NIS i Srbija traže ponovno odlaganje američkih sankcija

Srbija je zatražila od Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi SAD dodatno odlaganje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) koje su već jednom odložene na mesec dana. I kompanija NIS je objavila da je američkom Ministarstvu finansija podnela zahtev za uklanjanje NIS-a sa SDN (engl. Specially designated nationals) liste, kao i zahtev za dodatno odlaganje roka za primenu sankcija prema toj kompaniji.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je u sredu da su advokati zatražili odlaganje i naveo da postoji mogućnost za to, ali uz uslov da Srbija u narednih mesec dana napravi akcioni plan u dogovoru sa Amerikancima i Rusima.

"Mislim da će do dodatnog odlaganja sankcija doći uz obećanje da ćemo mi u narednih mesec dana ponuditi određeni akcioni plan. Za to treba da se dogovorimo, Amerikanci, Rusi i mi, jer se radi o političkim sankcijama koje, nažalost, imaju ozbiljne privredne efekte", kazao je Bajatović za RTS.

Jednomesečni odloženi rok za primenu američkih sankcija NIS-u, uvedenih zbog većinskog vlasništva ruskog Gazprom Nefta u tom preduzeću, ističe 28. marta u ponoć, odnosno 29. u šest sati ujutru po ovdašnjem vremenu. Bajatović rekao je da je do sada izmenjena vlasnička struktura NIS-a, prenosi Beta.

"Trenutno Gasprom Neft ima 45 odsto, Gazprom ima 11 odsto, a 30 odsto ima Republika Srbija i ostalo su mali akcionari. Ako čitate dokument OFAC-a, odnosno dokument o sankcijama, tada bi trebalo da su ispunjeni svi uslovi da NIS više nije pod sankcijama", naveo je on.

Depositphotos

 

Napomenuo je da je u utorak formalno poslat zahtev za prolongiranje sankcija, odnosno za dodatno vreme.

"Svi znamo da šta god da uradimo, mi ne možemo to da završimo za 30 dana", naveo je Bajatović.

Samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

NIS: Prioritet kompanije uredno snabdevanje

Bajatović je za RTS rekao i da je "dobro u ovom momentu što banke zasad nisu nervozne", jer je najveći problem finansijski aspekt, odnosno šta ako NIS ne može da radi i ne može da plaća.

"Mi treba da vidimo da NIS možda bude samo prerađivač nafte, a da je kupuju neki mali prerađivači. Srbija bi mogla da radi samo preko Poštanske štedionice, još jedne, dve ili tri banke. Dakle, moramo da razgovaramo oko svega toga", naglasio je Bajatović

Podsetio je i da NIS ima 550 miliona evra koje ne može da plati bankama. Bajatović je objasnio proceduru kako teku pregovori sa OFAC-om.

"Oni postave pitanja, vi odgovarate. Prošli put su odlučili u pet do 12, čak mi se čini da je odgovor o odlaganju sankcija stigao u 12 i pet. Prema tome, i sada će biti tako. Odnosno i za ove sankcije će biti tako. Možemo biti relativno optimistični, iako su uvek tu zatezanja, pregovori, birokratija i uvek ima malo politike", rekao je direktor Srbijagasa za RTS.

Naftna industrija Srbije je u kratkom saopštenju na svom sajtu obavestila da je podnet novi zahtev za produženje inicijalno izdate specijalne licence, koja je izdata 26. februara sa rokom važenja do 28. marta tekuće godine.

"Cilj ovog zahteva je da se odloži puna primena sankcija prema NIS-u i nakon licencom predviđenog roka, odnosno 28. marta. Sve navedene aktivnosti trebalo bi da omoguće neometan operativni rad NIS-a do trenutka uklanjanja sa SDN liste. Prioriteti kompanije i u ovom trenutku ostaju uredno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, očuvanje redovnog poslovanja i briga o zaposlenima, a o svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje kompanije javnost će biti blagovremeno obaveštena", navodi se u saopštenju.

 

 

 

Janaf bi mogao da otkupi ruski udeo

Dok Srbija pokušava da reši pitanje NIS-a, ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ponudio je da Jadranski naftovod (Janaf) kupi ruski udeo u toj kompaniji. 

"NIS će morati da se reši ruskog suvlasništva i mogu da istaknem da Janaf ima kapaciteta i mogao bi da bude zainteresovan za taj udeo, ako bude razumevanja i pameti na obe strane", rekao je Šušnjak u intervjuu za zagrebački Jutarnji list, a prenela je Beta. On je dodao da "nema prirodnije poslovne simbioze".

On je u intervjuu rekao da je Srbiji u interesu da svojoj rafineriji obezbedi naftu na najbrži i najjeftiniji način.

"Tu trenutno nema alternative Janafu. Kompanije su međusobno komplementarne, naslonjene jedna na drugu i sigurno će sarađivati u budućnosti", istakao je ministar, koji je u januaru imenovan za predsednika skupštine Janafa.

On je kazao i da bi zbog međusobne zavisnosti Janaf funkcionisao "na partnerskim odnosima s ostalim suvlasnicima i ne bi težio prevlasti i dominaciji, kao što je to slučaj s nekim drugim kompanijama koje se spominju u eteru".

Zasad nije bilo reakcija na ideju ministra privrede, a pojedini hrvatski mediji navode da se ne zna da li je bilo ikakvih stvarnih kontakata između Janafa i NIS-a po tom pitanju i podsećaju da je NIS najvažniji klijent Janafa.

Podsetimo, Srbija je 27. februara dobila dodatnih 30 dana za NIS (mada se tražila odlaganje od minimum 90 dana), a tu informaciju tada je na Instagramu objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a obznanio je i dokument američkog ministarstva finansija u kojem se objavljuje ta odluka. Predsednik je, takođe, početkom marta telefonom razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o rešavanju pitanja Naftne industrije Srbije.

Očekivalo se da će sankcije, koje su SAD 10. januara uvele NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, stupiti na snagu 27. februara u šest sati ujutru, 45 dana nakon zvanične najave uvođenja. NIS je početkom februara uputio zvaničan zahtev za odlaganje sankcija Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske.

Inače, Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima, poput bankarskog sektora i sektora osiguranja.