Slučaj Linglonga opomena firmama u Srbiji da određeni standardi moraju da se primenjuju

Slučaj kineske kompanije Linglong, kojoj je nedavno zabranjen izvoz guma proizvedenih u Srbiji u SAD zbog sumnji na prinudni rad, podsetnik je i za srpske firme koliki značaj mehanizmi o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja danas imaju u globalnom poslovanju i trgovini. Na nivou Evropske unije (EU) takav zakon je usvojen 2024, dok ga neke zemlje članice, poput Nemačke i Francuske, imaju odranije.  

U Srbiji u skorije vreme nije bilo novih prijava o masovnom kršenju prava stranih radnika kao u slučaju Linglonga, ali se radnici migranti i dalje suočavaju sa problemima kao što je dužničko ropstvo, kažu u A11 - Inicijativi za ekonomska i socijalna prava koja se aktivno bavila položajem radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu.

Američka Carinska i granična služba (CBP) naložila je da se zaustavi uvoz automobilskih guma koje u Srbiji proizvodi Linglong International Europe zbog sumnji da su proizvedene prinudnim radom. Iako se ova odluka može staviti u kontekst zaoštravanja trgovinskih odnosa SAD i Kine, u globalnoj trgovini proteklih godina sve više na značaju dobijaju takozvani due diligence mehanizmi (zakoni o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja i ESG standardi) koji treba da osiguraju etičko i održivo poslovanje, imajući u vidu ranija česta krštenja i zloupotrebe prava radnika, posebno u zemljama u razvoju.

 

 

S tim u vezi, nakon navoda o eksploataciji radnika u fabrici Linglong, nemački proizvođač kamiona i autobusa MAN Truck & Bus, deo Vokswagen Groupe, obustavio je krajem novembra 2024. nabavku guma iz te fabrike.

U Nemačkoj je od 1. januara 2023. na snazi Zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja koji zahteva od kompanija da vode računa o pitanjima ljudskih prava i rizicima po životnu sredinu u svojim globalnim lancima snabdevanja. S obzirom na to da mnoge firme u Srbiji posluju kao snabdevači za nemačke firme, i one potpadaju pod njegov uticaj, s tim što zakon od nemačkih kompanija ne traži bezuslovan prekid saradnje, već da sagledaju rizike i u saradnji sa partnerima ih ublaže ili eliminišu.

Depositphotos

 

Sličan Zakon o obavezi dužne pažnje matičnih kompanija i naručioca Francuska je usvojila 2017. godine, dok na nivou EU postoji Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (Corporate Sustainability Due Diligence Directive, CSDDD) koja je stupila na snagu u julu 2024. godine. Reč je o pravno obavezujućem aktu i članicama EU je dat rok od tri godine, odnosno do jula 2027, da usklade svoje zakonodavstvo sa tom direktivom.

Direktiva propisuje da velike kompanije u EU moraju da identifikuju, spreče i ublaže negativne posledice po ljudska prava i životnu sredinu koje mogu biti prouzrokovane u njihovim operacijama i u lancima snabdevanja.

Slaba kontrola države, problemi i dalje prisutni

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović i programska menadžerka A11 Milica Marinković slažu se da slučaj zabrane izvoza Linglongovih guma u SAD trebalo da bude opomena kooperantima i stranim firmama koje posluju u Srbiji da više poštuju propise o pravim radnika kako se ne bi suočile sa sankcijama.

"Poslodavci često gledaju na ljudska prava kao na nešto što nije nužno isplativo, ali pojava due diligence mehanizama donosi neku novu dimenziju. Nadam se da su dešavanja u vezi sa Linglongom odjeknula u svesti poslodavaca o tome koliko se mora obratiti pažnja i na ovaj aspekt poslovanja", rekla je Marinković za Bloomberg Adriju.

Mihajlović je ocenio da u Srbiji, iako bi ovaj slučaj trebalo da bude opomena kompanijama da više poštuju zakonske odredbe, to se, nažalost, toliko ne praktikuje jer "država gleda kroz prste stranim investitorima i ide se na kvantitet a ne kvalitet".

Iako u Srbiji nije bilo masovnog kršenja prava radnika u skorije vreme, strani radnici su i dalje izloženi različitim zloupotrebama, dok su sa liberalizacijom propisa, iako je smanjen rad na crno, procedura i uslovi pod kojima se dovode, po nekim ocenama, previše pojednostavljeni, dok je kontrola i dalje slaba.

 

 

U Srbiji su u februaru 2024. stupile na snagu izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, kojima su pojednostavljene procedure za dobijanje radnih dozvola. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) više ne izdaje direktno radne dozvole, već Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i dalje sprovodi test tržišta rada i izdaje izveštaj. Međutim, i tu su primećene manjkavosti.

 

 

Mihajlović je pomenuo slučaj iznenadnog otpuštanja radnika keteringa na Aerodromu "Nikola Tesla" koji su, kako je rekao, preko noći bili zamenjeni indijskim radnicima. Tim stranim radnicima pritom nisu bili obezbeđeni normalni uslovi za život, rekao je on i naveo da je SSSS uspeo da vrati neke domaće radnike na posao.

"Mislim da država nema potpunu kontrolu, pravimo zakone, ali je slaba primena", kaže on za Bloomberg Adriju i ocenjuje da Srbija bez ikakve kontrole prima strane radnike, za razliku od zapadne Evrope, gde radnik migrant prolazi kroz procedure kako bi se upoznao sa zakonom i jezikom te zemlje da bi, kako navodi, tek posle nekoliko meseci ušao u radni odnos.

Marinković, s druge strane, ističe da je situacija sa radnicima migrantima drugačija jer su mobilni, odnosno vrlo brzo odlaze na poslove u drugim zemljama i ne teže da ostanu. U tim okolnostima nisu zainteresovani za ostvarivanje prava i pravnu zaštitu, odnosno nije im bitno da dobiju potvrdu da im je narušeno pravo, već se ide se na novčane kompenzacije, kaže ona. Ti radnici se zapošljavaju najviše u građevinarstvu, ugostiteljstvu i hotelijerstvu, podaci su NSZ.

 

 

"U praksi Inspektorat rada ne pruža dovoljnu zaštitu, najčešće jer nema dovoljno kapaciteta pa nisu u mogućnosti da stignu svuda. Međutim, imamo informacije da, kada jesu bili na terenu i kada znamo da prava jesu kršena, nije bilo pozitivnog ishoda za radnika", rekla je ona.

Marinković je ocenila da se dosta toga izmenilo nabolje sa novim zakonom, odnosno da nema više toliko rada na crno, ali da zakon i dalje ne prepoznaje mnoge probleme u praksi. Prema njenim rečima, radnici migranti dolaze često već zaduženi jer je put do Srbije skup "pa dolaze u situaciju da duguju zelenašima i sumnjivim agencijama". 

"Takve osobe dolaze pod prinudom i nisu slobodne jer tako zadužene nemaju izbora i ne mogu da se vrate kući... I kad joj nije oduzet pasoš, ta osoba je eksploatisana jer nema izbora i nastavlja da radi u lošim uslovima", rekla je ona i dodala da ti radnici često ne govore strane jezike i da, kada se zapošljavaju preko agencija, ne znaju šta potpisuju.

Većina stranih radnika dolazi posredstvom agencija za privremeno zapošljavanje koje nisu registrovane u Srbiji, i SSSS nema mogućnosti da prati dolazak i odlazak tih radnika, kaže predsednik tog sindikata Zoran Mihajlović. Takođe, sindikat nema uvid u uslove rada i isplate plata, a po novom zakonu o tome bi trebalo da računa vodi država, kaže on.

Ana Marinković kaže da trenutno nema dijaloga s institucijama o ovim pitanjima, ali je ocenila da će u nekom trenutku do toga morati da dođe jer će ti radnici nastaviti da dolaze.