Produžen rok za legalizaciju, do sada podneto više od dva miliona prijava

Građani Srbije će moći još do nedelje u ponoć da prijave bespravno izgrađene objekte, pošto je rok produžen zbog povećanog interesovanja. Za manje od dva meseca od uvođenja ove procedure, podneto je više od dva miliona prijava, što je nešto manje od polovine procenjenog broja nelegalnih objekata. Ideja je da se uvede kakav-takav red kada je reč o  oblasti stanovanja, s obzirom na višedecenijski problem nelegalne gradnje, a građanima omogući da zahvaljujući upisu prava lakše raspolažu nekretninom. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije reč o legalizaciji u klasičnom smislu.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, nazvan "Svoj na svome", usvojen je 22. oktobra 2025, a od 8. decembra 2025. vlasnici nelegalnih objekata mogli su da podnesu prijave za legalizaciju pre svega elektronskim putem uz pojednostavljenu proceduru i niže naknade.

Građanima je prvobitno dat rok da do 5. februara da podnesu prijave ali je, iako su vlasti insistirale na tome da ga neće produžavati, ipak produžen do 8. februara, odnosno do nedelje u ponoć. To je učinjeno zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu, a i kako bi se svim građanima koji to žele izašlo u susret, rekla je u četvrtak novinarima ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 4,8 miliona ilegalno sagrađenih objekata, a do 4. februara u 19.00, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, stiglo je 2.026.310 prijava. U poređenju s tim, kako je u oktobru rekla ministarka Sofronijević prilikom predstavljanja zakona, 2016. godine postojalo je 1,6 miliona bespravnih objekata, od kojih su 972.000 bili stambeni.

Novim zakonom treba da uvede kakav-takav red kada je reč o oblasti stanovanja, s ambicioznim ciljem da se stavi tačka na nelegalnu gradnju, što je višedecenijski problem u Srbiji. U obrazloženju zakona se procenjuje da će njegovim sprovođenjem država do 2030. godine uspeti da evidentira oko 80 odsto objekata i time obezbedi prihode od približno 56,2 milijarde dinara, odnosno oko 480 miliona evra.

Depositphotos

 

 

Građanima je omogućeno da se registruju kao vlasnici objekata u kojima žive ili rade, a postupak mogu da pokrenu i stambene zajednice u slučaju da je investitor koji je gradio objekat ugašen ili u stečaju. Građani koji su pre toga pokrenuli postupak morali su da to sada ponovo učine u skladu sa novim zakonom, osim ako u međuvremenu nije doneto pravosnažno ili konačno rešenje o ozakonjenju i legalizaciji objekata.

Kada je reč o novom zakonu, težište je na upisu prava na objekat, dok je prethodni postupak legalizacije bio vezan za proveru tehničkih uslova objekta. Na ovaj način će moći da se uknjiže svi objekti koji imaju pravni osnov, bez čekanja da se utvrdi da li objekat ispunjava tehničke uslove, odnosno ne zahteva se tehnička dokumentacija kojom bi se utvrdila bezbednost ili funkcionalnost objekta. Kada objektu bude priznat pravni status, postupak ima i efekte legalizacije, mada su pravnici ukazivali da nije reč o legalizaciji u klasičnom smislu, već o upisu prava na objekat. 

S druge strane, novim zakonom treba da se građanima omogući da uknjiže nekretninu i tako im se olakša da se priključe na infrastrukturu, ali i nasleđivanje i prenos prava. Takođe, upisane nekretnine mogu služiti i kao kolateral za kredite. Zakon treba da unapredi prostorno planiranje i naplatu poreza i komunalnih taksi.

Zakon je kritikovan u javnosti i kao populistička mera koja nagrađuje nelegalnu gradnju, a ukazivano je i na moguće izazove oko provere prava svojine i sporost postupka.

Građani su mogli da prijave nekretnine putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, portala eUprava, preko uslužnog centra lokalne samouprave ili preko neke od poslovnica tako što bi dostavili osnovne lične podatke i osnovne podatke o nepokretnosti (broj parcele i adresa) uz dokaz o pravu na zemljište i objekat.

Previđeno je da digitalna platforma ukršta podatke iz prijave sa podacima o objektima i vlasnicima iz javnih evidencija, da bi se utvrdili nosioci prava svojine. Agencija upoređuje podatke iz prijava i javnih evidencija i izdaje potvrdu na osnovu koje se nekretnina upisuje u katastar, ako je ishod provere pozitivan. Ukoliko je ishod provere negativan, Agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora, navodi se na zvaničnom sajtu Svoj na svome.

Naknade za prijavu nekretnine su određene prema veličini mesta: za Beograd iznose od 100 do 1.000 evra, za veće gradove (sa više do100.000 stanovnika) od 100 do 500 evra, za gradove srednje veličine (50.000–100.000 stanovnika) od 100 do 300 evra, a za manje gradovi i sela (manje od 50.000 stanovnika) naknada iznosi 100 evra.

 

 

Prijava magacina, skladišta, ekonomskih, pomoćnih i proizvodnih objekata površine do 500 kvadratnih metara je besplatna a za objekte preko 500 kvadratnih metara plaća se 10 evra po svakom kvadratnom metru preko te površine.

Vlasti tvrde i da zakon pravi razliku između građana koji su bespravno i iz nužde gradili dom i onih koji su zloupotrebili pravo gradnje da bi sticali profit. Ministarka Sofronijević je u oktobru prilikom predstavljanja zakona rekla da će investitori koji su bespravno gradili, morati da plate doprinos za uređenje građevinskog zemljišta.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Zakon donet u oktobru 2025. najnoviji je pokušaj da se uvede red u oblasti stanovanja i reši problem sa bespravnom gradnjom koja već decenijama cveta u odsustvu sistemskih rešenja za problem stanovanja.

U više navrata je pokušano da se bespravno izgrađeni objekti ozakone, počev od 1991, ali bez većih rezultata. Uglavnom se išlo na to da se za ozakonjenje ispune minimalni urbanistički i tehnički uslovi, uz određene naknade. Naknade su se smanjivale, dokumentacija pojednostavljivala, a lokalne samouprave povremeno preuzimale dužnosti, ali su nerešeni imovinski odnosi i tromost administracije kočili proces. Novi zakon, uz digitalizaciju i centralizovane procedure, trebalo bi da ponudi konačnu priliku da se decenijski problem reši, dok lokalne samouprave mogu povećati prihode od poreza na imovinu, a vlasnici stambenih objekata stiču pravni status koji omogućava hipoteku i druge transakcije. Kako su se zakoni menjali i kako je to izgledalo u praksi, pročitajte na linku.

Prema podacima iz lokalnih samouprava, odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja, ukupno je doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona u protekle skoro tri decenije.