Analiza BBA: Tržište rada - da li je čaša poluprazna ili polupuna

Tržište rada jača i jedan je od ključnih faktora za osnaživanje privrede zabeležen u 2022. godini. Stope nezaposlenosti vratile su se na višegodišnji trend pada, pri čemu su Hrvatska i Slovenija na proseku Evropske unije (EU) ili čak ispod njega. Ostatak regiona bliži je dvocifrenim nivoima nezaposlenosti. Potražnja za radnom snagom je dobila više uporišta uz snažan privredni rast, ali nepovoljna demografija - odnosno smanjenje ponude radne snage u mnogim delatnostima - i dalje je igrala važnu ulogu. 

Gledajući detalje, iako je Severna Makedonija pokazala robusnost tržišta rada tokom pandemije, stopa nezaposlenosti je i dalje visoka s 14,4 odsto u trećem tromesečju 2022. Tržište rada u Bosni i Hercegovini (BiH) zabeležilo je stopu nezaposlenosti od 14,8 procenata u istom periodu, prema anketi o radnoj snazi. Ističe se veliki jaz u poređenju s registrovanom nezaposlenosti jer siva ekonomija još igra značajnu ulogu. 

Srbija je zabeležila stopu nezaposlenosti od devet odsto, koja se kreće oko svoje najnižeg nivoa u drugom kvartalu. Hrvatska i Slovenija imaju najbolje rezultate. Hrvatska stopa je na 6,7 odsto, dok je Slovenija dosegla rekordno nisku stopu od četiri odsto u trećem tromesečju 2022.

Na međugodišnjem nivou, u trećem tromesečju 2022. stope nezaposlenosti pale su u svim zemljama Adria regiona, osim u Hrvatskoj. Za Hrvatsku pre možemo reći da je bez promene, s obzirom na to da je tržište rada prilično nestabilno zbog negativnih demografskih trendova. Isti faktor ostaje dominantan i drugde u regionu.

Iako se BiH i Srbija još bore s visokim stopama nezaposlenosti, postoji deo potražnje za radnom snagom ispunjen stranim radnicima, koji uglavnom dolaze iz regiona i zemalja trećeg sveta, dominantno u fizičkim poslovima. Nestašica na tržištu rada bila je bolna tačka Hrvatskoj i Sloveniji, zbog čega su ublažile pravila za dobijanje radnih dozvola. Ove dve zemlje su i glavne migracione tačke Adria regiona, jer relativno više plate privlače radnike.

Depositphotos

Tražnja za radnom snagom u informaciono-komunikacijskom sektoru (IKT) bila je u porastu tokom proteklih godina, u svetu, ali i u Adria regionu. Međutim, u najrazvijenijim privredama postoje znakovi zaokreta trenda. Cene ključnih tehnoloških akcija znatno su pale poslednjih meseci, odražavajući slabije izglede za poslovne rezultate. To dovodi do smanjene potražnje za informaciono-komunikacionim osobljem u velikim privredama. 

"Kao što podaci pokazuju, otvaranje radnih mesta u sektoru informacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) usporilo je u drugoj polovini 2022. u odnosu na vrhunac zabeležen u aprilu 2022", naveo je tim analitičara Bloomberg Adrije.

U Adria regionu, iako je u ovom sektoru zaposleno oko 3,5 odsto od ukupno zaposlenih, te on može izgledati relativno malo unutar celokupne privrede, mora se reći da je tempo zapošljavanja snažan, posebno s rastom zapošljavanja u IKT koji premašuje ukupni rast zaposlenosti za 5,5 procentnih poena tokom perioda 2018 - 2021. Ovi podaci pokazuju da zapošljavanje u IKT postaje strukturno važnije. 

"Postoji rizik prelivanja iz inostranstva, ali smatramo da bi trebalo da ga znatno ublaži priroda IKT poslova u regionu koncentrisanih na računarsko programiranje, savetovanje i srodne aktivnosti", dodali su analitičari. Lokalno tržište rada u ovom segmentu još je skučeno, nedostaje mu zaposlenih i beleži visoke stope rasta. 

Bloomberg

Hrvatska i Slovenija kao članice EU imaju prednost u odnosu na ostatak regiona u pogledu lakših administrativnih zahteva i rešenih pitanja dvostrukog oporezivanja sa SAD. S druge strane, ostatak regiona bio je privlačan zbog niže cene rada.

Odnos troškova i koristi još je bolji ako razmislimo o tendenciji stranih kompanija da povere poslovne zadatke firmama s jednim zaposlenim i iskoriste niže od prosečnog poreskog opterećenja zaposlenja i dodatne troškova u vezi sa zapošljavanjem.

"Sve u svemu, ne očekujemo značajno pogoršanje zaposlenosti u IKT sektoru u regionu. Štaviše, dugoročno gledano, skloni smo zaključku da će se ovaj segment zapošljavanja dodatno proširiti imajući u vidu njegovu veličinu, vrstu i još konkurentne troškove, čime će podupreti ukupni rast zaposlenosti", naveli su analitičari Bloomberg Adrije.

U 2023. očekuju rast zaposlenosti u regionu za oko jedan odsto.

Priliv strane radne snage je neophodan, što otvara pitanje tržišne atraktivnosti, posebno u slučaju dela regiona van EU koji ima širi prostor za poboljšanje uslova rada. Nearshoring orijentacija dominantnih EU privreda postavlja temelje za stabilan i održiv rast, uslovljen strateškom spremnošću regiona za uvoz i upravljanje dovoljnom količinom ljudskog kapitala.

Depositphotos

Uopšteno, tržište rada u regionu dobija različite signale. Kako kolektivni ugovori dobijaju prednost, poslodavci pokušavaju da prate rastuće ukupne troškove, uključujući i troškove rada. 

"Zapad žudi za privlačenjem radne snage visokim platama, boljim ukupnim životnim uslovima i širom otvorenim vratima", rekli su analitičari. "Sa stepenom iseljavanja zabeleženog u regionu, posebno među mladim grupama, očekuje se dalje smanjenje radne snage."

U smeru daljeg smanjenja radne snage deluje i činjenica da je broj ljudi koji izlaze iz razdoblja aktivnog stanovništva znatno veći u poređenju s količinom nove radne snage.

Za 2023. očekuje se blagi rast nezaposlenosti u Sloveniji i Hrvatskoj. Budući da Srbija, BiH i Severna Makedonija imaju širu podgrupu nezaposlenih, postoji prostor za poboljšanje i očekuje se da će se stope nezaposlenosti blago smanjiti 2023.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar