EU razmatra zabranu kupovine ruskog gasa

Evropska unija (EU) se sprema za unutrašnje pregovore o zabrani kupovine prirodnog  gasa iz Rusije, u okviru plana da se postepeno odrekne uvoza ruskih energenata. Zabrana je jedna od brojnih opcija koje razmatra Evropska komisija, izvršni ogranak EU, dok priprema mapu puta za smanjenje energetske zavisnosti, koja će zemljama članicama biti predstavljena 6. maja, rekao je za Bloomberg evropski zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan.

EU istražuje načine da smanji kratkoročno oslanjanje na Rusiju, kao i kako da omogući kompanijama da raskinu dugoročne ugovore, što bi moglo da se desi u kasnijoj fazi. Izrada mape puta je u toku, a konačni rezultat će se možda razlikovati od opisanog, dodao je zvaničnik.

Iako su cene evropskog gasa pale, snabdevanje regiona je i dalje ograničeno, a zalihe tečnog gasa su se istanjile. Mapa puta treba da predstavi načine na koje EU može da smanji svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva i nuklearna goriva. Uprkos naporima da se smanji uvoz nakon invazije Moskve na Ukrajinu, pokazalo se da je teško potpuno eliminisati uvoz ruskog gasa. Iz Evropske komisije su rekli da neće komentarisati dokumenta koja još nisu objavljena. 

Evropska komisija je pokrenula inicijativu u trenutku kada predsednik Amerike Donald Trump pokušava da ugovori primirje u Ukrajini, dok paralelno poziva EU da kupuje američki LNG. Iako ruski gas ima mali udeo na energetskom tržištu EU, zabrana bi mogla biti jednostavniji prvi korak ka ograničavanju kupovine ruskih energenata. 

Pre početka rata u Ukrajini, EU se za nabavku gasa najviše oslanjala na Rusiju, koja je sada na drugom mestu, iza Norveške, a ispred Amerike. Dok su isporuke ruskog gasa iz gasovoda značajno smanjene, uvoz američkog LNG-ja je porastao na rekordne nivoe u 2024. godini. 

Problem je što postoje i dugoročni sporazumi, a za njihovo raskidanje propisani su posebni uslovi. Sankcionisanje uvoza ruskog gasa bi, u teoriji, bilo najjače pravno sredstvo koje bi evropskih kupcima omogućilo da proglase višu silu i odustanu od dugoročnih sporazuma. EU je do sada izbegavala da predloži takve mere, jer bi opozicija Mađarske i Slovačke uskratila neophodnu jednoglasnu podršku.

Trgovinski instrumenti kao što su carine i kvote, koje Evropska komisija takođe razmatra u sklopu mape puta, mogli bi da budu rešenje. Međutim, vlade pojedinih država članica su izrazile sumnju da li će ti alati omogućiti kompanijama da napuste svoje ugovore bez kazne.

Kada Evropska komisija usvoji mapu puta, o njoj će raspravljati vlade država članica. Bilo koje zakonske mere koje bi izvršna vlast EU predložila kao sledeći korak, zahtevale bi podršku država članica i Evropskog parlamenta, kako bi postale obavezujuće.