Cena nafte niža, ali gorivo u Srbiji i dalje preskupo

Cene goriva u Srbiji nastavile su da padaju i na radost brojnih vozača one će do petka biti niže za četiri dinara. S druge strane, cena nafte u odnosu na prošlu nedelju je blago porasla, ali je i dalje blizu najnižeg nivoa u poslednje četiri godine. Ipak, iako je cena nafte u padu i za godinu dana je snižena za 25 odsto, cena goriva u državi nije toliko niska koliko bi mogla da bude, odnosno pojeftinilo je tek sedam odsto u odnosu na april prošle godine.

Prema cenama objavljenim 11. aprila, litar benzina evropremijum BMB u Srbiji košta 179 dinara, a evrodizela 192 dinara. Kada je u pitanju cena nafte, brentom se u ponedeljak trgovalo ispod 65 dolara, dok je West Texas Intermediate bio blizu 62 dolara.

Međutim, iako bi pad cene sirove nafte mogao da utiče na proporcionalno smanjenje maloprodajnih cena goriva, ovaj efekat nije bio potpuno izražen. Razlog za to je značajan uticaj državnih dažbina, rafinerijskih marži i drugih tržišnih faktora u formiranju konačnih cena za potrošače, smatra Miloš Đaković, analitičar Bloomberg Adrije.

"Značajan deo cene čine državne dažbine - akcize, porez na dodatu vrednost i ostale naknade. U Srbiji ostale naknade uključuju i naknadu za obavezne rezerve i naknadu za energetsku efikasnost. Državne dažbine čine približno 48 i 50 odsto ukupne maloprodajne cene dizela i benzina, što je više nego u Hrvatskoj i Sloveniji", kaže Đaković.

U Hrvatskoj je taj udeo niži i čini 42 odsto za dizel i 47 odsto za BMB 95. Slovenačke državne dažbine čine 42 odsto cene dizela i 46 odsto cene benzina. Đaković navodi i da, kako su akcize često fiksne po litru goriva, a PDV se obračunava na zbir neto cene i akciza, prostor za tržišnu korekciju maloprodajnih cena je ograničen, zbog čega pad cene sirove nafte rezultira ograničenim sniženjem za krajnjeg potrošača.

 

 

Vlada Srbije je i ove godine u februaru donela odluku o usklađivanju akciza s godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024. godini. Akcize za gorivo koje se primenjuju od 7. februara su ponovo povećane. Nova akciza na olovni benzin je veća za 3,07 dinara i iznosi 74,54 dinara, dok je za bezolovni sa 67,22 otišla na 70,11 dinara. 

Budžetom za 2025. godinu planiraju se prihodi od akciza na naftne derivate u iznosu od oko 226 milijarde dinara, što je za 4,2 odsto više od očekivane naplate u 2024. godini, navodi se u oceni predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu koju je dao Fiskalni savet.

Kako se navodi u oceni, podaci pokazuju da je nivo potrošnje motornih goriva u 2024. godini blago iznad prošlogodišnjeg, ali da je potrošnja relativno stabilna nakon osetnijeg rasta u 2021. i 2022. godini. "Dakle, na osnovu dostupnih podataka o trendu potrošnje motornih goriva smatramo da je opravdano pretpostaviti da neće doći do bitnijih promena u obimu potrošnje."

 

 

Podsećamo da je i ove godine država nastavila da ograničava cene goriva. Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je početkom februara 2022. godine. Razlog za njeno donošenje bio je očuvanje životnog standarda građana zbog svetske energetske krize. Od tada se svakog petka objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina. Najvišu cenu goriva od početka godine vozači su plaćali od 21. do 27. februara. Tada je litar dizela koštao 204 dinara, a benzina 189.

Srpsko tržište dodatno opterećuje i neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije, kojoj su američke sankcije odložene do 28. aprila. Podsetimo, NIS se 10. januara ove godine našao na takozvanoj SDN listi sankcija (engl. Specially Designated Nationals and Blocked Persons list) američkog ministarstva finansija koje su više meseci najavljivane. Sankcije je prvobitno trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su odložene za mesec dana, a zatim su još jednom odložene 28. marta.

Depositphotos

 

Na pad cene na svetskom tržištu uticali su strah od globalne recesije i trgovinski rat koji je svojim carinama pokrenuo američki predsednik Donald Trump. Takođe, postoji i zabrinutost od globalnog viška nafte koji bi mogao da se stvori. Naime, OPEC+ je ugovorio da od maja poveća proizvodnju za 411.000 barela dnevno, što je više od tri puta od prvobitno planiranih 122.000 barela.

"Iako je tržište već delimično uračunalo u cene buduće povećanje zaliha, očekujemo velike viškove", rekli su analitičari Goldman Sachs Group Inc, u jednoj belešci, procenjujući višak od 800.000 barela dnevno ove godine. Prema njihovim rečima, očekuje se da će prosečna cena brenta iznositi 63 dolara tokom narednih meseci 2025. godine, preneo je Bloomberg.

 

 

Iako bi pad globalnih cena sirove nafte u teoriji trebalo da smanji životne troškove kroz jeftinije gorivo i transport, praksa pokazuje da su efekti ograničeni, smatra Đaković.

"Najveći deo maloprodajne cene goriva čine državne dažbine koje ostaju stabilne uprkos tržišnim promenama. Inflacija u kategoriji transporta dodatno potvrđuje da pad cena sirove nafte nema značajniji sekundarni efekat na širu strukturu cena, što implicira da je mehanizam preliva u regionu slab, spor i uslovljen fiskalnim i strukturnim ograničenjima", zaključuje analitičar Bloomberg Adrije.