Za strane radnike u Srbiji počinju da se utrkuju i mikropreduzeća

Srbija sve više uvozi stranu radnu snagu, kako se zemlja suočava sa starenjem stanovništva, negativnim prirodnim priraštajem, migracijama i neusklađenostima obrazovnog sistema sa potrebama privrede. Ove godine i procedura dolaska do posla dodatno je liberalizovana - uvođenjem jedinstvenih dozvola Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i kreiranjem zajedničkog tržišta radne snage sa Severnom Makedonijom i Albanijom kroz inicijativu "Otvoreni Balkan", što ukazuje na to da je država prepoznala potrebu za kadrovima iz inostranstva. 

Lane je izdato više od 52.000 dozvola za rad stranim državljanima, što je za skoro 50 odsto više u odnosu na broj iz 2022. Očekuje se da će se tendencija rasta nastaviti i u 2024.

Sem samog povećanja broja inostranih radnika, širi se i lepeza domaćih firmi koje ih potražuju. Kako za Bloomberg Adriju navodi Bojan Tanasković, generalni direktor licencirane agencije za posredovanje u zapošljavanju Novotek, radna snaga koja posluje na teritoriji Srbije i Evropske unije, stranu radnu snagu odnedavno podjednako traže velika, srednja i mikropreduzeća. Ističe da kod potonjih ranije toga nije bilo, ali da su se ove godine stvari promenile.

"Tako sada i firme sa po dva do pet zaposlenih u, recimo, pekarskoj industriji potražuju pekare, pomoćne radnike za pripremu peciva i prodavce. Sem u tom sektoru, mikropreduzeća traže radnike u stovarištima različitih materijala i stočne hrane, kao i u živinarskoj industriji. Obično svi oni potražuju po jednog do troje zaposlenih", kaže Tanasković.

Radna snaga se uglavnom uvozi iz Azije

Strani radnici već godinama pretežno dolaze iz azijskih zemalja, na koje je i Novotek pretežno fokusiran.

"Ako govorimo o zemljama iz kojih najviše dolaze strani radnici, treba istaći da je građevinska industrija ta koja nam je najgladnija za radnom snagom, a za te poslove radnici su doskora mahom dolazili iz Turske - njih i dalje ima u zemlji, ali u manjem broju nego ranije. Potražuju se radnici iz Kazahstana i Uzbekistana, ali cena njihovog rada je viša u odnosu na radnike koji dolaze iz Indije, Nepala, Šri Lanke, Bangladeša... Stoga je građevinski sektor okrenut tim licima koja prihvataju da rade za ponuđenu cenu, poslodavci ne mogu mnogo da biraju radnike i pretežno prihvataju one iz Indije i Nepala", objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.

Depositphotos

Kada je reč o mašinskoj industriji, dodaje da Indija takođe nudi jako kvalitetne zavarivače i bravare-montere.

Sa portala koji se bavi poslovima oko dokumentacije za poslodavce koji žele da unajme stranu radnu snagu Inoradnici.com kažu da, na osnovu njihovog dosadašnjeg iskustva, domaće firme uglavnom traže radnike iz istočne Azije.

Zvanična statistika o tome koliko je stranaca uposleno u Srbiji ove godine i odakle oni dolaze nije javno dostupna. Na pitanja o izdatim jedinstvenim dozvolama za privremeni boravak i rad stranaca Bloomberg Adrija nije dobila odgovore od MUP-a ni posle više od mesec dana.

Nova regulativa (izmenjeni Zakon o zapošljavanju stranaca i Zakon o strancima) zasnovana na ovim dozvolama počela je da se primenjuje od februara, dok je pre toga dozvole za rad stranim državljanima izdavala Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ). Kada je reč o ranije započetim slučajevima koji su ove godine i dalje vodili po staroj proceduri, podaci NSZ dostavljeni Bloomberg Adriji početkom avgusta pokazuju da je ta služba za prvih sedam meseci 2024. izdala preko 15.700 dozvola za rad strancima. Više od 6.100 ih je izdato ruskim državljanima, približno 3.500 kineskim, skoro 1.500 indijskim, turskim preko 1.100, a Nepalcima oko 500.

 

Ovih pet zemalja prošle godine držale su ista vodeća mesta po broju državljana koji su se zaposlili u Srbiji, pri čemu treba imati u vidu da je pojačan priliv Rusa u Srbiju usledio po eskalaciji rata u Ukrajini i da oni nisu dosad tradicionalno držali prvo mesto (tokom 2022, prve godine sukoba, bili su na trećoj poziciji, na drugoj su bili Turci, a prvu su držali Kinezi).

Sem podataka NSZ, indikativni mogu biti i oni dobijeni od Ministarstva spoljnih poslova (MSP) o izdatim takozvanim vizama D po osnovu zapošljavanja, koje - takođe od februara ove godine - predstavljaju vize za ulazak, boravak i rad stranaca.

"Od početka godine do 12. avgusta, najviše viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja izdato je nosiocima putnih isprava Kine (2.912), Indije (2.365), Uzbekistana (1.469), Nepala (1.177) i Bangladeša (727)", poručili su iz MSP prošlog meseca.

Depositphotos

 

U odgovoru poslatom mejlom, naveli su da je u tom periodu ukupno odobreno 12.893 viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja, od čega je izdato njih 10.501. "U istom periodu prošle godine izdata je 11.781 viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja."

Zbog blagog rasta broja podnetih zahteva za izdavanje vize za duži boravak po osnovu zapošljavanja u odnosu na prošlu godinu, u MSP-u pretpostavljaju da će i ukupan broj izdatih viza D do kraja godine pratiti tu tendenciju. U NSZ razmišljaju u istom smeru i predviđaju da će i ove godine broj stranih radnika u odnosu na prethodnu biti značajno veći.

Kako su se izmenjeni zakoni pokazali u praksi?

Tanasković podseća da su novi Zakon o zapošljavanju stranaca i Zakon o strancima doneli promenu u vidu jedinstvene dozvole za boravak i rad stranaca koja se izdaje na period do tri godine, dok su ranije dozvole za to važile godinu dana.

"Stranci sa dobijenom vizom D, koja im omogućava ulazak u zemlju i zadržavanje u njoj do 180 dana, imaju rok da u tih 180 dana predaju zahtev za jedinstvenu dozvolu, koja se izdaje nakon isteka vize D, a na period do tri godine. Ovo olakšava stvari i poslodavcima i zaposlenicima jer ne moraju jednom godišnje da obnavljaju radne i boravišne dozvole, što pruža finansijsku i vremensku uštedu obe strane", navodi prvi čovek Novoteka.

 

Uz to, proces je, prema njegovoj oceni - lakši i brži, budući da se dokumentacija više ne podnosi lično na šalterima policijskih uprava i Uprave granične policije, već se sve radi digitalizovano - preko portala eUprava, koji, kako kaže, dobro funkcioniše i može se brzo aplicirati za svakog stranca pojedinca.

"U poređenju sa pređašnjim periodom, kada su važila stara zakonska načela, celokupna procedura dobijanja dozvola mogla je da traje i po tri-četiri meseca, a sada uglavnom traje do dva meseca", navodi Tanasković.

Dodaje da se unapređenje vidi i u pogledu transparentnosti, pa se tako u digitalnom sistemu mogu pratiti faze procesa - može se, recimo, videti da li je zahtev podnet, da li je u obradi, da li je odobren ili neodobren. "Ovo vam pruža uvid u to da li postoje određene sprečenosti prilikom apliciranja, što je takođe značajna promena, jer dok nismo imali mogućnost ovakvog praćenja stvari, dešavalo se da procesi nekad traju i po sedam-osam meseci, a da u međuvremenu nemamo zvaničnih informacija o tome gde je došlo do zastoja."

I sa portala Inoradnici.com kao jedan od glavnih benefita jedinstvenih dozvola ističu mogućnost da stranci borave u zemlji tri godine, umesto jedne, kako je to prvobitno bio slučaj.

Depositphotos

 

"Jedinstvene dozvole definitivno predstavljaju pre svega korak ka liberalizaciji zapošljavanja stranih radnika, što smatramo izuzetno bitnim za domaću privredu", navode oni. Ipak, smatraju da, kada je reč o brzini samog procesa, ima još prostora za napredak, mada naglašavaju da svakako treba pohvaliti digitalizaciju procesa i napor države i institucija da se stvari poboljšaju.

Traže se ljudi za rad u fabrikama, građevinci, majstori... 

Porast broja stranih radnika je logična posledica deficita domaće radne snage, podsećaju sa pomenutog portala.

Zvanična statistika u tom pogledu daje jasan zaključak. "Ako imamo u vidu da je zaposlenost tokom poslednjih deset godina uvećana za gotovo pola miliona, dok je gotovo istovremeno (između dva popisa) Srbija izgubila više od 600.000 stanovnika, najviše po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, ali delimično i po osnovu negativnog migracionog salda, nameće se zaključak da je ponuda radne snage prilično iscrpljena u smislu kvantiteta", navela je u nedavno objavljenom časopisu MAT (Makroekonomske analize i trendovi, u izdanju Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta) pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku u sektoru za tržište rada, zdravstvo, demografska kretanja i razvoj integrisanog sistema registara Vesna Pantelić.

Dodala je da stoga napore treba usmeriti na podizanje kvaliteta, i to kroz:

• razvoj tehnološki intenzivnih grana privrede;

• podsticanje preduzetništva i inovacija;

• reformu obrazovnog sistema, u skladu sa potrebama tržišta rada, uz stavljanje akcenta na STEM (engl. science, technology, engineering, and mathematics - nauka, tehnologija, inženjering i matematika) discipline;

• podršku celoživotnom učenju, u formi dokvalifikacija i prekvalifikacija;

• razvoj programa za privlačenje i zadržavanje visokoobrazovane radne snage iz inostranstva, uz fokus na povratnike.

U međuvremenu, Tanasković ukazuje na činjenicu na terenu, a to je da kako Srbija iz godine u godinu beleži rast - pre svega u oblasti infrastrukture, ali i na drugim poljima - tako su i potrebe za upošljavanjem strane radne snage sve veće. "Ta potreba najizraženija je u kompanijama sa velikom fluktuacijom zaposlenih u segmentu nekvalifikovanih zanimanja, to jest nižih, operaterskih pozicija. Tu spadaju agrar i fabrike iz praktično svih industrija, kao i građevinarstvo, gde je fluktuacija zaposlenih i ranije bila prisutna, ali je sada još izraženija."

Depositphotos

Međutim, tu nije kraj. Mašinskoj industriji su naročito potrebni zavarivači i bravari-monteri, u enterijerskom sektoru se traže keramičari, vodoinstalateri i elektroinstalateri, a kada je reč o transportu, tražena su povezana zanimanja vozači - mehaničari, kako na upravljanju, tako i na servisiranju, nabraja generalni direktor Novoteka. "Potreba za stranim radnicima prisutna je, na primer, i u reciklažnoj industriji, pa smo tako počeli da posredujemo i za jednu beogradsku kompaniju koja se bavi prikupljanjem otpada."

Sem za poslove na duži rok, kaže da postoji potražnja i za sezonskim poslovima - za period rada između pet i šest meseci, jer bi za kraće od toga bilo neisplativo uvoziti stranu radnu snagu.

 

"Zahtevi poslodavaca se nisu značajno promenili u odnosu na prethodne godine. Najviše se traže varioci, keramičari, zidari, tesari, ali i pomoćni radnici. Glavna promena je isključivo kvantitativne prirode", kratko sumiraju sa Inoradnici.com.

Šta Srbiju čeka u narednom periodu?

Poznavaoci prilika uvereni su da će broj stranih radnika u zemlji nastaviti da raste, ali nije lako predvideti u kojim tačno sektorima.

"Imajući u vidu domaću privredu mislimo da će najviše biti potrebni radnici iz oblasti građevine, ali i ostali pomoćni radnici", kažu u Inoradnici.com.

U Novoteku pak očekuju rast uvoza strane radne snage u oblasti stočarstva, inženjerstva (elektroinženjeri, građevinski i inženjeri mašinske struke), ali i u IT sektoru, gde kompanijama koje se bave autsorsingom počinje da manjka radne snage.

Depositphotos

"Sem toga, očekuju se i određene mere za sprovođenje Zakona o zapošljavanju stranaca koje bi omogućile da se zapošljavanje odvija isključivo u okvirima licenciranih ustanova, kako ne bi dolazilo do zloupotreba viza i situacija da radnik pobegne s posla. Samo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja apeluje na poslodavce da traže radnike preko licenciranih agencija, da ne koriste konsultanske kuće i neka treća preduzeća koja se bave uvozom radne snage bez dozvole za tu delatnost i poznavanja Zakona o zapošljavanju stranaca", napominje generalni direktor
Novoteka.

Naglašava da je u tom pogledu važna i edukacija ljudi koji zapošljavaju, jer trenutno postoji veliki broj novootvorenih firmi koje nude posredovanje pri zapošljavanju - u vlasništvu i domaćih i stranih državljana - pa je glavni savet proveriti da li one imaju licencu za rad, videti kada su osnovane, koliko zaposlenih imaju i kakve su im reference.

"Novotek radna snaga, sem u Srbiji, ima i licenciranu agenciju u Indiji, sa regrutnim centrom u kom selektujemo radnike najviše iz Indije i Nepala i na tržištu se upravo razlikujemo po tome što imamo taj sopstveni trening centar. Ukupno imamo oko 30 ljudi koji se bave samo selekcijom, regrutacijom, pripremom i proverom kandidata, ti zaposleni ne bave se nikakvim drugim poslom kod nas. U svoj rad smo uključili i procenu rizika licenciranog stručnjaka za procenu lica i zloupotrebe viznog režima, kao i za procenu kompanije gde zapošljavamo, da ne bi došlo do zloupotrebe radnika", pojašnjava Tanasković.

Njihovi klijenti tako dobiju proverenog radnika kojeg treba da prijave u roku od 24 sata po dolasku na adresu, da mu daju na korišćenje smeštaj i uvedu ga u proces zapošljavanja u skladu sa domaćom zakonskom regulativom, imajući u vidu da se sva lica koja dobiju radnu i boravišnu dozvolu tretiraju kao domaći državljani za sve vreme njenog trajanja.

S druge strane, u Inoradnici.com smatraju da je neprofesionalno da domaća agencija radi selekciju i regrutaciju u Aziji, te se oni oslanjaju na svoje partnerske agencije na azijskom kontinentu koje imaju sve potrebne dozvole resornih ministarstava. "Prvenstveni kriterijum za poslodavce treba biti logistika i ozbiljnost lokalnih agencija koji rade selekciju", zaključuju oni.