Evropska unija je ograničila cenu nafte iz Rusije na 60 dolara po barelu, što otvara vrata širem dogovoru sa predstavnicima Grupe Sedam (G7), rekao je za Bloomberg poljski diplomata.
Cena je viša od one po kojoj Rusija trenutno prodaje većinu svoje nafte. Razlog je želja da se ruska nafta zadrži na svetskim tržištima. Međutim, ovaj iznos je manje velikodušan od ranijih predloga na koje su reagovale Poljska i zemlje Baltika.
Nakon dugih pregovora, ove zemlje su obezbedile ispunjenje dodatnih uslova kojima su želele da kazne Moskvu, koji uključuju reviziju cene svaka dva meseca. Takođe, postoji plan da se EU obaveže da svaka sledeća maksimalna cena bude barem za pet odsto niža od tržišne.
Kremlj u fokusu
Glavno pitanje sada je kako će Kremlj reagovati. Diplomate su pokušavale da odrede nivo koji će biti dovoljno privlačan Moskvi kako bi nastavili da prodaju naftu. Ako je taj nivo iznad tržišne cene, kao što je to sada, Rusija i kupci mogu da kažu da je sve po starom. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergei Lavrov je u četvrtak rekao da visina ograničenja nije bitna.
Rizik za tržišta nafte je da ako se ograničenje postavi prenisko, Moskva može da ispuni pretnju da će smanjiti nivo proizvodnje - što će povećati cene nafte na svetskom nivou.
Iz SAD su predložili ograničenje cene jer je u Vašingtonu postojala zabrinutost da su sankcije EU dovoljno stroge da prekinu dotok nafte iz Rusije i time izazovu ogroman skok svetskih cena nafte. Ograničavanje kupcima pruža mogućnost da pristupe uslugama osiguranja i otpreme koje bi sankcije EU inače zabranile.
Američki plan je zatim usvojila i G7, a detalje još treba utanačiti.
Kako Rusija već prodaje svoju sirovu naftu sa popustom, gornja granica je veća od cene najskuplje nafte – poznate kao uralska sirova nafta – koja je ove nedelje u luci Primorsk na Baltičkom moru pala na samo 45,31 dolara po barelu, navodi se u saopštenju Argus Media, jedne od dve eminentne kompanije za određivanje cena na tržištu. U sredu je cena porasla na 48,04 dolara.
Upozorenje
Rusija je rekla da naftu neće prodavati nikome ko pristane na ograničenje cene. Ali pošto su članice G7 uglavnom obustavile uvoz iz Rusije, ova poruka se odnosi na kupce poput Indije, Kine i Turske. Te zemlje se nisu saglasile sa ograničenjem, ali to ih ne sprečava da kupuju naftu po ceni ispod gornje granice i pristupaju ključnim uslugama isporuke.
Ograničenje cena uključuje mehanizam koji bi omogućio redovne procene i moguće revizije cene svaka dva meseca od sredine januara 2023. godine, kao i odredbu da se buduće revizije praga ograniče na najmanje pet odsto ispod prosečnih tržišnih stopa.
Ono takođe uvodi grejs period od 45 dana za plovila na moru koja su utovarila svoj teret pre ponedeljka, dajući im rok do 19. januara da istovare naftu, kao i prelazni period od 90 dana za bilo kakvu buduću promenu nivoa cena.
Diplomate su bile pod pritiskom da ukinu plan ograničenja pre nego što EU uvede sankcije na rusku naftu u ponedeljak. Kada sporazum sa EU bude formalno usvojen, treba da ga odobri G7. Jedna osoba upoznata sa ovim pitanjem rekla je da je 60 dolara cena prihvatljiva za G7.
Većina zemalja G7 prestaće da uvozi rusku naftu do kraja ove godine. Zabrana EU za druge naftne derivate poreklom iz Rusije dolazi sledećeg februara, uz ograničenje na tu robu.