Strani radnici u Srbiji - građevinari, dostavljači ali i programeri

Angažovanje stranih radnika u Srbiji postalo je neminovno, kaže za Bloomberg Adriju Dragan Aleksić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ovi radnici se polako ali sigurno zapošljavaju u raznim granama privrede – od građevinarstva, preko poljoprivrede i proizvodnje, pa i do uslužnih delatnosti i IT-ja – ali ostaje nejasno da li je to zapravo pozitivan trend za Srbiju ili ipak stvara sumnje u budućnost srpske radne snage.

Od februara ove godine u Srbiji stupili su na snagu izmenjeni Zakon o zapošljavanju stranaca, kao i Zakon o strancima, a kako za Bloomberg Adriju kažu iz NSZ, ova služba više ne izdaje dozvole za rad inostranim radnicima. "Izmene i dopune zakona uvode jedinstvenu dozvolu za boravak i rad stranaca – izdavanje dozvole je u nadležnosti MUP-a i Uprave granične policije."

"NSZ učestvuje u postupku izdavanje jedinstvene dozvole davanjem procene o ispunjenosti uslova za zapošljavanje, posebne slučajeve zapošljavanja i samozapošljavanje stranaca", dodaju u pisanom odgovoru.

Kako izgleda procedura zapošljavanja stranca

Zapošljavanje stranca, kako iz Ministarstva za rad kažu za Bloomberg Adriju, ostvaruje se pod uslovom da poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak sa pravom na rad ili stalno nastanjenje i jedinstvenu dozvolu. "Novim zakonskim rešenjima predviđeno je da stranac, odnosno poslodavac u ime stranca kroz razvijeni veb-servis Portala za strance podnosi zahteve za regulisanje boravka i rada i svu prateću dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost propisanih uslova."

Podsetimo, NSZ  je od početka 2024. godine do sredine oktobra izdala skoro 17.000 dozvola za rad stranim državljanima. Preko portala za strance, koji radi od 1. februara 2024, zaključno sa 30. novembrom, dodeljeno je 34.146 jedinstvenih dozvola za privremeni boravak i rad stranih državljana. To sve dovodi do zaključka da je, ukoliko se sabere i broj onih koji su u Srbiju stigli preko "Open Balkana" na osnovu MUP-ove baze, u Srbiji tokom prošle godine izdato oko 70.000 radnih dozvola.

 

Širok spektar poslova stranaca u Srbiji

Radnici najčešće u Srbiju dolaze, kako navode iz NSZ, iz sledećih zemalja: Ruske Federacije, Kine, Indije, Turske, Nepala, Šri Lanke i Kube. Takođe, izgleda da se zapošljavaju najviše u građevinarstvu, ugostiteljstvu i hotelijerstvu. "Radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim radnicima, gipsarima i tesarima. Osim toga, stranci su angažovani kao radnici u uslužnim delatnostima: u ugostiteljstvu i hotelijerstvu – kao konobari, dostavljači, sobari i spremači", navode u NSZ.

Depositphotos

 

Takođe, zanimljivo je i da veliki broj stranaca u Srbiji radi u IT delatnosti.

Profesor Aleksić kaže da bi dugoročni efekti ovog trenda, koji inače već poprima vidljive razmere u Evropi, bili pozitivni po ekonomski rast Srbije. "Ipak, bili bi negativni po ekonomski razvoj zemlje. Iako se naši zakoni primenjuju i na strane radnike – na primer, propisi o minimalnoj zaradi – poslodavci u ovom slučaju često uspevaju da ih zaobiđu."

S obzirom na to da bi, ističe on, alternative bile da radno mesto ostane neupražnjeno ili da se plaća veća plata domaćim radnicima, jedno je jasno – angažovanje stranih radnika dovodi do većeg rasta proizvodnje i BDP-a.

"Ovo negativno utiče na razvoj zemlje, jer dodatno produbljuje ionako velike razlike u zaradama. Zbog slabe snage sindikata, priliv stranih radnika preti da najpre nametne pritisak, a onda i smanji zarade domaćih radnika koji su trenutno zaposleni na poslovima sa niskim zaradama", smatra Aleksić.

Kakvi nam stranci dolaze

U tom kontekstu, najveći broj stranaca stiže u Srbiju kao takozvani "upućeni" radnici. "Radi se o radnicima koje je inostrani poslodavac uputio u našu zemlju da rade. Oni su najčešće smešteni u kolektivnom smeštaju, uglavnom blizu proizvodnih kapaciteta", kaže Aleksić za Bloomberg Adriju.

Ovo je, dodaje on, karakteristično za kineske radnike u njihovim fabrikama ili radnike iz Azije na gradilištima. "Oni su izopšteni iz društvenog života i njihov cilj nije socijalna integracija i život u Srbiji, već da što više novca ponesu kući."

Drugi karakteristični tip radnika, ističe, jesu dostavljači hrane koji su došli preko različitih ustanovljenih kanala i rade uglavnom bez plaćanja socijalnih doprinosa. "Oni takođe ne planiraju dugoročno da ostanu da žive u Srbiji, već da što veći deo mesečne zarade uplate porodici", naglašava.

Damir Senčar/Hina

Treći tip radnika su Rusi koji su prilično dobro integrisani, ali je njihov priliv znatno smanjen u odnosu na 2022. godinu, smatra on.

"Kod njih postoji interes da se integrišu i u velikoj meri su uspeli u tome. Dobar deo njih je kupio nekretnine, upisao decu u školu, otvorio preduzetničke radnje i slično", navodi Aleksić.

Dobra integracija, poentirao je Dragan Aleksić, postoji i u slučaju radnika iz regiona, ali se Srbija generalno opredelila za migracioni model koji ne podrazumeva integraciju stranog (izvan regionalnog) stanovništva.

I u Hrvatskoj slično

A kako je u regionu? Hrvatski zavod za zapošljavanje je tokom prošle godine izdao 180.374 pozitivna mišljenja za dozvolu za boravak i rad stranih radnika. To je, piše Bloomberg Adria Hrvatska, 3,7 puta više nego 2021. godine. 

Hrvati se, dodaje se, još nisu privikli na činjenicu da je Hrvatska postala privlačna država za strane radnike. Gradovi su puni stranih radnika dostavljača, hotelskih kuvara i građevinara. Sve to nastupilo je u državi toliko naglo da društvena percepcija još nije uspela da se prilagodi. Ipak, kako se navodi, stranih radnika sve je više i sve su bolje plaćeni.

Veliki procenat ovih radnika je u Hrvatskoj radio tokom sezone – turizam, građevinarstvo i jednostavne usluge bili su samo neki od glavnih delatnosti ovih radnika. Ovi podaci, čini se, slični su onome što se trenutno događa u Srbiji.