NIS u problemima - sve teže nabavlja naftu i gubi kupce

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), koje su odložene do 28. aprila, ipak utiču na poslovanje te kompanije. NIS ima problema prilikom nabavke nafte od trgovaca u inostranstva, a OMV i Eko gorivo za svoje maloprodajne mreže u Srbiji ne kupuju od ove kompanije, već ih uvoze.

Do ovih informacija došao je Reuters, koji navodi i da NIS kratkoročno kupije na spot-tržištu od međunarodnih trgovačkih kuća koje su i dalje spremne da posluju sa NIS-om, navela su njihova dva izvora. NIS-ove promene u nabavci sirove nafte ranije nisu prijavljivane.

Iz austrijske kompanije OMV su za Reuters naveli da uvoze gorivo na dunavskim baržama iz svojih drugih evropskih rafinerija, dok Eko isporučuje proizvode iz Grčke, rekao je anonimni zvaničnik te kompanije. Kako su naveli iz obe kompanije, kupovinu goriva od NIS-a obustavili su zbog američkih sankcija. 

Takav uvoz bi teško mogao da pokrije potražnju za dizelom u Srbiji od 44.000 do 49.000 barela dnevno i potrošnju benzina od 14.000 barela dnevno zbog ograničenog kapaciteta i infrastrukture za barže, vagone i kamione, rekao je jedan srpski trgovac gorivom, piše Reuters.

NIS

 

NIS, koji obično kupuje naftu preko dugoročnih ugovora, otkazao je tender za 2025. godinu, navodi se na njegovom sajtu za nabavke. Kompanija je nedavno saopštila i da je uspešno zaključila ugovor o kupovini nafte u skladu sa izuzećem i da nabavlja sirovu od više dobavljača. "Kompanija prilagođava svoje poslovne aktivnosti novonastalim okolnostima", rekli su. NIS isporučuje oko 80 odsto benzina i dizela u Srbiji i 90 odsto ili više mlaznog goriva i mazuta.

Bloomberg Adrija je pokušala da od NIS-a sazna nešto više o problemima sa kojima se součavaju, međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja koje smo poslali.

Međutim, iz NIS-a su za Reuters rekli da su "spremni da ispune sve ugovorne obaveze, uključujući i one sa korporativnim klijentima i velikim kupcima poput drugih naftnih kompanija", naveli su i da Rafinerija nafte Pančevo radi normalno.

Uvoz nafte preko Janafa manji nego prošle godine

NIS naftu dobija preko Jadranskog naftovoda (Janaf), koji je, nakon što su sankcije ponovo odložene toj kompaniji, dobio novu licencu od 30 dana za nastavak transporta nafte za Rafineriju Pančevo, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije. Uvoz nafte preko ovog naftovoda je ove godine u proseku oko 28.000 barela dnevno, prema globalnom dobavljaču podataka i analitike u realnom vremenu Kpler. To je znatno manje od 40.000 barela dnevno, koliko se uvozilo u 2024. i 70.000 u 2023. godini.

Podsetimo, američke sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu 28. marta u šest sati ujutru po našem vremenu. Sankcije su odložene po drugi put, a prvobitno je na snagu trebalo da stupe 27. februara. Ipak, odložene su za 30 dana nakon što je početkom februara NIS uputio zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC), što su podržale vlade Srbije i Mađarske, a Amerika je taj zahtev prihvatila.

 

 

Nakon što su sankcije drugi put odložene, ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su se "sankcije prema NIS-u već osetile jer su određeni kupci prešli na druge dobavljače."

"Svima smo pokušali da objasnimo i demonstriramo koliko je NIS važan za naše građane, ekonomiju i normalno funkcionisanje svih vitalnih funkcija u društvu. Imali smo podršku Mađarske, kao i prošli put", rekla je Đedović Handanović.

Srpski zvaničnici su od najave sankcija ukazivali na to da je njihovo uvođenja NIS-u političko pitanje, jer je ova kompanija većinski bila u ruskom vlasništvu.

Promena vlasničkog udela

Međutim, samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

Upravo zbog sankcija NIS ima poteškoća i u daljem zaduživanju kod banaka pa je izdavanje korporativnih obveznica jedan od načina da se nastavi finansiranje. NIS je nedavno isplatio ukupno oko 30,48 miliona dinara kupcima korporativnih obveznica.

 

 

Kompanija je inače u 2024. godini imala ukupan prihod od oko 408 milijardi dinara, od čega je neto prihod 10,1 milijardu dinara. EBITDA kompanije je prošle godine iznosila 44,4 milijarde dinara. U analizi objavljenoj u stručnom časopisu MAT (Makroekonomske analize i trendovi) navodi se da je NIS u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu imao blagi pad prihoda od jedna odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a EBITDA je smanjen za 35 procenta.

U analizi se navodi i da je NIS jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Republike Srbije iznosilo oko 12 odsto.

Mađarska Mol Groupa je spremna da pomogne NIS-u, u slučaju da sankcije stupe na snagu u budućnosti, i oni mogu da udvostruče isporuke naftnih derivata u Srbiju. Mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó je prilikom posete Beogradu u februaru izjavio da su Mađarska i kompanija Mol spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte. On je tada ukazao i da problemi o kojima se priča nisu samo na štetu Srbije, već i cele centralne Evrope.

"Kada kapacitet rafinerije u Srbiji bude izuzet iz kompletnog regionalnog kapaciteta, nastaće problemi na regionalnom tržištu nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne može da prerađuje sirovu naftu, benzin će morati da se doprema od nekog drugog i to stvara pritisak na regionalno tržište benzina – u pogledu kvaliteta i logistike – što može da dovede do povećanja cena i troškova. Najkraće, stanovništvo u centralnoj Evropi, Mađari i drugi moraju da plate cenu političke osvete", naveo je tada Szijártó.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar