Analiza BBA: Geopolitički rizici i tržišna neravnoteža oblikuju cene nafte i gasa

Zbivanja na tržištu nafte u 2025. godini najbolje se mogu opisati jednom rečju: nestabilnost. Cena sirove nafte u poslednjih 12 meseci pala je za 17 procenata, a od početka godine zabeležena su dva značajna skoka. S druge strane, cena prirodnog gasa je na godišnjem nivou porasla za 11 odsto. 

Prvi skok cene "tečnog zlata" dogodio se u januaru, nekoliko dana pre inauguracije američkog predsednika Donalda Trumpa. Tada je dostignut i ovogodišnji cenovni vrhunac, nešto manje od 82 dolara za barel severnomorske nafte brent. Drugi skok usledio je neposredno nakon izraelskog napada na Iran.

Iako je cena nafte porasla tokom takozvanog 12-dnevnog rata između Izraela i Irana, u koji su se bombardovanjem iranskog nuklearnog programa uključile i Sjedinjene Američke Države, nakon završetka sukoba vratila se na prethodni nivo.

Tržišni analitičari koji su tokom izraelsko-iranskog rata komentarisali situaciju na tržištu nafte izjavili su da su terminski ugovori za "tečno zlato" uključivali takozvanu "ratnu premiju" u visini od 10 procenata cene. Rat se završio jednako brzo kao što je i počeo, a cene nafte su potonule.

Veća proizvodnja OPEC+ obara cenu nafte

"Oba ovogodišnja skoka u ceni nafte bila su posledica geopolitičkih događaja", naveli su analitičari Bloomberga Adrije i dodali: "Međutim, proizvodnja nafte u SAD dostiže rekordne nivoe, a povećanje eksploatacije u okviru OPEC+ povećava globalni višak, što zajedno sa usporavanjem privrede stvara pritisak na pad cena".

 

 

 

Analitičari upozoravaju da prognoze Međunarodne agencije za energiju (IEA) ukazuju na usporavanje potražnje za naftom u 2025. godini. Glavni faktor smanjenja potražnje na duži rok biće ubrzana zamena nafte u saobraćaju i proizvodnji energije.

Naftni kartel predvođen Saudijskom Arabijom odlučio je ovog meseca da poveća ponudu za 548 hiljada barela dnevno, čime je OPEC+ na putu da najnovija smanjenja proizvodnje ukine godinu dana ranije nego što je bilo planirano.

Bloomberg

 

Svoju odluku zvaničnici naftnog saveza opravdavaju optimizmom da će tržište moći da apsorbuje dodatne količine. Prema izveštajima Bloomberga, navode i povećanu letnju potražnju za naftom, a njihova odluka je odgovor na Trumpove pozive za nižim troškovima goriva, što je jedna od njegovih predizbornih obećanja.

Svetske zalihe nafte u poslednjih nekoliko meseci povećavane su brzinom od oko milion barela dnevno. Dok je potražnja u Kini oslabila, proizvodnja je povećana širom Amerike – od SAD i Gvajane do Kanade i Brazila, navodi Bloomberg.

Cene rastu zbog sankcija protiv Rusije i kineskog oporavka

Fjučers ugovori za naftu u ponedeljak su porasli na 71 dolar za barel severnomorske nafte brent, nastavljajući rast od petka od oko dva procenta. Na ovaj porast cene nafte uticalo je raspoloženje tržišta, jer se pripremaju za dodatne američke sankcije protiv Rusije, što bi moglo ograničiti globalnu ponudu nafte.

Naftu su poskupeli i makroekonomski podaci iz Kine. Kineska ekonomija pokazala je solidne znakove, jer je Peking u ponedeljak objavio podatke o rekordnom trgovinskom suficitu.

Dok su tržišta očekivala jasniju sliku o budućoj ukrajinskoj politici Bele kuće, strane agencije su izveštavale da su evropski zvaničnici blizu dogovora o 18. paketu sankcija protiv Rusije, koji bi uključivao nižu cenovnu granicu za rusku naftu. Istovremeno, rast su ograničavale nove carinske pretnje predsednika Trumpa, koji je pre nekoliko dana najavio 30 odsto carine na svu robu iz EU i Meksika.

Kakve su prognoze za naftno tržište

Analitičari Bloomberga Adria smatraju da će cene nafte i dalje biti pod pritiskom viška globalne ponude i usporenog ekonomskog rasta. "Geopolitički rizici su najveća nepoznanica kada su u pitanju cene. Ako primirje između Izraela i Irana potraje, očekujemo pritisak na snižavanje cena koji će cenu nafte zadržati na nivou iz maja", rekli su i dodali da isto važi i za moguće primirje između Rusije i Ukrajine.

 

 

"Međutim, svaka eskalacija koja bi izazvala poremećaje u snabdevanju mogla bi da dovede do viših cena. Predviđamo da će se cene kretati između 60 i 65 dolara do kraja 2025. godine, ukoliko ne bude većih rizika u snabdevanju koji bi mogli podići cene", zaključuju.

Cena gasa bila najviša tokom grejne sezone

Što se tiče cene prirodnog gasa, ona je dostigla vrhunac u februaru 2025. tokom grejne sezone, pre nego što je pala za 41 odsto do sredine jula. Na godišnjem nivou, cena je porasla za 11 procenata, navode analitičari Bloomberg Adrije. "Skladišta gasa u EU bila su 9. jula popunjena 61 odsto, što je ispod petogodišnjeg proseka od 70 odsto. Dotok gasa u EU ostaje povećan u poređenju s petogodišnjim prosekom, a dogovor EU da cilja 90 odsto popunjenosti skladišta za zimu tokom naredne dve godine vrši dodatni pritisak naviše. Potencijalni rast potražnje iz Kine, najvećeg svetskog korisnika LNG-ja, koja je do sada ostala suzdržana, mogao bi dodatno podići cenu gasa."

Cena gasa blago je pala u utorak nakon što je Trumpa zapretio da će uvesti sankcije od 100 odsto Rusiji ako ne dođe do dogovora o miru u Ukrajini. Referentni fjučersi zadržali su se blizu 35 evra po megavat-času, preneo je Bloomberg. 

Prema rečima jednog zvaničnika iz Bele kuće, kazne za Rusiju bi mogle biti uvedene u obliku sekundarnih sankcija ili carina i bile bi usmerene na kupce ruskih energenata poput Indije i Kine. Ako budu primenjene, to bi moglo da suzi globalne tokove energije, otežavajući evropske napore da obezbedi dovoljne rezerve gasa pred zimu. 

 

 

Cene gasa porasle su poslednjih dana zbog toplotnih talasa u Aziji, koji su povećali potražnju za tečnim prirodnim gasom  čime je porasla globalna konkurencija za ovo ključno gorivo. Iako su uvozi LNG-ja u ključna tržišta u severozapadnoj Evropi i dalje iznad nivoa iz prethodne godine, prošle nedelje je zabeležen pad u obimu isporuka.

I ovo tržište u riziku od rasta cena 

Zimu su obeležile visoke oscilacije cena gasa u Evropi zbog veoma hladnog vremena, niskih zaliha i povećane konkurencije sa Azijom. Najviša cena zabeležena je sredinom februara i bila je nešto viša od 58 evra po megavat-času, nakon čega je usledio pad tokom proleće.

Prema navodima Goldman Sachs Group Inc., Evropa može da obezbedi dovoljno tečnog prirodnog gasa da popuni skladišta za narednu zimu po trenutnim cenama, ali se region suočava sa konkurencijom za nabavku ako cene dodatno padnu.

Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će se cena gasa u 2025. kretati između 35 i 40 evra po megavat-času (EUR/MWh), podržana globalnim viškom i usporenom ekonomskom ekspanzijom, posebno u Aziji. "Kao i kod sirove nafte, geopolitički rizici i s njima povezani rizici za snabdevanje mogu dovesti do skokova cena."