnosi, ali i nezainteresovanost građana da se bore sa administracijom. Procedure u opštinama za dobijanje građevinske dozvole i kasnije upis svojine znale su da potraju godinama. 

Ovoga puta novi zakon nudi priliku da se konačno reše decenijski problem, a put do legalizacije objekta je u odnosu na prethodnih nekoliko puta dosta olakšan. Ukoliko proces sprovođenje legalizacije bude uspešan i lokalne samouprave će značajno povećati prihod od poreza na imovinu, stanovi i kuće ć moći da se zalažu pod hipoteku, a dodatni prihodi po tom osnovu mere se stotinama miliona dinara godišnje.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar