Novi zakon pod nazivom "Konačno svoj na svome", trebalo bi da omogući legalizaciju 4,8 miliona nelegalnih objekata u zemlji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju na konferenciji za medije najavljujući ovaj zakon je istakao da mnogi građani trenutno ne mogu da raspolažu svojom imovinom, a i ne plaćaju porez.
Novi zakon, kako je naglasio, nudi jednostavnu proceduru prijave i minimalne troškove, što će značajno poboljšati imovinska prava građana Srbije. Stavlja se tačka na nelegalnu gradnju, ubuduće nelegalni objekti postaće vlasništvo države, istakao je Vučić. Legalizacija za oko 70 odsto objekata koštaće 100 evra.
"Ideja je da prostom prijavom, bez komplikovanih procedura, u digitalnoj formi, evidentiramo sve objekte i mi ovde odlučujemo o vlasništvu", rekao je Vučić.
Opširnije
Plate u zdravstvu i obrazovanju rastu od oktobra, nastavnici sustižu prosek
Zarade će biti vanredno povećane za pet odsto, a zatim sledi i redovno povećanje od 1. januara sledeće godine.
19.09.2025
Vlada daje poslednju reč o minimalcu od 551 evra
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, nije postignut dogovor o redovnom povećanju minimalne zarade za narednu godinu između Ministarstva finansija, sindikata i poslodavca.
09.09.2025
Prosečna plata u Srbiji 107.075 dinara, programeri zarađuju gotovo tri puta više od proseka
Prosečna plata u Srbiji u junu 2025. iznosila je 107.075 dinara, pokazuju najnoviji podaci RZS. Iako je prosečna zarada porasla, razlike među sektorima i opštinama ostaju velike.
25.08.2025
Minimalac u Srbiji od oktobra 500 evra, novo povećanje u januaru
Oktobarsko povećanje je rast od 9,4 odsto, sa 53.592 na 58.630 dinara. Drugim rečima, cena radnog sata biće povećana sa 308 na 337 dinara.
15.07.2025
U Srbiji se ne gradi više, nego legalnije
Mart 2022. doneo je 35 odsto više izdatih građevinskih dozvola u odnosu na isti mesec lane.
19.05.2022
Objasnio je da će građani slati elektronsku prijavu i da će u roku od 60 dana imati legalizovan objekat. "Podzakonskim aktom će to biti uređeno da bude do Nove godine. To će raditi Agencija za prostorno planiranje u svakom katastru".
Istakao je da će najskuplja legalizacija biti za stan na Terazijama od 200 kvadrata, za šta će se plaćati 1.000 evra.
Naveo je da postoji u našoj zemlji 4,8 miliona objekata koji se koriste bez upisa prava ili bez upotrebne dozvole.
"Dakle, imamo 4,8 miliona nelegalnih objekata u našoj zemlji. Ti ljudi ne mogu da te objekte stave pod hipoteku, da koriste kredite, ne mogu da ih stavljaju u pravni promet u skladu sa zakonom, ne mogu dakle da raspolažu tom imovinom. Istovremeno se i najčešće ne plaća porez na imovinu na takve objekte gde i država gubi i imamo jednu nepoznatu situaciju u kojoj ljudi nemaju izvesnu budućnost", rekao je predsednik Srbije.
Depositphotos
Naveo je da je država pokušavala to da reši od 1997. godine. "To smo rešavali svim genijalnim zakonskim predlozima, a možda ne uvek tako lošima, ali u primeni je to bilo loše i nismo rešili ni 320.000 predmeta.
"Ukoliko želite da se bavite nelegalnom gradnjom, nećemo da rušimo, to će da postane vlasništvo države, pa ćemo da onda to damo nekoj sirotinji, školi ili obdaništu. Država će o tome da odluči".
To su, kako kaže, nova pravila, i time država stavlja tačku na nelegalnu gradnju.
Za koga neće važiti nove mere legalizacije
"To je za one koji su gradili na tuđem privatnom zemljištu, dakle oni nemaju pravni osnov da dobiju legalizaciju. Ne mogu ja da uzmem da izgradim nešto na vašem zemljištu i da kažem ajde legalizuj sad ovo. I drugo je za one koji su gradili u zaštićenom području. Ti objekti će najčešće postati vlasništvo države, osim ako se nalaze na površini koja je važna za ekspropriaciju za neki važan državni objekat, u tom slučaju se ruše".
Sofronojević: Država ne nagrađuje nesavesne investitore
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević objasnila je da će u Srbiji prvi put građani digitalnim putem moći da upišu svoje nepokretnosti i time steknu pravo svojine.
"Radi se o centralizovanom i digitalizovanom postupku i to nam omogućava da najveći broj vlasnika, dakle ljudi koji već koriste svoje nepokretnosti upišu u prava svojine, jer znate da se po našem zakonu upisom stiče pravo svojine".
Istakla je da su procene da će najveći broj svih faktičkih korisnika biti i upisan kao stvarni vlasnik. Prema njenim rečima, država prvi put ima mogućnost da to uradi ukrštanjem digitalnih platformi iz različitih baza podataka.
"Zašto jedna digitalna elektronska prijava? Zato što će u njoj biti sadržani podaci povučeni iz mnogih baza podataka, gde ćemo ukrstiti sa vašom prijavom i imati jedan vrlo jedan jeftin i brz postupak za upis prava svojine", rekla je Sofronijević. Naglasila je da je upis prava svojine pravno pitanje i da država ne ulazi u pitanja tehničke ispravnosti ni dokumentcije ni izvedenih radova, jer država, kako kaže, ne može da preuzima ulogu investitora.
Navela je da su identične odredbe, kao što se donose u Srbiji, donele Grčka, Italija, Španija i Turska. "Razmotrili smo naravno i ustavni osnov za donšenje ovog zakona. On je naročito sadržan u članovima 58 i 135 Ustava Repbulike Srbije, kojim se daje pravo Republici da uređuje imovinsko-pravne odnose i uređuje prostor, ali isto tako i da se bavi zaštitom prirodnih, kulturnih i ostalih dobara", navela je Sofronijević.
Ona je ponovila da će novim zakonom naročito biti zaštićena prirodna i kulturna dobra. Napomenula je da se tim zakonom ni na koji način ne nagrađuju oni koji su prevarili kupce stanova i državu. Pojašnjava da je čest slučaj da u velikm gradovima investitori izgrade stanove, a potom nestanu te da je država imala to na umu prilikom donošenja novih mera. Kako kaže, ljudi koji su kupovali takve stanove neće ostati "kratkih rukava".
"Svi ti ljudi imaće mogućnost da kroz plaćanje, ako investitor nije dostupan ili je nepoznat, da plate ove cene koje su navdene i da im se upiše pravo svojine za kupljeni stan", istakla je Sofronijević. Kada je reč o investitorima koji grade nelegalno i poznati su državi, ona je naglasila da oni mogu da plaćaju troškove u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ako to nisu učinili onda kada je trebalo u redovnom postupku.
"Dakle, ne kažnjavamo, ali bar izjednačavamo sa savesnim graditeljima, ali ne aboliramo ih od krivične odgovornosti ako su postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona", zaključila je Sofronijević.
Vanredno povećanje minimalne zarade od 1. januara
Predsednik Srbije je najavio vanredno povećanje minimalne zarade od 1. januara 2024. godine, koje će iznositi 10,1 odsto, čime je kumulativno povećanje veće od 30 odsto.
"Po prvi put imaćemo minimalnu pokrivenost potrošačke korpe ne od 100 odsto, nego 111 odsto. To pokazuje koliko će ljudi lakše da žive", rekao je Vučić.
Od 1. oktobra povećanje plata u zdravstvu i prosveti za pet odsto
"Od 1. oktobra skaču plate u zdravstvu i obrazovanju, za pet odsto. Plata medicinske sestre u januaru 2025 bila je 740 evra, sada će biti 778 evra. Plata lekara specijaliste je bila 1.371 evro, a biće 1.440 evra.
Nastavni kadar sa sedmim stepenom, vaspitači i nastavnici, bila im je plata 923 evra, biće 969 evra. Sa povećanjem od 1. januara to prelazi platu od 1000 evra značajno", naglasio je Vučić.
Dodao je da će plata nastavnog kadra sa sedmim stepenom stručne spreme bez razrednog starešinstva biti povećana sa 862 evra na 906 evra i da će biti blizu 1.000 evra posle dodatnog povećanja u januaru mesecu.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...