Srbija zasad izbegla nove američke carine - šta to znači za izvoznike

Srbija trenutno nije na listi zemalja kojima je Amerika uvela nove carine, ali ukidanje prethodne dažbine od 35 odsto ne znači potpuni povratak slobodnom izvozu. Za pojedine sektore prepreke i dalje ostaju.

Podsetimo, Amerika je 24. jula uvela novi režim naplate carina, u skladu sa Section 301 Trade Act of 1974, kojim je zamenjena privremena univerzalna carina od 10 odsto koja je važila od februara 2026. godine. Time je za više od 60 zemalja Amerika uvela carine od 10 do 12,5 odsto, koje se određuju na osnovu procene Vašingtona da li određene ekonomije imaju i sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.

Nakon presude Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kojom je oborena primena prethodnih takozvanih recipročnih carina uvedenih na osnovu vanrednih predsedničkih ovlašćenja Donalda Trumpa, Srbiji je ukinuta carina od 35 odsto, koju je do sada plaćala po tom osnovu.

"To praktično znači da su prestale da važe dodatne recipročne carine koje su se ranije primenjivale prema Srbiji, što predstavlja povoljan ishod za domaće izvoznike", kaže za Bloomberg Adriju Marica Vidanović, rukovodilac Centra za odnose sa SAD u Privrednoj komori Srbije. 

"Prema zvanično objavljenim dokumentima Bele kuće, Srbija nije uvrštena među ekonomije na koje se primenjuju nove dodatne recipročne carine od 10 do 12,5 odsto, uvedene 24. jula 2026. godine", pojašnjava Vidanović.

"Kriterijum za razvrstavanje jeste procena američke administracije o merama koje pojedine zemlje preduzimaju u sprečavanju trgovine robom proizvedenom prinudnim radom. Ovim merama obuhvaćeno je oko 99 odsto američkog uvoza, uz zadržavanje velikog broja izuzetaka za određene proizvode", ističe Vidanović. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je pozdravio ukidanje carina od 35 odsto koje je Srbija do sada plaćala. Međutim, nagovestio je da Srbija možda nije potpuno izbegla nove američke carine, već je njihova primena samo odložena.

"U nekom periodu, svakako, u budućnosti će biti između 10 i 12 odsto, ali zasad i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić u izjavi za RTS.

Sektorske carine ostaju najveća prepreka za srpske izvoznike, podseća ona. Ove carine iznose 50 odsto za određene proizvode od čelika, aluminijuma i bakra, odnosno 25 odsto za putničke automobile i pojedine auto-delove. 

Trump je u aprilu 2025. godine uveo osnovnu carinu od 10 odsto za većinu zemalja, kao i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto. Srbiji su tada uvedene carine od 35 odsto. Mera je bila zasnovana prema računici američke administracije po kojoj je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto.

Međutim, izneti ekonomski parametri nisu bili potpuno jasni, naročito imajući u vidu da je srpska zvanična statistika zapravo pokazivala da su SAD u trgovinskom suficitu u razmeni robe sa Srbijom.

Šta novi carinski režim znači za Srbiju 

Iako su dažbine od 35 odsto ukinute, Srbija nema bescarinski pristup američkom tržištu. "Na izvoz srpske robe u SAD primenjivaće se važeći Harmonizovani tarifni sistem SAD, oslanjajući se na MFN status", kaže Vidanović. "Posebne ili recipročne carine nisu uvedene, ali to ne znači da roba iz Srbije u SAD ulazi sa carinom od nula odsto. Iznos carine primenjivaće se shodno vrsti robe koja se izvozi", pojašnjava ona.

Od novog paketa izuzeti su energenti poput nafte i prirodnog gasa, kritični minerali, određene sirovine, đubriva i pojedini prehrambeni proizvodi. Izuzeta je i roba koja već podleže sektorskim merama, u skladu sa članom 232 pomenutog Zakona o trgovini, kojim se sprečava preklapanje novih dažbina sa postojećim režimima.

Kada su u pitanju sektorske carine, koje ostaju na snazi, njih će nastaviti da osećaju metalska i automobilska industrija Srbije. Na određene proizvode od čelika, aluminijuma i bakra primenjuju se dodatne carine od 50 odsto. Putnički automobili, pojedini auto-delovi i pneumatici i dalje podležu dodatnoj stopi od 25 odsto, uz redovne carinske stope. "Za proizvođače iz Srbije to znači da u ovom segmentu zasad nema promene u odnosu na dosadašnji režim", kaže Vidanović.

Izostanak nove carine ipak može relativno da poboljša poziciju srpskih izvoznika ukoliko njihovi konkurenti iz zemalja obuhvaćenih paketom sada plaćaju više dažbine, dodaje ona. Ipak, Vidanović upozorava da nove mere povećavaju neizvesnost u međunarodnoj trgovini i mogu da poremete globalne lance snabdevanja, posebno u metalskoj, automobilskoj i mašinskoj industriji.

Ranije ove godine američka carinska i granična služba odlučila je da zaustavi uvoz bakra koji proizvodi kineska rudarska grupacija Zijin u Srbiji, navodeći pribegavanje prinudnom radu kao razlog. Sličan potez lane je povučen protiv kineskog Linglonga, kom je zabranjen izvoz guma proizvedenih u Srbiji.

Sektorske mere nisu vremenski oročene i ostaće na snazi dok američka administracija ne donese novu odluku ili ne postigne sporazum kojim bi bile ublažene ili ukinute. 

Bloomberg

Kome je Amerika uvela nove carine

Sjedinjene Američke Države (SAD) naplaćivaće carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz većine svojih najvećih trgovinskih partnera (oko 60 zemalja), što predstavlja dosad najveći korak u obnovi carinskog zida predsednika Donalda Trumpa, koji je ranije narušila odluka Vrhovnog suda, preneo je Bloomberg.

U nastavku je pregled carina objavljenih 23. jula, prema podacima kancelarije američkog trgovinskog predstavnika (engl. US Trade Representative - USTR).
 

Bloomberg

Kako Trump održava carinske barijere

Od početka svog drugog mandata, Trump je jasno stavio do znanja da će carine biti u središtu ekonomske politike SAD. Kada je Vrhovni sud poništio sveobuhvatne carine na uvoz koje je uveo pozivajući se na vanredna ovlašćenja, iskoristio je drugu odredbu - član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine - kako bi uveo jedinstvenu carinu od 10 odsto na uvoz. Međutim, takve carine su vremenski ograničene, a Trumpove su istekle 24. jula.

Dan pre isteka roka, njegova administracija objavila je da koristi član 301 istog zakona kako bi te carine zamenila dugotrajnijim i približno jednakim carinama zasnovanim na optužbama u vezi sa prinudnim radom. Vlast je uvoz iz Brazila obuhvatila carinama po članu 301 od 25 odsto, iako su mnogi proizvodi široke potrošnje, poput kafe i govedine, izuzeti. Administracija postavlja temelje za moguće dodatne carine po članu 301 pokretanjem istrage o tome da li 16 velikih trgovinskih partnera održava prevelike proizvodne kapacitete.