Srbija želi da lakše zapošljava strance, među njima i Ruse

Da bi stranci radili u Srbiji, moraju da dobiju radnu dozvolu, a da bi je dobili, moraju da ispune neke od uslova - jedan od njih je da već poseduju boravišnu dozvolu. Dobijanje te dve dozvole je često naporan i dugotrajan birokratski proces zbog kog neki radnici, kako kažu naši sagovornici, mesecima čekaju na dozvolu bez koje legalno ne mogu da počnu da rade.

Međutim, kako je nedavno najavila premijerka Ana Brnabić, te dve dozvole će se objediniti kroz izmene Zakona o strancima, što će omogućiti lakše i fleksibilnije zapošljavanje stranaca. Ali da li će to biti dovoljno da stranim radnicima popunimo profile koji fale na domaćem tržištu? Verovatno ne, kažu naši sagovornici, ali ovo jeste korak u tom smeru.

Sve je više zahteva za radne dozvole, kaže premijerka. Tako je prošle godine radnu dozvolu tražilo 35.000 stranaca, a boravišnu vizu 65.000, najviše zbog spajanja porodica. Ove godine je za mesec i po bilo preko 8.000 zahteva. 

 

Već mesecima su u žiži javnosti desetine hiljada Rusa koji su došli u Srbiju, pretežno Beograd, posebno oni koji su se zaposlili u IT sektoru, ali rast zahteva za radnim dozvolama ne odnosi se samo na Ruse. Kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), tokom prošle godine izdali su 11.500 radnih dozvola više nego u 2021. godini.

Tako u NSZ kažu da je najveći broj radnih dozvola u 2022. izdat državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije, Kube, Severne Makedonije i Ukrajine. Uopšteno govoreći, najtraženiji su kadrovi u oblasti građevinarstva, dodaju iz ove službe.

Našem tržištu rada fale brojni profili koje, kako je Bloomberg Adria ranije pisala, ponekad moramo da uvezemo i da njihov rad platimo više nego što bismo platili domaće radnike. I uz navedene promene, teško da će se rupe u određenim profilima popuniti, kaže Jelena Jevtović iz sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, ali će ipak izbalansirati neravnoteža koja postoji između ponude i tražnje građevinaca i pomoćnih radnika.

Iako Unija pozdravlja izmene zakona, oni napomunju da neke probleme treba rešiti sistemski, kroz dugoročan proces, i to kroz prilagođavanje sistema obrazovanja potrebama privrede. Ipak, ovo jeste pozitivna promena, koja ne samo da će uprostiti birokratski proces, već će se smanjiti prostor za rad na crno, kažu iz UPS. Naime, postoji rizik da bi neki radnici mogli da rade u periodu između dobijanja boravišne i radne dozvole, koji izmene zakona smanjuju.

Kako do radne dozvole

Kada poslodavac prijavi NSZ potrebu za zapošljavanjem stranca, služba proverava da li na evidenciji već postoji domaći državljanin koji ispunjava tražene uslove. Nakon toga se nadležnoj policijskoj stanici prema mestu boravišta stranca podnosi zahtev za odobrenje privremenog boravka stranca po osnovu zapošljavanja.

Postupak regulisanja boravka inače pokreće stranac. "Stranac se zapošljava pod uslovom da ima regulisan boravak (alternativno to mogu biti: viza D po osnovu zapošljavanja, odobren privremeni boravak, odnosno odobreno stalno nastanjenje)", rekli su nam u NSZ-u.

Na odluku nadležnog organa čeka se 30 radnih dana, navodi Unija.

Depositphotos

Treći korak je izdavanje dozvole za rad, pri čemu su za svaku vrstu dozvole propisani uslovi i potrebni dokazi za njeno izdavanje. Postupak izdavanja dozvola u NSZ prosečno traje sedam do 10 kalendarskih dana, kada se dostavi uredna dokumentacija, tvrde nam iz te službe. Radna dozvola je dokument koji daje pravo stranim državljanima na zaposlenje u Srbiji. Međutim, to može trajati i duže. 

Nemanja Žunić iz Advokatske kancelarije "Žunić" kaže da možemo očekivati da se sada postupak skrati na trajanje od 15 dana, pošto će se sada umesto dve dozvole, u jedinstvenoj biometrijskoj karti inkorporisati i dozvola za boravak i za rad. "Jedna od najznačajnijih promena koja se predviđa jeste produžetak trajanja odobrenih dozvola do dve ili tri godine. Trenutno obe dozvole mogu da se izdaju sa maksimalnim važenjem od godinu dana, te svake godine u skladu sa zakonskim uslovima moraju da se obnavljaju", navodi on.

Takođe, za obe dozvole će moći da se aplicira elektronskim putem, budući da je sada ta mogućnost ostvarena samo za sticanje dozvole za privremeni boravak, dodaje Žunić.

Kome će pomoći objedinjenje

Dok se u praksi stvari jako brzo menjaju, zakonodavstvo je spor proces. Kada su 2020. godine ove izmene pokrenute, niko nije znao da će doći desetine hiljada Rusa koji će izmeniti strukturu tržišta rada. Iako izmene zakona verovatno nisu ciljane na njih, delimično će pomoći i pristiglim Rusima.

"Ove izmene biće primenjive na sve strane državljane, bez obzira na državljanstvo koje poseduju. Takođe, ovakvim izmenama se Srbija približava standardima koji postoje u zemljama EU", kaže Žunić.

Međutim, kako navodi Borislav Živković, partner u HLB T&M Consulting, u poslednje vreme problem nije samo u dobijanju radne dozvole, već i boravišne. Prema iskustvu njihove firme koja se bavi poslovnim savetovanjem, u koje spada i stručna pomoć i podrška oko zapošljavanja stranaca, proces dobijanja boravišne vize može trajati i do dva-tri meseca, dok je radnu dozvolu "relativno lako dobiti".

Ruski državljani koji poseduju obične pasoše mogu da uđu u Srbiju bez vize i da u njoj borave do 30 dana. Strani državljani mogu da apliciraju za privremeni boravak pred nadležnim organima Ministarstva unutrašnjih poslova pod različitim pravnim osnovom (zaposlenje, spajanje porodice, upućivanje na rad, itd.), ali stranac ne može da stupi na rad pre dobijanja privremenog boravka i radne dozvole.

Inače, iako stranci mogu da borave u Srbiji do 30 dana bez vize, kada taj period prođe, poznata je praksa “visa run”, kada izađu iz države, a onda se odmah vrate, ne bi li produžili period boravka. To im daje još 30 dana bezviznog boravka.

- U pisanju teksta pomogla Ana Ristović.