Radnike sve više uvozimo iz Azije, ali ne zato što su jeftiniji

Prošlogodišnji priliv ruskih IT-jevaca u Srbiju nakratko je preuzeo primat u razgovorima o stranoj radnoj snazi kod nas. To svakako ne može baciti u senku hiljade drugih radnika koji nam već neko vreme pristižu iz ostalih, mahom azijskih zemalja. Neopravdano bi se moglo zaključiti da ih uvozimo kao jeftiniju radnu snagu, ali kako smo saznali - radnici iz ovih dalekih država umeju poslodavce da koštaju i više nego što bi platili za domaći kadar. A njega, nažalost, manjka.

Kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), tokom prošle godine izdali su više od 35.000 dozvola za rad stranim državljanima, što je za oko 11.500 više nego u prethodnoj 2021. (tada su izdate 23.662 dozvole).

U okviru ovih dozvola treba napraviti razliku između dve opšte zakonske kategorije:

• Radna dozvola, za koju zahtev podnosi poslodavac (u 2022. je 95 odsto ukupnog broja dozvola otpalo na te dozvole);

• Lična radna dozvola, za koju zahtev podnosi stranac (preostalih pet odsto ukupnog broja u prošlog godini odnosilo se na taj slučaj).

U nastavku teksta fokus stavljamo na prvu kategoriju.

Odakle nam stižu radnici i šta rade

Kada je reč o državama iz kojih uvozimo radnu snagu, različite organizacije navešće nešto drugačije liste zemalja, ali pojedina imena se ipak većinski ponavljaju.

Tako u NSZ kažu da je najveći broj radnih dozvola u 2022. izdat državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije, Kube, Severne Makedonije i Ukrajine. U odnosu na podatke za 2021, razlika na ovom spisku je gotovo zanemarljiva - ogleda se samo u tome što su Makedonija i Ukrajina imale obrnuta mesta, odnosno tada nam je dolazilo više Ukrajinaca od državljana komšijske države.

Proteklih meseci toliko pominjani Rusi najčešće su angažovani kao IT stručnjaci, potvrđuje to i NSZ.

Uopšteno govoreći, najtraženiji su kadrovi u oblasti građevinarstva, dodaju iz ove službe.

Miloš Turinski, PR menadžer platforme za zapošljavanje Infostud, opaža istu tendenciju. "Najveći broj radnika se uvozi iz istočnih zemalja poput Indije, Kine, Turske, i to pretežno za građevinske poslove."

Međutim, pominje i druge delove sveta.

Bloomberg

 

"Takođe, radnici nam dolaze iz Uzbekistana za poslove dostavljača, Šri Lanke za poslove vozača i Nepala za poslove higijeničara", nabraja on.

Naš sagovornik ističe veliki deficit u nekvalifikovanom sektoru kao uzročnik uvoza strane radne snage. "Shodno tome da nam je deficit sve izraženiji, u ovoj godini možemo očekivati da će se trend uvoza zadržati."

U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) manje-više navode iste zemlje izvoznike radne snage.

"S jedne strane, na tržištu se pojavilo dosta kandidata iz dalekih azijskih zemalja, Indije, Pakistana, zatim građevinci iz Turske, radnici iz zemalja regiona, ali u poslednje vreme i dosta IT kadrova iz Rusije i Ukrajine", poručuje Jelena Jevtović iz sektora za pravne poslove i socijalni dijalog UPS-a. Pri tom, dobar deo Rusa i Ukrajinaca došao je kao deo već formiranih kompanija, odnosno na ranija ili dogovorena radna mesta, dodaje.

 

Za razliku od drugih sagovornika, ona naglašava da tržište naše zemlje ima potrebu za radnicima različitih, možda i gotovo svih profila. "To nisu samo nižekvalifikovani radnici, već često nedostaju i visokokvalifikovani kadrovi, na primer inženjeri građevinske ili mašinske struke."

Ceo region u istom sosu - radnike ne uvoze jer je tako jeftinije, nego nemaju domaće kadrove

Kakva je situacija u regionu, pitali smo Stjepana Jagodina, direktora hrvatske firme specijalizovane za posredovanje pri zapošljavanju filipinskih radnika Pinoy 385.

"Kada razgovaramo o radnicima trećih zemalja, mogu reći da Republika Hrvatska prednjači u regionu po broju izdatih dozvola za boravak i rad. Jedan od razloga je i izrazito velika potreba za radnicima tokom turističke sezone", objašnjava. Dodaje i da se rat u Ukrajini nije značajnije odrazio na hrvatsko tržište rada u pogledu priliva radne snage.

Od pre godinu dana, kaže on, gotovo svakodnevno dobijaju upite iz Srbije, Crne Gore i Slovenije, što tumači kao pokazatelj iste ili slične situacije s radnom snagom u kompletnom našem regionu. Njegovo iskustvo pokazuje da su najčešće traženi radnici oni za poslove turističko-ugostiteljskog sektora, građevinskog, proizvodnog, te logistike.

"Dodao bih da je problematika nedostatka radne snage u navedenim sektorima prisutna ne samo u našem regionu nego, rekao bih, na području cele Evrope", navodi Jagodin.

I to nije pitanje uštede, već nužde.

"Poslodavci koji se odlučuju za radnike trećih zemalja svesni su činjenice da su se za njih opredelili isključivo iz razloga što potrebnih radnika u regionu više nema, te želim da naglasim da se ne radi o angažmanu strane radne snage u cilju smanjenja troška rada. Rekao bih da je strani radnik vrlo često po ukupnom trošku rada skuplji radnik, zbog troška njegovog angažmana koji u slučaju radnika s Filipina mora da podmiri poslodavac", priča naš sagovornik.

Pinoy 385

 

Nedostatak radne snage je svakog meseca prisutan na sve većem broju radnih mesta, te i on očekuje pojačanu potražnju za strancima tokom ove godine.

"Za 2023. godinu, a na osnovu upita kroz protekla dva meseca, mogu da potvrdim da očekujemo do 20 odsto više zahteva za zapošljavanja radnika s Filipina, s obzirom na to da se znatno lakše integrišu u radnu i životnu okolinu, lakše komuniciraju jer su govornici i engleskog jezika, te obično dolaze sa prethodnim iskustvom na istim i sličnim poslovima", obrazlaže.

Kako do stranog radnika u Srbiji

Srpski poslodavac koji želi da angažuje stranog državljanina prolazi kroz tri koraka.

Prvo NSZ-u predaje obrazac kojim prijavljuje potrebu da zaposli stranog radnika. Služba u roku od 10 dana vrši test tržišta rada i utvrđuje da li se na evidenciji nezaposlenih nalaze lica koja odgovaraju zahtevu poslodavca za konkretno radno mesto.

Ako se utvrdi da ih nema, sledi drugi korak - postupak regulisanja boravka, koji pokreće stranac.

"Dakle, stranac se zapošljava pod uslovom da ima regulisan boravak (alternativno to mogu biti: viza D po osnovu zapošljavanja, odobren privremeni boravak, odnosno odobreno stalno nastanjenje)", kažu nam u NSZ-u.

Prema rečima predstavnice UPS-a, dozvola za privremeni boravak se čeka oko 30 dana, dok policija izvrši sve potrebne provere.

Treći korak je izdavanje dozvole za rad, pri čemu su za svaku vrstu dozvole propisani uslovi i potrebni dokazi za njeno izdavanje.

Depositphotos

 

Postupak izdavanja dozvola u NSZ prosečno traje sedam do 10 kalendarskih dana, kada se dostavi uredna dokumentacija, tvrde nam iz te službe. Međutim, Jevtović iz UPS-a kaže da je uobičajnija praksa da to potraje oko 30 dana.

Direktor Pinoy 385 u zbiru dolazi do još većeg broja dana.

"Postupak ishođenja dozvola za boravak i rad traje minimalno tri do četiri meseca za sve zemlje regiona. Stoga poslodavci treba da budu svesni da se, kada je reč o radnicima trećih zemalja, odluka i početak procedure zapošljavanja moraju desiti znatno ranije od planiranog početka rada", napominje on.

Sve veći broj kompanija poverenje ukazuje preporuci, zapaža Jevtović - bilo da ona dolazi iz samog preduzeća ili van njega. "Neki poslovni sistemi takve preporuke posebno nagrađuju."

Drugi metod su klasični konkursi, ili specifični programi za zapošljavanje, koji su karakteristični za veće korporacije. Tu su svakako i agencije za zapošljavanje, koje su najpre postale interesantne u potrazi za menadžerskim kadrovima, a danas se sve više koriste i za angažovanje svih zaposlenih. "Nekim poslodavcima se jednostavno pokazalo da je izbor preko agencija jednostavniji i stručniji nego da to rade svojim snagama", zaključuje naša sagovornica.