Počeo novi krug legalizacije 'Svoj na svome' - digitalizacijom protiv divlje gradnje

Sa primenom novog Zakona o legalizaciji od 8. decembra je započeo projekat "Konačno svoj na svome", najobuhvatnija digitalna reforma legalizacije bespravnih objekata u Srbiji do sada. Sistem uvodi centralizovanu bazu, jedinstvenu digitalnu prijavu i jasno definisane zone u kojima legalizacija jeste ili nije moguća. Građani i lokalne samouprave sada prvi put unapred znaju kriterijume: da li je objekat pogodan za legalizaciju, koja naknada važi i da li je potrebna saglasnost drugog organa. Centralizacija i jedinstveni digitalni postupak trebalo bi da smanje birokratske greške i ubrzaju obradu zahteva, a lokalne administracije su morale da u rekordnom roku - u samo 60 dana - usklade planove i digitalno povežu zone sa novom platformom Ministarstva građevinarstva.

Prema rečima resorne ministarke Aleksandre Sofronijević, prijave će se podnositi elektronski, a svim građanima koji nisu u mogućnosti da to urade samostalno, biće dostupna pomoć u opštinama i poštama širom Srbije. Drugim rečima, ovlašćeni službenici u tim institucijama popuniće i podneti elektronsku prijavu u ime građana.

 

Ko može da se prijavi i kako

Prijavu mogu podneti vlasnici objekata, nosioci prava korišćenja, zakupci državnog zemljišta koji su gradili u skladu sa ranijim pravilima, kao i naslednici. Prijava se podnosi preko portala eUprave ili šaltera lokalne samouprave (za građane koji nisu digitalno pismeni ili žive u sredinama sa slabijom internet konekcijom).

Podnosilac zahteva unosi adresu ili broj parcele, a sistem automatski prikazuje zonu i naknadu. Nakon učitavanja dokumentacije i elektronskog potpisivanja, prijava se evidentira u centralnoj bazi. Od tog momenta, građani mogu pratiti svaki korak - od kontrole dokumentacije, izlaska službenika ili geodete, pa do donošenja rešenja i upisa u Katastar.

                      

Kada i kako je sve počelo Put Srbije ka legalizaciji bespravnih objekata traje više od dve decenije, od prvog Zakona iz 2003. do aktuelnog iz 2025. Tokom tog perioda procedure su se stalno menjale - bile su složene, skupe i sa kratkim rokovima, što je rezultiralo da većina objekata ostane van legalizacije. Naknade su se smanjivale, dokumentacija pojednostavljivala, a lokalne samouprave povremeno preuzimale dužnosti, ali su nerešeni imovinski odnosi i tromost administracije kočili proces. Novi zakon, uz digitalizaciju i centralizovane procedure, trebalo bi da ponudi konačnu priliku da se decenijski problem reši, dok lokalne samouprave mogu povećati prihode od poreza na imovinu, a vlasnici stambenih objekata stiču pravni status koji omogućava hipoteku i druge transakcije. Ipak, prema rečima profesora prava i advokata Zlatka Stefanovića, problem legalizacije bespravnih objekata nije tako jednostavno rešiti, čak ni uz novi zakon. Stefanović objašnjava da legalizacija ne zavisi samo od bespravne gradnje i identifikacije vlasnika. Objekti se neće legalizovati ako se nalaze na nepogodnim lokacijama, poput planiranih puteva ili zaštićenih područja, ili ako nisu priključeni na infrastrukturu poput vode, kanalizacije i struje. Satelitski snimci iz 2015. trebalo je da pritisnu građane da grade legalno, ali proces nije sproveden do kraja, pa novi zakon sada ponovo budi očekivanje da legalizacija može da se odlaže, što podstiče nastavak nelegalne gradnje.

  

Potrebna dokumentacija

Podnosilac treba da obezbedi sledeće:

• dokaz identiteta i pravni osnov objekta;

• geodetski snimak ili satelitski prikaz;

• fotografije objekta, snimljene sa više strana;

• izjavu o periodu gradnje, kao i eventualne saglasnosti nadležnih organa u posebnim slučajevima (zaštićeno kulturno dobro, prvoklasno zemljište, vodna područja).

Depositphotos

 

Naknade i okvirna vrednost projekta

Naknade za legalizaciju kreću se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od veličine objekta i zone. Na primer, naknade za male kuće u seoskim sredinama iznosiće od 100 do 150 evra; za kuće u prigradskim naseljima od 250 do 400 evra, za stanove u srednje atraktivnim urbanim zonama od 500 do 700 evra, dok je za velike kuće u najtraženijim zonama potrebno izdvojiti do 1.000 evra za legalizaciju.

Ako se uzme u obzir da se u prvih 12 meseci očekuje više od 400.000 prijava, a prosečna naknada po objektu okvirno iznosi 500 evra, ukupne naplate u prvoj fazi projekta mogle bi dostići oko 200 miliona evra. Ovakav sistem prvi put javno daje transparentnu procenu potencijalnog finansijskog obima projekta, što je relevantno i za vlasnike objekata, ali i za lokalne budžete.

U planinskim i slabije naseljenim opštinama moguće je čak oslobađanje od naknade, jer država želi da podstakne evidentiranje i razvoj lokalne infrastrukture.

 

Šta sledi posle prijave

Po podnošenju prijave, lokalna samouprava započinje obradu, uključujući proveru dokumentacije, izlazak na teren i donošenje rešenja. Nakon uplate naknade, objekat se upisuje u Katastar i dobija pravni status. Savetuje se rano podnošenje zahteva, praktično već od ponedeljka, jer to ubrzava obradu i smanjuje rizik od tehničkih problema u sistemu.