NBS snizila prognozu rasta na tri odsto, inflacija krajem godine iznad cilja

Inflacija u Srbiji koja se donekle ubrzala u aprilu, ostaće, prema najnovijim prognozama Narodne banke Srbije, u okvirim cilja centralne banke sa prosečnom godišnjom stopom od 3,6 odsto, da bi krajem godine blago porasla iznad cilja i zatim se u 2027. vratila u okvire cilja. NBS je zbog geopolitičkih tenzija usled rata na Bliskom istoku snizila projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu sa 3,5 odsto na tri odsto.

 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je na konferenciji za novinare rekla da se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja ove godine zadržala ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto, a da se u aprilu ubrzala na 3,3 sa 2,8 odsto u martu, uglavnom kao posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i poskupljenja naftnih derivata na domaćem tržištu. 

Kada je reč o cenama hrane, one su i dalje niže nego godinu dana ranije, što ukazuje na to da prestanak važenja uredbe o smanjenju marži u trgovini na veliko i malo zasad nije imao veći uticaj na rast cena hrane, rekla je Tabaković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji koji je usvojio Izvršni odbor NBS 7. maja. 

Međugodišnja bazna inflacija se od početka ove godine kreće nešto iznad četiri odsto, vođenja pre svega rastom cena usluga, rekla je i dodala da zasad skok svetskih cena energenata nije imao veće sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

Prema novoj centralnoj projekciji NBS, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto tokom ovog kvartala i u trećem kvartalu, a blagi rast na vrednosti iznad gornje granice cilja očekuje se krajem ove i početkom naredne godine. Taj rast će biti privremen i posledica rasta cena nafte i drugih primarnih proizvoda, u kombinaciji s niskom bazom iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto, rekla je Tabaković.

"Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja, s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. godine u proseku vidimo na gornjoj granici cilja. Nastavak postepenog usporavanja očekujemo i u ostatku naredne godine, kao i njeno kretanje u granicama cilja do kraja perioda projekcije", rekla je ona i podsetila na revidirane prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje predviđaju sličan trend.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se za ovu godinu projekcija inflacije nije suštinski mnogo povećana, kao i da je u prvom kvartalu bila u proseku na 2,6 odsto, odnosno ispod ciljanog okvira. 

"Naša projekcija prosečne inflacije za ovu godinu iznosi 3,6 odsto, u prethodnoj projekciji je bila 3,3 odsto, znači to nije veliko povećanje, prvenstveno što smo u prvom tromesečju ove godine imali niže ostvarenje inflacije u odnosu na ono što smo imali u februarskom izveštaju inflacije", dodao je on. 

Jakovljević je rekao da se u četvrtom kvartalu ove godine očekuje ubrzanje na maksimalno oko pet odsto, a da se od početka 2027. očekuje silazna putanja do oko četiri odsto krajem 2027. godine, kao i da će u proseku inflacija u toj godini iznositi 4,4 odsto.

Tekuće okolnosti uticale na projekcije Svetske banke

Povodom projekcija Svetske banke da će inflacija u Srbiji biti povišena i dostići šest odsto do kraja godine, on je rekao da je ta međunarodna finansijska institucija, kao što je to bio slučaj sa kasnije revidiranim MMF-ovom prognozama iz aprila, krenula od pretpostavki zasnovanih na tadašnjim okolnostima.

Bloomberg

Prema njegovim rečima, Svetska banka je tada prvi put osnovni scenario odredila najverovatniji, a ne kao referentni scenario s obzirom na to da je rađen u trenutku nakon izbijanja sukoba sa Iranom i sa cenama nafte koje su išle do 115 pa i 120 dolara. "Tako da su se sami ogradili da te projekcije nisu najverovatniji ishod", rekao je on.

Podsetio je da je MMF snizio prognoze za Srbiju u maju jer su u aprilu krenuli od pretpostavke da će se nakon prestanka važenja ograničenja marži cene vratiti na one iz avgusta prošle godine, što se pokazalo kao pogrešno.

Bez snižavanja akciza inflacija bi bila znatno viša

Na pitanje kolika bi inflacija bila da nije bilo smanjenje akciza na gorivo, on je rekao da je cena nafte porasle za 70 odsto između dva izveštaja o inflaciji NBS a da bi, da se samo polovina toga prelila na cene derivata, to imalo značajan uticaj na inflaciju. Kako je objasnio, učešće derivata je šest odsto u indeksu potrošačkih cena i kada bi derivati poskupeli za 10 odsto, to bi značilo 0,6 procentnih poena inflacije. "Onda zamislite kada bi rast bio 35 odsto, kolika bi inflacija bila, bila bi između jedan i 1,5 procentnih poena do blizu dva", rekao je on.

Jakovljević je istakao da su mnoge zemlje koje su imale prostora za to, preduzele ovakve mere a da je Srbija imala prostora za to i u budžetu, fiskalnom deficitu i javnom dugu koji je znatno ispod nivoa od 60 odsto. "Tako da ta mera ublažavanja sa pretpostavkom da će u nekom relativno kratkom roku doći do smirivanja konflikta, ima smisla", rekao je on i dodao da je to i ocena MMF-a, s tim što ta mera ne bi trebalo da bude dugoročna, da ne bi uticala na fiskalnu poziciju.

U osnovnom scenariju majske projekcije NBS je pošla od pretpostavke da će se sukob na Bliskom istoku rešiti tokom drugog kvartala ove godine i da neće biti ozbiljnijih posledica po globalne lance snabdevanja.

Rast niži zbog neizvesnosti u svetu

Zbog zaoštravanja geopolitičkih tenzija usled početka rata na Bliskom istoku, NBS je snizila projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu sa 3,5 odsto na 3,0 odsto. "Istovremeno, zbog uticaja produžene globalne neizvesnosti na investiciono poverenje još od prošle godine, rast ekonomske aktivnosti u 2027. godini revidirali smo sa pet na 4,5 odsto, dok u srednjem roku očekujemo da će naša privreda rasti stabilnim tempom, oko svog potencijalnog nivoa od oko 3,5 odsto godišnje", rekla je Tabaković.

Projektovani rast ekonomske aktivnosti biće vođen domaćom tražnjom, uz doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva, koje će biti podržane većim raspoloživim dohotkom, kao i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027", rekla je guverner NBS.

"Takođe, oslonac rastu očekujemo i od izvoza, koji je već više puta i u uslovima niske eksterne tražnje, krize u evropskoj auto-industriji, pa i prošlogodišnjeg sporijeg priliva stranih direktnih investicija, dokazao svoju otpornost zasnovanu na visokoj proizvodnoj i geografskoj diverzifikaciji", dodala je.

NBS je pripremila i dva scenarija u slučaju produženja sukoba na Bliskom istoku - nepovoljan i veoma nepovoljna. Posledice nepovoljnog scenarija bile bi viša prosečna inflacija u odnosu na osnovni scenario za 0,5 procentnih poena u ovoj godini i za 0,4 odsto u 2027. BDP bi bio manji u odnosu na osnovni scenario za 0,4 procentnih poena u ovoj i za 0,5 procentnih poena u 2027. 

Nepovoljnim scenariom predviđa se da sukob traje do kraja 2026 , uz nastavka blokade Ormuskog moreuza i značajno oštećenje energetske infrastrukture na Bliskom istoku. Posledice bi bile viša inflacija za jedna procentni poen u odnosu na osnovni scenario i za 2,2 poena u 2027. Rast bi se usporio za jedan procentni poen u ovoj i za 1,3 poena u 2027. u odnosu na osnovni scenario. 

Manje SDI u prva tri meseca ove godine