Naftna industrija Srbije (NIS) isplatila je nedavno ukupno oko 30,48 miliona dinara kupcima korporativnih obveznica. Kako je objavljeno na portalu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHoV), isplaćeno je po 162,86 dinara za ukupno 187.161 kupon.
Svojevrsna kamata isplaćena je investitorima koji su 19. decembra 2024. godine uložili u korporativne obveznice NIS-a. Kompanija je tada na prvoj emisiji prodala 187.161 obveznicu ukupne vrednosti 1,87 milijardi dinara, dok je ukupna vrednost emisije iznosila oko 5,85 milijardi dinara.
Opširnije
NIS i Srbija traže ponovno odlaganje američkih sankcija
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da su advokati zatražili odlaganje i naveo da postoji mogućnost za to, ali uz uslov da Srbija u narednih mesec dana napravi akcioni plan u dogovoru sa Amerikancima i Rusima.
19.03.2025
Potencijalno rešenje za NIS - Janaf da otkupi ruski udeo
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ponudio je da Jadranski naftovod (Janaf) kupi ruski udeo u NIS-u, i naveo da "nema prirodnije poslovne simbioze".
18.03.2025
Prvi kupon NIS-a za korporativne obveznice biće isplaćen 21. marta
Pravo na isplatu kamatnog kupona imaju zakoniti imaoci Obveznica koji su evidentirani kao takvi, naveo je NIS.
12.03.2025
Inače, u NIS-u su u decembru, nakon emisije obveznica, naveli da je predviđeni obim iznosio 585.000 komada pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara.
"Obveznice su preko izabranog brokera ponuđene određenim investitorima, a minimalni iznos investiranja u primarnoj emisiji obveznica bio je 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru Narodne banke Srbije", rekli su tada iz NIS-a za Bloomberg Adriju.
Sankcije NIS-u uvedene 10. januara
Nešto pre emitovanja obveznica, NIS se našao na takozvanoj SDN listi sankcija (engl. Specially Designated Nationals and Blocked Persons list) američkog Ministarstva finansija koje su više meseci najavljivane.
SAD su 10. januara uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji koje je trebalo da stupe na snagu 27. februara u šest sati ujutru. Ipak, sankcije su odložene za dodatnih 30 dana nakon što je početkom februara NIS uputio zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC), što su podržale vlade Srbije i Mađarske, a Amerika je taj zahtev prihvatila.
Upravo zbog sankcija NIS ima poteškoća u daljem zaduživanju kod banaka pa je izdavanje korporativnih obveznica jedan od načina da se nastavi finansiranje. Kompanija je inače u 2024. godini imala ukupna prihod od oko 408 milijardi dinara, od čega je neto prihod 10,1 milijardu dinara. EBITDA kompanije je prošle godine iznosila 44,4 milijarde dinara.
U međuvremenu, NIS i država Srbija zatražili su ponovno odlaganje američkih sankcija. Naime, NIS je nedavno objavio da je američkom ministarstvu finansija podneo zahtev za uklanjanje NIS-a sa liste SDN-a, kao i zahtev za dodatno odlaganje roka za primenu sankcija prema toj kompaniji.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović tada je izjavio da su advokati zatražili odlaganje i naveo da postoji mogućnost za to, ali uz uslov da Srbija u narednih mesec dana napravi akcioni plan u dogovoru sa Amerikancima i Rusima.
"Mislim da će do dodatnog odlaganja sankcija doći uz obećanje da ćemo mi u narednih mesec dana ponuditi određeni akcioni plan. Za to treba da se dogovorimo, Amerikanci, Rusi i mi, jer se radi o političkim sankcijama koje, nažalost, imaju ozbiljne privredne efekte", kazao je ranije Bajatović.
Bajatović: Očekujemo još jedan produžetak
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je u četvrtak kako očekuje još jedan produžetak roka za primenu američkih sankcija NIS-u ali je naveo da se ne može očekivati više od 30 dana odlaganja.
"Biće još odlaganja sankcija", istakao je Bajatović, prenosi Beta.
Ipak, na pitanje novinara da li ima zvaničnu potvrdu o tome nije želeo da odgovori. On je naveo da se ne može očekivati više od 30 dana za odlaganja sankcija, jer je u pitanju birokratski proces.
Podsetio je da sad u vlasničkoj strukturu NIS-a ruski Gasprom ima 11 odsto, a Gasprom njeft, koji je pod sankcijama, oko 46 odsto, dok je gotovo 30 odsto vlasništvo države Srbije, a ostalo malih akcionara.
Zdravković: Neće doći do primene sankcija
Jednomesečni odloženi rok za primenu američkih sankcija NIS-u, uvedenih zbog većinskog vlasništva ruskog Gazprom Nefta u tom preduzeću, ističe 28. marta u ponoć, odnosno 29. u šest sati ujutru po ovdašnjem vremenu.
Da ipak neće doći do primene sankcija NIS-u, smatraju i pojedini ekonomski analitičari. Među njima je i Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, koji kaže za Bloomberg Adriju da ni ovaj put sankcije neće zaživeti u praksi.
"Do toga neće doći iz dva razloga. Prvi je taj da naftne kompanije ne ratuju sa drugim naftnim kompanijama i to traje već 100 godina. Druga činjenica je da naftne kompanije imaju i te kako uticaja na odluke svojih vlada", ističe Zdravković.
On objašnjava da je za vreme prvog predsedničkog mandata Donalda Trumpa prvi državni sekretar, odnosno ministar spoljnih poslova SAD, bio Rex Tillerson koji je na to mesto došao sa pozicije predsednika naftne kompanije ExxonMobil.
"To je najveća svetska i američka energetska kompanija, u vlasništvu porodice Rockefeller. Ako bi oni pravili problem ruskim energetskim kompanijama ovde, onda bi Rusi mogli njima na nekim drugim meridijanima. S druge strane, ako bi se Rusi povukli, bile bi upitne njihove investicije u Iraku, Venecueli... To se u tom naftnom, energetskom, biznisu ne radi i zato sam ubeđen da neće doći do primene ovih sankcija."
Smešni argumenti...
Kako dodaje, administracija Josepha Bidena je na samom kraju mandata uvela ove sankcije NIS-u, ali i ne bi ih uvela da su ostali na vlasti u Americi. "Da su imali nameru da ih sprovedu, uradili bi to ranije."
"Trumpova administracija je pod uticajem američkih energetskih kompanija i sigurno to neće uraditi. S druge strane, ta priča zbog čega se uvode sankcije, da bi se zaustavilo finansiranje rata u Ukrajini, to je smešan argument", smatra Zdravković.
On naglašava da su Srbija i njeno tržište mali i da ne zauzimaju toliko značajno mesto u svetskim okvirima. "Biznis koji se generiše u NIS-u jeste velik za Srbiju. Oni imaju godišnji prihod od 3,3 milijarde evra, dobit od oko 375 miliona evra, a u budžet Srbije uplaćuju blizu 2,4 milijarde evra ili 4,5 odsto našeg BDP-a. Za svetske tokove i rat u Ukrajini to je smešan iznos."
Takođe, Zdravković kaže da Gazprom nije najveća ruska energetska kompanija jer je prvi Rosneft, a "kada se radi o proizvodnji nafte i Lukoil je veći".
"Ni Gazprom, ni Rosneft nisu pod sankcijama, ni u Americi, ni u Evropi. Rosneft drži 12,5 odsto nemačkog tržišta", navodi on.
Prema njegovim rečima, ipak nije moguće preko noći ukinuti ove sankcije jer postoje brojne procedure koje treba ispoštovati. "Verujem da će biti još par odlaganja i na kraju će one da nestanu."
Šta bi se desilo da sankcije zažive
Ipak, ako bi došlo do uvođenja sankcija, one bi, prema navodima stručnjaka, mogle pogoditi domaći energetski sektor, ali i druge oblasti poput transporta i poljoprivrede.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić rekao je ranije za Bloomberg Adria TV da bi OFAC insistirao na kontrolisanju američkih i stranih finansijskih institucija i toga koliko su one spremne da nastave da posluju sa kompanijom pod sankcijama. "Ako OFAC sankcioniše neku američku finansijsku instituciju, to bi bio iznos od oko dve milijarde dolara pre dve godine. Radi se o značajnim finansijskim gubicima kojima su te institucije izložene i one će voditi računa da ne trpe te troškove", naveo je Lukić.
Što se tiče dospelih obaveza NIS-a od oko 550 miliona evra, Lukić navodi da niko neće zapleniti imovinu naftne kompanije, ali da, ako se deo te imovine nalazi na računima banaka u inostranstvu, može doći do blokade sredstava.
Nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD Nebojša Atanacković ranije je rekao da, u slučaju primene sankcija, Srbija ima dovoljno rezervi sirove nafte i naftnih derivata za mesec i po do dva. "Kasnije bi NIS mogao da nastavi sa radom u rafineriji u Pančevu služeći se domaćom naftom. Mi trenutno imamo domaće sirove nafte na nivou od oko 15 do 20 odsto potreba tržišta. To bi moglo donekle da pomogne, ali u svakom slučaju bi bilo problema."
Kada se radi o budućem kretanju cena goriva, on napominje da je teško proceniti koliko bi poskupljenje moglo da iznosi, dodajući da bi država zbog toga mogla da smanji akcizu, kako povećanje cena - koje su u Srbiji već relativno visoke - ne bi otišlo predaleko.
Mol: Srbija da omogući veći uvoz goriva
Mađarska naftna kompanija Mol saopštila je u četvrtak da Srbija dosta rizikuje oko snabdevanja gorivom ako ne preduzme korake kako bi omogućila veći uvoz. Mol je putem e-maila naveo da čak i ako snabdeva Srbiju maksimalnim kapacitetom, to je i dalje dovoljno samo za manje od trećine potreba Srbije za gorivom. Takođe, naveli su da su u kontaktu sa donosiocima odluka u Srbiji kako bi rešili ovaj problem.
Mol je dodao i da potencijalni dobavljači moraju da imaju pristup domaćim skladištima, kao i mogućnost da koriste tačke za istovar železnice kako bi olakšali transport i distribuciju goriva.
Podsetimo, Mol je ranije naveo da je spreman da udvostruči prodaju goriva Srbiji nakon sankcija NIS-u.
- Ažurirano posle 10 pasusa najnovijom izjavom direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, kao i na kraju teksta (od 27. do 29. pasusa) saopštenjem kompanije Mol oko aktuelne situacije sa NIS-om.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...