Cene stanova u Srbiji nastavile da rastu, promet na jugu i istoku eksplodirao

Tržište stanova u Srbiji u prvom tromesečju 2025. godine nastavilo je stabilan rast, uz blagi zamah kupovine putem stambenih kredita. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) objavljenim u ponedeljak, indeks cena stanova iznosio je 176,28, što predstavlja kvartalni rast od 1,30 odsto i godišnji skok cena od 5,31 odsto.

Iako je kvartalni rast u blagom usporavanju u odnosu na kraj 2024. godine (kada je iznosio 1,36 odsto), tržište pokazuje znake oporavka. Ukupan broj kupoprodaja u Srbiji porastao je za 7,2 odsto, dok je ukupna vrednost prometa skočila za čak 21,8 odsto – na 1.028 milijardi evra.

 

 

Krediti se vraćaju

Jedan od najvažnijih pokazatelja oporavka tržišta jeste rast udela stanova kupljenih putem stambenih kredita. U prva tri meseca 2025. godine, broj stanova kupljenih na kredit porastao je za gotovo 48 odsto u odnosu na isti period 2024, dok je njihovo učešće u ukupnom prometu dostiglo 25 odsto, što je sedam procentnih poena više nego godinu dana ranije.

Ovaj preokret dolazi nakon perioda stagnacije, kada su visoke kamatne stope i inflacija obeshrabrile zaduživanje, a tržište bilo vođeno isključivo keš kupcima.

Novogradnja i starogradnja – rast ujednačen, ali cene i dalje više u Beogradu

Cene stanova u novogradnji porasle su za 5,55 odsto međugodišnje, dok je kod starogradnje rast iznosio 5,17 odsto. Beograd i dalje drži ubedljivo najvišu cenu kvadrata, indeks za glavni grad popeo se na 182,71, odmah iza Vojvodine, koja prednjači sa indeksom 186,12.

Međugodišnje, Beograd beleži rast cena od 6,20 odsto, što je ubrzanje u odnosu na 5,89 odsto iz prethodnog kvartala. Slično važi i za Vojvodinu (4,84 odsto), dok su cene u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji usporile na 3,54 odsto.

Eksplozija prometa na jugu i istoku

Najveće iznenađenje dolazi iz regiona Južne i Istočne Srbije, gde je broj kupoprodaja porastao za čak 41,4 odsto, a vrednost prometa gotovo udvostručena sa 49 na 92 miliona evra. Time se ovaj region pozicionirao kao jedno od najdinamičnijih tržišta u zemlji, što može ukazivati na promene u migracionim tokovima, investicionoj aktivnosti i dostupnosti stanova. Ne treba smetnuti s uma da na istoku Srbije posluje kineski Zijin, koji je najveći izvoznik iz Srbije i koji je doprineo oživljavanju tog kraja, dok su u južnoj Srbiji velike investicije, pre svega nemačkih kompanija, doprinele u izvesnoj meri oživljavanju tržišta nekretnina.

Za razliku od toga, Beograd raste tek 0,3 odsto sa 3.913 ugovora ukupne vrednosti 537 miliona evra, a Šumadija i Zapadna Srbija beleže pad broja transakcija od 0,4 odsto, ali istovremeno i rast vrednosti prometa za 22,9 odsto (161 miliona evra).

Evropski kontekst: Portugalija, Bugarska i Hrvatska predvode rast

Kada se tržište Srbije uporedi sa onim u Evropskoj uniji, jasno je da stambeni sektor u Evropi ulazi u novu fazu rasta. Prema podacima Eurostata, prosečan rast cena stambenih nekretnina u EU iznosio je 5,72 odsto. Portugalija prednjači sa neverovatnih 16,29 odsto, dok Bugarska raste po stopi 15,08 odsto. Finska je jedina zemlja EU sa padom cena – od 1,91 odsto.