U Srbiji se sve intenzivnije zapošljavaju radnici iz inostranstva, a najnovija statistika je pokazala da je tokom prvog kvartala ove godine izdato više od 11.700 radnih dozvola za strance, čime je već premašena trećina ukupnog broja dozvola izdatih prošle godine.
Naime, za prva tri meseca izdato je 11.717 ovakvih dozvola, prenela je Beta, pozivajući se na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Podsetimo, kako su iz NSZ naveli za Bloomberg Adriju, lane je izdato 35.180 dozvola za rad stranim državljanima. Poređenja radi, u 2021. taj broj je iznosio 23.662.
Među vodećim zemljama odakle nam dolazi najviše radne snage, situacija je ostala nepromenjena u odnosu na tendencije iz prošle godine. Radnici nam i dalje najčešće stižu iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Severne Makedonije i Ukrajine.
Opširnije
Otpušten radnik kompaniji nekad veći trošak nego ušteda
O otpuštanjima u IT-ju, ali i drugim industrijama, govori se već mesecima. Otkazi, ipak, nisu uvek najbolje rešenje.
10.04.2023
Zašto srpski IT-jevci mrze testove znanja za novi posao?
Testovi znanja prilikom konkurisanja za posao, IT-jevcima u Srbiji uglavnom teško padaju.
05.04.2023
Nezaposlenost u Srbiji porasla na kraju prošle godine
Broj zaposlenih u Srbiji je pao, a broj nezaposlenih je porastao u odnosu na treći kvartal.
28.02.2023
Rad od osam sati nije standard za više od polovine zaposlenih u svetu
Rad od devet do pet, odnosno osam sati dnevno nije standard za više od polovine svetske radne snage.
14.01.2023
Miloš Turinski, PR menadžer platforme za zapošljavanje Infostud, ranije je za naš portal kao uzročnik uvoza strane radne snage istakao veliki deficit u nekvalifikovanom sektoru. "Shodno tome da nam je deficit sve izraženiji, u ovoj godini možemo očekivati da će se trend uvoza zadržati", ocenio je on tada, što sveži podaci i potvrđuju.
Govoreći o zapošljavanju stranaca kod nas, Jelena Jevtović iz sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Udruženja poslodavaca Srbije ranije je iznela utisak da tu nije reč o kratkoročnim i promenljivim tendencijama, već o jednom dugoročnom izazovu, koji se zbog toga i mora rešavati na dugoročan, sistemski način. "Unija poslodavaca predlaže da najvažniji korak u tom pravcu bude temeljna reforma obrazovanja, odnosno formiranje kadrova koji su potrebni privredi."
Inače, procedura dobijanja radne dozvole odvija se u tri koraka. Poslodavac prvo NZS predaje obrazac kojim prijavljuje potrebu da zaposli stranog radnika. Ako se utvrdi da na evidenciji nezaposlenih nema osoba koje odgovaraju zahtevu poslodavca, stranac koji se zapošljava pokreće postupak regulisanja boravka. Treći, završni korak jeste izdavanje same dozvole za rad.
Liberalizacija dobijanja dozvole mogla bi da dodatno poveća brojeve
Međutim, ovo bi uskoro moglo da se promeni novom regulativom. Naime, u proceduri su se našli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Oba je krajem marta usvojila Vlada Srbije, te se trenutno čeka na zeleno svetlo Narodne skupštine.
Prema rečima predsednice Vlade Ane Brnabić, glavna novina je u tome što će biti objedinjene boravišna i radna dozvola, a procedura će biti elektronska. Ona je naglasila da je prošle godine više od 65.000 stranaca zatražilo prijavu boravka u Srbiji, što je gotovo dvostruko više u odnosu na broj onih kojima je na kraju dozvoljen rad u zemlji.
Objedinjenu dozvolu izdavaće Ministarstvo unutrašnjih poslova. NSZ će tada biti nadležna za procenu ispunjenost uslova za zapošljavanje i za izdavanje saglasnosti u slučaju promene poslodavca. Stranci će, prema predloženim izmenama, elektronski zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu moći da dobiju u roku od 15 dana.
Predviđena olakšica je i da će, umesto dosadašnje jedne godine, pod određenim uslovima, privremeni boravak i radna dozvola moći odmah da se izdaju na period od tri godine.
Kada je u pitanju stalno nastanjenje na teritoriji Srbije, period boravka stranca koji se zahteva kao prethodni uslov, skraćen je sa dosadašnjih pet godina na tri godine, pri čemu se strancima sa stalnim nastanjenjem daje mogućnost slobodnog zapošljavanja.
Na svaka 22 Rusa stiže nam jedan Ukrajinac
Zakonodavstvo je, jasno, spor proces. Kada su 2020. godine ove izmene zakona pokrenute, niko nije znao da će doći do talasa ruskih državljana koji će izmeniti strukturu tržišta rada. Iako promene verovatno nisu ciljale na njih, delimično će pomoći i pristiglim Rusima.
U tom pogledu, zvanični podaci kažu da su, od 24. februara 2022 (kada je otpočet rat u Ukrajini) do 6. aprila ove godine, državljanima Rusije izdate 12.593 dozvole (od čega 3.546 ženama).
U istom periodu dozvole za rad je dobilo 568 državljana Ukrajine (od čega 328 žena).
Sindikati zabrinuti
Sindikati u Srbiji nezadovoljni su promenom regulative, a u izradi predloga izmena nisu učestovali jer ih Vlada nije pozvala.
Sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je za Betu da se taj sindikat ne protivi zapošljavanju stranaca u deficitarnim zanimanjima, ali da se boji da će stranci sve više zauzimati mesta domaćim radnicima.
"Cilj Vlade Srbije je da se izmenama Zakona o zapošljavanju stranaca nastavi sa politikom niskih cena rada i plata, da bi time privlačila strane investitore", rekao je Mihajlović.
Međutim, prema rečima Stjepana Jagodina, direktora hrvatske firme specijalizovane za posredovanje pri zapošljavanju filipinskih radnika Pinoy 385, strani radnik ne znači nužno i jeftiniji radnik.
"Poslodavci koji se odlučuju za radnike trećih zemalja svesni su činjenice da su se za njih opredelili isključivo iz razloga što potrebnih radnika u regionu više nema, te želim da naglasim da se ne radi o angažmanu strane radne snage u cilju smanjenja troška rada. Rekao bih da je strani radnik vrlo često po ukupnom trošku rada skuplji radnik", rekao je nedavno Jagodin za naš portal.
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Čedanka Andrić kazala je da do sada nisu iznosili primedbe u javnost, ali će o njima govoriti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES).