Što su stanovi skuplji, to se više prodaju - u Beogradu cene porasle i do 23 odsto

Tržište nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu prošle godine pokazuje uzlazni trend. Vrednost je porasla devet odsto, a ostvareni promet nepokretnosti iznosio je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Porastao je i broj kupovina za 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najviše se kupovalo u Beogradu, i to stanova. Blago je povećan broj plaćanja putem kredita, ali ni cene nisu ostale"van" tog  trenda povećanja.

 

Kako se navodi u Izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti za četvrti kvartal 2025. godine, ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio je 37.386, dok najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,4 milijarde evra (sa učešćem od 61 odsto od ukupno prometovane vrednosti). Ovaj podatak ne čudi, s obzirom na to da je i u trećem kvartalu 2025. upravo stan bio prva opcija kupaca nepokretnosti u Srbiji.

 

 

 

 

 

 

Za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 109 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 73 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

 

 

Način plaćanja - blago povećanje plaćanja kreditom

Interesantno je da kada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita. To predstavlja povećanje od tri odsto u odnosu na isti period prethodne godine. "Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 31,8 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je primetan rast u odnosu na 24,4 odsto iz istog perioda prošle godine", navedeno je u izveštaju.

 

 

Najveći deo novca iz kredita iskorišćen je za kupovinu stanova. U četvrtom kvartalu 2025. godine u 31,8 odsto ugovora o kupoprodaji stanova u Srbiji evidentirano je kreditno plaćanje, dodaje se, što je za sedam procentnih poena više u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

 

 

"U većim gradovima u Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine, uz učešće kredia, stanovi su prodati u Beogradu – 39,8 odsto ugovora, u Kragujevcu – 39,7 odsto, zatim u Novom Sadu – 36,1 odsto, a u Nišu – 34 odsto ugovora."

Takođe, u poslednjem kvartalu prošle godine prema podacima RGZ vidi se da je broj kupovine nepokretnosti porastao u Beogradu za čak 10,9 odsto, i Kragujevcu za 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa druge strane, smanjenje je zabeleženo u Nišu za 6,5 odsto i u Novom Sadu za 8,7 odsto.

Inače, Niš i Kragujevac imaju dvocifren rast cena starogradnje, uz nešto sporiji rast cena novogradnje, što ukazuje na sve izraženiji pritisak ograničene ponude kvalitetnih starih stanova.

Šta je sa cenama

Ono što je interesantno jeste da cene starih stanova u Beogradu rastu čak do 23 odsto, dok u novogradnji rastu za najviše 16 odsto. S tim što se u pojedinim opštinama beleži pad cene nobosagrađenih staniva, na primer u Starom gradu (od 14 odsto) i Paliluli (pet odsto).

Prosečna cena kvadrata krajem prošle godine u Starom gradu bila je 3.832 evra, dok je nešto manja bila na Vračaru (3.542 evra), Savskom vencu (3.370 evra), ali i na Novom Beogradu (3.158 evra). Najmanja prosečna cena kvadrata, sudeći prema izveštaju, bila je u Čukarici - 2.291 evra.

Uopšte uzev, u četvrtom kvartalu 2025. najveći udeo u  u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 1,448 milijardi evra. "Učešće stanova u ukupnoj vrednosti tržišta u četvrtom kvartalu 2025. godine bilo je 60,9 odsto, što je za četiri procentna poena više nego u četvrtom kvartalu 2024. godine", stoji u izveštaju.

Za stanove je u Beogradu krajem 2025. izdvojeno ukupno 768,5 miliona evra. Najviše cene i dalje su koncentrisane u centralnim beogradskim opštinama. Naime, zanimljivo da je najveći iznos izdvojen za stan na Savskom vencu, ukupne površine 90 kvadrata, u iznosu od 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 15.298 evra na istoj opštini.

Depositphotos

Potom, najskuplja kuća, kako stoji u izveštaju, prodata je takođe na Savskom vencu, i to za pozamašnih milion evra.

Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 60.000 evra, takođe na teritoriji gradske opštine Savski venac. Inače, najskuplje garažno mesto u trećem kvartalu prošle godine plaćeno je 50.000 evra, i nalazi se, opet, na Savskom vencu. 

Takođe, najviša ugovorena cena poslovnog prostora je neverovatnih 2,75 miliona evra. Reč je o prostoru površine od 732 kvadrata na teritoriji beogradske opštine Stari grad.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji gradske opštine Grocka, dok najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište Srbiji iznosi 5,9 miliona evra, i ostvarena je na teritoriji opštine Šid.

Generalno gledano, zbog potražnje, rasta cena inputa i cena rada u građevinarstvu, cene nekretnina znatno su porasle. U 2025. godini, u poređenju sa 2019, prosečna cena nekretnine u Srbiji porasla je za 41 odsto. Ipak, pored velikog rasta cena nekretnina, rasle su i prosečne neto plate. Plate i dalje rastu, jer je tržište rada u regionu gotovo ispražnjeno i ostao je vrlo mali broj kvalifikovanih radnika slobodnih za popunjavanje radnih mesta, pa su poslodavci primorani da povećavaju plate, često i iznad rasta produktivnosti, kako bi ispunili narudžbine. 

Zašto kvadrat u Adria regionu nikada nije bio skuplji

Cene nekretnina u Adria regionu poslednjih godina imaju tendenciju značajnog rasta koja se, uglavnom, meri dvocifrenim stopama, a vrednost kvadratnog metra izražava se i petocifrenim iznosima. Među vodećima po rastu cena nekretnina u Evropskoj uniji jeste Hrvatska, pisala je Bloomberg Adria nedavno. Cene stambenog kvadrata u trećem tromesečju 2025. godine porasle su po najvišoj stopi od početka 2023. godine. 

Cene nekretnina u Severnoj Makedoniji su u 2025. godini rasle najbrže u poslednjih 25 godina. Rast u poslednja dva tromesečja ove godine iznosi 25 odsto. Najskuplje se prodaju stanovi u skopskom Centru.

Slične cene sa Beogradom, inače, su i u slovenačkoj prestonici. Cena kvadratnog metra novog stana u pojedinim delovima Ljubljane već premašuje 7.000 evra. 

U poređenju s prethodnim godinama, cene stambenih nekretnina i u Sarajevu su u 2025. znatno porasle. Prosečna cena po kvadratu dostigla je oko 2.150 evra, čime se ukupna vrednost stana od 50 m² približila iznosu od 107.000 evra. Reč je o povećanju većem nego dvostrukom u odnosu na ono pre nekoliko godina.