Potencijalno rešenje za NIS - Janaf da otkupi ruski udeo

Dok Srbija i dalje rešava pitanje Naftne industrije Srbije kojoj su američke sankcije odložene do 28. marta, ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar ponudio je da Jadranski naftovod (Janaf) kupi ruski udeo u NIS-u. 

"NIS će morati da se reši ruskog suvlasništva i mogu da istaknem da Janaf ima kapaciteta i mogao bi da bude zainteresovan za taj udeo, ako bude razumevanja i pameti na obe strane", rekao je Šušnjak u intervjuu za zagrebački Jutarnji list, a prenela je Beta. On je dodao da "nema prirodnije poslovne simbioze".

Ministar koji dolazi iz desničarskog Domovinskog pokreta (DP), manjeg koalicionog partnera u vladi Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) premijera Andreja Plenkovića, rekao je u intervjuu da je Srbiji u interesu da svojoj rafineriji obezbedi naftu na najbrži i najjeftiniji način.

"Tu trenutno nema alternative Janafu. Kompanije su međusobno komplementarne, naslonjene jedna na drugu i sigurno će sarađivati u budućnosti", istakao je ministar, koji je u januaru imenovan za predsednika skupštine Janafa.

On je kazao i da bi zbog međusobne zavisnosti Janaf funkcionisao "na partnerskim odnosima s ostalim suvlasnicima i ne bi težio prevlasti i dominaciji, kao što je to slučaj s nekim drugim kompanijama koje se spominju u eteru".

Zasad nije bilo reakcija na ideju ministra privrede, a pojedini hrvatski mediji navode da se ne zna da li je bilo ikakvih stvarnih kontakata između Janafa i NIS-a po tom pitanju i podsećaju da je NIS najvažniji klijent Janafa.

Depositphotos

 

Domovinski pokret je manjinski partner u vladi HDZ, a glavni uslov za podršku vladi premijera Andreja Plenkovića bilo je izbacivanje Samostalne demokratske srpske stranke iz vlasti. U njihovoj predizbornoj kampanji dominirale su parole protiv SDSS i Milorada Pupovca, kao i srpske nacionalne manjine, a kao svoj glavni uspeh i dalje navode to što SDSS nije deo vlasti u Hrvatskoj, piše Beta.

Sankcije NIS-u odložene do 28. marta

Podsetimo, Srbija je 27. februara, dobila dodatnih 30 dana za NIS (mada se tražila odlaganje od minimum 90 dana), a tu informaciju tada je na Instagramu objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a obznanio je i dokument američkog ministarstva finansija u kojem se objavljuje ta odluka. Predsednik je, takođe, početkom marta telefonom razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o rešavanju pitanja Naftne industrije Srbije.

Očekivalo se da će sankcije, koje su SAD 10. januara uvele NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, stupiti na snagu 27. februara u šest sati ujutru, 45 dana nakon zvanične najave uvođenja. NIS je početkom februara uputio zvaničan zahtev za odlaganje sankcija Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske.

 

 

Posle odluke da sankcije NIS-u budu odložene, Jadranski naftovod - preko kog se dosad vršio najveći deo uvoza nafte u Srbiju - dobio je dozvolu OFAC-a da nastavi transport nafte ovoj kompaniji.

Samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

I Mol bi bio dobar kupac

Energetski analitičar Wood & Co. Financial Servicesa Jonathan Lamb smatra i da bi mađarska naftna kompanija Mol bila dobar kandidat za otkup ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. NIS ima stara, zrela naftna polja, a s takvima Mol ima veliko iskustvo u upravljanju. Uz to, Mol svojim modelom poslovanja može povećati profitabilnost maloprodajnog odeljenja.

"Dodajte svemu tome lokaciju, i mislim da bi i te kako imalo smisla da Mol licitira", rekao je Lamb, preneo je Bloomberg.

Pokušaj da preuzme udeo u NIS-u bio bi dobra alternativa za Mol ako mađarska kompanija izgubi tekuću ponudu za Lukoilovu rafineriju u Bugarskoj. 

Ministar spoljnih poslova Mađarske Péter Szijjártó izjavio je ranije da su njegova zemlja i kompanija Mol spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte.

"Kada kapacitet rafinerije u Srbiji bude izuzet iz kompletnog regionalnog kapaciteta, nastaće problemi na regionalnom tržištu nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne može da prerađuje sirovu naftu, benzin će morati da se doprema od nekog drugog i to stvara pritisak na regionalno tržište benzina – u pogledu kvaliteta i logistike – što može da dovede do povećanja cena i troškova. Najkraće, stanovništvo u centralnoj Evropi, Mađari i drugi moraju da plate cenu političke osvete", naveo je Szijártó.

Povodom američkih sankcija NIS-u, on misli da će, zbog sve veće potrebe Srbije za uvozom nafte, Mađarska morati da je više izvozi, u čemu je, kako je naglasio, Mol spreman da učestvuje.

Inače, Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima, poput bankarskog sektora i sektora osiguranja.