NBS snizila prognozu rasta na tri odsto, inflacija krajem godine iznad cilja

Inflacija u Srbiji koja se donekle ubrzala u aprilu, ostaće, prema najnovijim prognozama Narodne banke Srbije, u okvirim cilja centralne banke sa prosečnom godišnjom stopom od 3,6 odsto, da bi krajem godine blago porasla iznad cilja i zatim se u 2027. vratila u okvire cilja. NBS je zbog zaoštravanja geopolitičkih tenzija usled rata na Bliskom istoku snizila projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu sa 3,5 odsto na tri odsto.

 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je na konferenciji za novinare rekla da se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja ove godine zadržala ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto, a da se u aprilu ubrzala na 3,3 sa 2,8 odsto u martu, uglavnom kao posledica znatnog rasta svetskih cena nafte i poskupljenja naftnih derivata na domaćem tržištu. 

Kada je reč o cenama hrane, one su i dalje niže nego godinu dana ranije, što ukazuje da prestanak važenja uredbe o smanjenju marži u trgovini na veliko i malo zasad nije imao veći uticaj na rast cena hrane, rekla je Tabaković.

Međugodišnja bazna inflacija se od početka ove godine kreće nešto iznad četiri odsto, vođenja pre svega rastom cena usluga, rekla je i dodala da zasad skok svetskih cena energenata nije imao veće sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

Prema novoj centralnoj projekciji NBS, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto tokom ovog kvartala i u trećem kvartalu, a blagi rast na vrednosti iznad gornje granice cilja očekuje se krajem ove i početkom naredne godine. Taj rast će biti privremen i posledica rasta cena nafte i drugih primarnih proizvoda, u kombinaciji s niskom bazom iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto, rekla je Tabaković.

"Nakon toga, inflacija će usporavati i vratiti se u granice cilja, s obzirom na to da je već u drugom tromesečju 2027. godine u proseku vidimo na gornjoj granici cilja. Nastavak postepenog usporavanja očekujemo i u ostatku naredne godine, kao i njeno kretanje u granicama cilja do kraja perioda projekcije", rekla je ona i podsetila na revidirane prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje predviđaju sličan trend.

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da se za ovu godinu projekcija inflacije nije suštinski mnogo povećana, kao i da je u prvom kvartalu bila u proseku na 2,6 odsto, odnosno ispod ciljanog okvira. 

"Naša prosečna projekcija prosečne inflacije za ovu godinu iznosi 3,6 odsto, u prethodnoj projekciji je bila 3,3 odsto, znači to nije veliko povećanje, prvenstveno što smo u prvom tromesečju ove godine imali niže ostvarenje inflacije u odnosu na ono što smo imali u februarskom izveštaju inflacije", dodao je on. 

Jakovljević je rekao da se u četvrtom kvartalu ove godine očekuje ubrzanje na maksimalno oko pet odsto, a da se od početka 2027. očekuje silazna putanja do oko četiri odsto krajem 2027. godine, kao i da će u proseku inflacija u toj godini iznositi 4,4 odsto.

U osnovnom scenariju majske projekcije NBS je pošla od pretpostavke da će se sukob na Bliskom istoku rešiti tokom drugog kvartala ove godine i da neće biti ozbiljnijih posledica po globalne lance snabdevanja.

Zbog zaoštravanja geopolitičkih tenzija usled početka rata na Bliskom istoku, NBS je snizila projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu sa 3,5 odsto na 3,0 odsto. "Istovremeno, zbog uticaja produžene globalne neizvesnosti na investiciono poverenje još od prošle godine, rast ekonomske aktivnosti u 2027. godini revidirali smo sa pet na 4,5 odsto, dok u srednjem roku očekujemo da će naša privreda rasti stabilnim tempom, oko svog potencijalnog nivoa od oko 3,5 odsto godišnje", rekla je Tabaković.

Projektovani rast ekonomske aktivnosti biće vođen domaćom tražnjom, uz doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva, koje će biti podržane većim raspoloživim dohotkom, kao i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027", rekla je guverner NBS.

"Takođe, oslonac rastu očekujemo i od izvoza, koji je već više puta i u uslovima niske eksterne tražnje, krize u evropskoj auto-industriji, pa i prošlogodišnjeg sporijeg priliva stranih direktnih investicija, dokazao svoju otpornost zasnovanu na visokoj proizvodnoj i geografskoj diverzifikaciji", dodala je.

NBS je pripremila i dva scenarija u slučaju produženja sukoba na Bliskom istoku - nepovoljan i veoma nepovoljna. Posledice nepovoljnog scenarija bile bi viša prosečna inflacija u odnosu na osnovni scenario za 0,5 procentnih poena u ovoj godini i za 0,4 odsto u 2027. BDP bi bio manji u odnosu na osnovni scenario za 0,4 procentnih poena u ovoj i za 0,5 procentnih poena u 2027. 

Nepovoljnim scenariom predviđa se da sukob traje do kraja 2026 , uz nastavka blokade Ormuskog moreuza i značajno oštećenje energetske infrastrukture na Bliskom istoku. Posledice bi bile viša inflacija za jedna procentni poen u odnosu na osnovni scenario i za 2,2 poena u 2027. Rast bi se usporio za jedan procentni poen u ovoj i za 1,3 poena u 2027. u odnosu na osnovni scenario.