Posle godina stagnacije, Nemačka se vraća na put rasta

Dugo očekivani oporavak najveće evropske ekonomije konačno se nazire.

Podaci objavljeni ove nedelje pokazali su da nemačka privreda nije samo porasla više nego što se očekivalo u drugom kvartalu, već je rast u prvom kvartalu bio snažniji nego što se prvobitno procenjivalo. Zajedno sa pozitivnim pokazateljima poslovne aktivnosti i poverenja, to donosi najoptimističnije izglede u poslednje vreme.

Značajan oporavak, koji se godinama pokazivao nedostižnim, ipak nije zagarantovan. Poremećaji izazvani inflacijom usled rata sa Iranom znače da 2026. ipak neće biti "godina rasta" koju je kancelar Friedrich Merz obećavao. Taj sukob takođe i dalje tinja.

Ali uz ogromna ulaganja u infrastrukturu i odbranu, kao i dugo odlagane reforme koje daju preko potreban podsticaj, Nemačka bi konačno mogla biti na pragu prevazilaženja tromosti zbog koje je opterećivala širu evrozonu umesto da pomogne bloku da sustigne dinamičnije Sjedinjene Američke Države.

"Optimista sam jer su me reforme zaista iznenadile", rekao je Karsten Junius, glavni ekonomista Bank J Safra Sarasin. "Potrošnja na infrastrukturu i odbranu trebalo bi da ima značajan uticaj na nemačku ekonomiju, koja se pokazuje veoma otpornom uprkos ratu sa Iranom. Po mom mišljenju, ciklični uzlet tokom naredne dve godine praktično je neizbežan zahvaljujući reformama i svom tom novcu."

Friedrich Merz planovi, osmišljeni da podstaknu privredni rast, dobijaju pohvale kompanija. Nedavni potezi odnose se na poreze, penzije, tržište rada i birokratiju, sa ciljem da olakšaju poslovanje.

Pre iznenađenja sa podacima o BDP-u, nemačka vlada je prognozirala rast od svega 0,5 odsto ove godine. Činjenica da bi takav rezultat predstavljao najbrži godišnji rast zemlje od 2022. pokazuje koliko su duboki postali ekonomski problemi nakon što su nekada moćni proizvođači automobila izgubili korak, visoke cene energije oslabile delove hemijske industrije, a kineski proizvođači mašina postali ozbiljni rivali.

Ključni sektori i dalje se suočavaju sa problemima. Uprkos dobrom početku 2026. godine za kompanije iz mašinske industrije, proizvodnja je do sredine godine počela da opada, prema rečima Johannesa Gernandta, glavnog ekonomiste VDMA, lobističke organizacije za tu industriju, koji uz geopolitičku nestabilnost kao razlog pada navodi i strukturne probleme.

"Nemačka gubi svoju konkurentsku prednost", rekao je on. "U mnogim oblastima više nismo toliko bolji koliko smo skuplji."

Proizvođači automobila, u međuvremenu, smanjuju poslovanje. Volkswagen AG je u julu najavio planove za ukidanje dodatnih 50.000 radnih mesta, dok je BMW AG ponudio dobrovoljne otpremnine hiljadama zaposlenih u Nemačkoj kako bi postao efikasniji. Pad prodaje u Kini snažno je pogodio automobilske kompanije u trenutku kada su se već suočavale sa američkim carinama i visokim domaćim troškovima.

Ipak, pojavljuju se i nove uspešne priče, posebno u sektoru odbrane, u okviru širom Evrope sprovedenog jačanja vojnih kapaciteta radi suprotstavljanja ruskoj agresiji i nadoknađivanja sve manje podrške predsednika SAD Donald Trumpa.

"Odbrana je jedini sektor u kojem zaista imamo procvat privrede", rekao je Clemens Fuest, predsednik istraživačkog instituta Ifo, uz upozorenje da je taj sektor i dalje mali i da će biti potrebno vreme da značajnije utiče na ukupnu proizvodnju. "Imamo uspešne startape, ali se šire i etablirane kompanije iz odbrambene industrije."

Modernizacija vojske deo je vojnog budžeta koji premašuje 100 milijardi evra (115 milijardi dolara) u 2026. godini, dok izdvajanja za infrastrukturu dodaju više od 50 milijardi evra godišnje. Ti programi pomogli su da se ublaže posledice sukoba na Bliskom istoku, ali će njihov efekat biti još izraženiji kada borbe prestanu.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg očekuju da će bruto domaći proizvod porasti za 1,1 odsto naredne godine i za 1,2 odsto godinu dana kasnije. Za 2026. godinu, Bloomberg Economics sada prognozira rast BDP-a od 0,9 odsto.

Napori vlade na reformama uključuju i uvođenje fleksibilnijih ugovora na određeno vreme, smanjenje birokratije i ubrzavanje procedura planiranja i izdavanja dozvola. U pripremi su i planovi za godišnje poresko rasterećenje u iznosu od 10 milijardi evra za građane sa niskim i srednjim primanjima.

Ipak, snažan oporavak i dalje nije verovatan.

"Očekujem samo umeren oporavak kada se rat na Bliskom istoku završi", rekao je Joerg Kraemer, glavni ekonomista Commerzbank. "Glavni razlog je to što nedavne odluke nemačke vlade nisu značajnije poboljšale konkurentnost, koja slabi još od vremena Merkel."