Država očekuje više od 56 milijardi dinara od legalizacije nepokretnosti

Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, simbolično nazvan "Konačno svoj na svome", trebalo bi prema najavama iz vlade da bude usvojen krajem oktobra ili početkom novembra, a njegova primena počeće do kraja godine. Pred nadležnima je veliki posao, jer je cilj da se u narednih pet godina upiše najmanje 80 odsto nepokretnosti koje su trenutno van evidencije.

Srbija se već decenijama suočava sa bespravnom gradnjom i neuspelim pokušajima da se ovaj problem reši kroz različite zakone o legalizaciji. Podaci pokazuju da u zemlji postoji čak 4,8 miliona objekata koji nisu uknjiženi, od čega je 2,1 milion izgrađen bez dozvole, dok je oko 2,7 miliona legalno podignuto, ali nikada nije upisano u katastar, stoji u obrazloženju zakona koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.

 

Prema podacima iz lokalnih samouprava odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno je doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona u protekle skoro tri decenije.

"Razlozi za mali broj donetih rešenja o legalizaciji i ozakonjenju su mnogobrojni: zahtevna urbanistička, tehnička i geodetska dokumentacija, nedostatak planske dokumentacije, dugi i skupi administrativni postupci, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu, nezainteresovanost građana i sl.", navodi se u obrazloženju zakona.

Najveća novina je da će svi objekti podignuti bez dozvole ubuduće postajati vlasništvo države, ako vlasnici blagovremeno nisu podneli zahteve za legalizaciju. Vlasnici će imati mogućnost da ih ozakone kroz znatno pojednostavljene procedure, dok će svi novi pokušaji bespravne gradnje biti automatski upisani u korist Republike Srbije ili uklonjeni ukoliko to nije u njenom interesu.

 

 

Predlog zakona odgovara na niz slabosti dosadašnjeg sistema: od nedostatka kadrova u lokalnim samoupravama i Republičkom geodetskom zavodu, preko sporih postupaka koji su trajali i do sedam godina, do činjenice da su se procesi vodili na papiru bez digitalnih baza podataka. Novi model predviđa digitalnu platformu, ukidanje obimne tehničke dokumentacije i jasno definisane rokove, čime se u praksi očekuje da uknjižba traje svega nekoliko nedelja.

Koliko će građane koštati legalizacija

Za razliku od ranijeg zakona, kada su troškovi mogli da dostignu i do 400.000 dinara, novi sistem ih značajno snižava. Kako se navodi u obrazloženju zakona, administrativni troškovi za porodičnu kuću od 120 kvadrata iznose oko 18.000 dinara, dok vlasnici stana od 60 kvadrata treba da plate oko 13.000 dinara. Za manje preduzetnike i firme procenjeni izdatak je između 12.000 i 20.000 dinara, za investitore većih objekata oko 58.000 dinara, dok će infrastrukturni sistemi zbog složene dokumentacije plaćati i preko 170.000 dinara.

Depositphotos

 

Zakon uvodi novu obavezu, a to je naknada za evidentiranje i upis objekata, delova objekata i zemljišta. Istovremeno se ukidaju sve dosadašnje takse i naknade za proces ozakonjenja. Za stanove i kuće u kojima se živi ona zavisi od zone: 1.000 evra u prvoj, 500 evra u drugoj, 250 evra u trećoj i 100 evra u četvrtoj. Poslovni objekti veći od 500 kvadrata plaćaće 10 evra po kvadratu, dok su pomoćni objekti poput garaža i radionica opterećeni fiksnom taksom od 50 evra, bez obzira na lokaciju.

Računica pokazuje da vlasnik kuće od 120 kvadrata u trećoj zoni treba da izdvoji ukupno oko 47.500 dinara, dok će stanar u zgradi sa stanom od 60 kvadrata u četvrtoj zoni platiti približno 24.800 dinara. Socijalno osetljive grupe, odnosno invalidi, borci, samohrani roditelji, porodice sa više dece i korisnici socijalne pomoći, su oslobođeni plaćanja taksi.

 

 

Očekivani prihodi države

U obrazloženju zakona se procenjuje da će sprovođenjem zakona do 2030. godine država uspeti da evidentira oko 80 odsto objekata i time obezbedi prihode od približno 56,2 milijarde dinara, odnosno oko 480 miliona evra. Od toga 20 odsto pripada opštinama, 70 odsto republičkom budžetu, a 10 odsto Agenciji za prostorno planiranje.

Dodatno, lokalne samouprave dobijaju stabilan izvor prihod kroz porez na imovinu, koji će doneti oko 4,2 milijarde dinara godišnje. Iako se već za 30 do 40 odsto nelegalnih objekata porez plaća, uvođenje preostalih u poresku evidenciju obezbediće konzervativan neto prihod od najmanje 4,16 milijardi dinara svake godine. 

Vlasnici nelegalizovanih objekata moći da učestvuju na tržištu nekretnina kada objekti budu uknjiženi kao privatno vlasništvo, i moći će da ih koriste kao obezbeđenje za hipotekarne kredite. Država računa da će vrednost novih kredita, obezbeđenih legalizovanim nepokretnostima, iznositi oko 3,2 milijarde evra, što bi trebalo da podstakne investicije i celokupan finansijski sistem.

Depositphotos

 

Procene pokazuju da bi, ukoliko samo pet odsto novoupisanih objekata uđe u promet do 2030. godine, tržište dobilo 2,4 milijarde evra vrednosti, a samo od poreza na prenos apsolutnih prava budžet bi mogao da prihoduje oko 60 miliona evra.

Procene su da će tokom prvih tri do pet godina ukupni javni prihodi kretati između 47 i 61 milijardu dinara, dok su rashodi procenjeni na najviše 5,2 milijarde dinara. Neto efekat po budžet iznosi između 43 i 56 milijardi dinara. Pored jednokratnih prihoda, zakon obezbeđuje i trajno povećanje javnih finansija od pet do šest milijardi dinara godišnje, kroz poreze i naknade.

Digitalizacija i novi administrativni okvir

U obrazloženju se navodi i da je plan da se u naredne tri godine najmanje 90 odsto predmeta vodi elektronski, kroz jedinstvenu platformu, bez potrebe za papirnom dokumentacijom. Time bi se povećala transparentnost i skratili rokovi, ali i smanjio rizik od korupcije.

Pojašnjeno je i da upis prava svojine ne daje garanciju tehničke ispravnosti objekta. "To je pravni institut, koji štiti građane i njihovo pravo da raspolažu imovinom. Odgovornost za bezbednost i tehničke uslove ostaju na vlasniku i onome ko je objekat izgradio. Država uređuje pravni okvir ali ne preuzima ulogu investitora", piše u obrazloženju.

Najveći izazovi, kako se navodi leže u kapacitetima institucija i spremnosti građana da prihvate novi model. Vlada računa da će fazna implementacija, edukativne kampanje i dodatna kadrovska podrška umanjiti rizike, a eventualni problemi biti rešavani kroz postepeno prilagođavanje sistema. Ipak, vlasti insistiraju da su koristi višestruke i da je zakon prema obrazloženju, osmišljen tako da konačno reši problem nelegalne gradnje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar