Szijjártó: Sankcije NIS-u problem za celu centralnu Evropu

Ministar spoljnih poslova Mađarske Péter Szijjártó izjavio je u petak u Beogradu da su sankcije koje je SAD uvela Naftnoj industriji Srbije (NIS) posledica "osvetničke politike Bidenove administracije" zbog suverenističkih politika Budimpešte i Beograda, i istakao da su njegova zemlja i kompanija MOL spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte.

"Pre svega, do ove situacije dovela je administracija Joea Bidena, koja je centralne evropske zemlje posmatrala na vrlo neprijateljski način. Mađarska i Srbija su izabrali konzervativne patriotske vlade koje predstavljaju nacionalne interese za vaš i naš narod. Kao političku osvetu, Bidenova administracija je nametnula sankcije protiv naših zemalja", kazao je ministar spoljnih poslova Mađarske za RTS.
"Bidenova vlada je veoma jasno rekla da je Gazprom banka na listi sankcija, a mi smo jasno poručili da to stvara velike probleme zemljama u regionu u kontekstu snabdevanja gasom. Oni su toga bili svesni. Tako su i, stavljajući NIS na listu sankcija, bili potpuno svesni da stvaraju velike probleme Srbiji u slučaju snabdevanja naftom", naveo je ministar spoljnih poslova Mađarske.

Beta/Miloš Miškov     Ministar spoljnih poslova Mađarske Péter Szijjártó 

Ukazao je i da problemi o kojima se priča nisu samo na štetu Srbije, već i cele centralne Evrope.

 "Kada kapacitet rafinerije u Srbiji bude izuzet iz kompletnog regionalnog kapaciteta, nastaće problemi na regionalnom tržištu nafte. Ako rafinerija u Srbiji ne može da prerađuje sirovu naftu, benzin će morati da se doprema od nekog drugog i to stvara pritisak na regionalno tržište benzina – u pogledu kvaliteta i logistike – što može da dovede do povećanja cena i troškova. Najkraće, stanovništvo u centralnoj Evropi, Mađari i drugi moraju da plate cenu političke osvete", naveo je Szijártó.

 

 

 

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović podseća da je Srbija tražila odlaganje sankcija na 90 dana i čeka odgovor američke strane.

Navela je da postoje izazovi i sa finansijskim institucijama koji se tiču kreditiranja kompanije NIS i platnog prometa.

"Banke neće želeti da rade sa kompanijom koja je pod sankcijama, a to onda dovodi u pitanje i plaćanje platnim karticama na pumpama. Učinili smo sve što je do nas. Nastavljamo konsultacije i sa ruskom i sa američkom stranom koliko danas, a situacija nije nimalo jednostavna", dodala je Đedović Handanović.

(BETAPHOTO/Ministarstvo ruradstva i energetike/Nenad Kostic)

 

Šef mađarske diplomatije smatra da je spas u regionalnoj saradnji.

"Tako bismo izbegli svaki negativni uticaj na naše tržište goriva. Kada se radi o plaćanju gasa, moramo se ponašati kao čarobnjaci u ovoj nezgodnoj situaciji. U saradnji sa Rusima, Turcima, Bugarima i Srbijom uspeli smo da nađemo rešenje, zahvaljujući kome je sada obezbeđeno naše snabdevanje gasom", poručio je Szijjártó.
Povodom američkih sankcija NIS-u, on misli da će, zbog sve veće potrebe Srbije za uvozom nafte, Mađarska morati da je više izvozi, u čemu je, kako naglašava, MOL spreman da učestvuje.

 

Depositphotos

 

"Ipak, trebaće nam i drugi regionalni igrači da omoguće dodatne količine nafte za vaše tržište. Postoji dogovor, i kratkoročno i dugoročno. Studija izvodljivosti dopremanja nafte iz Mađarske ka Srbiji je završena i predstavljena, a omogućava izgradnju oko 180 kilometara novog naftovoda u naredne tri godine", podsetio je Szijjártó.
Pojasnio je da je cena projekta oko 320 miliona evra, a da će dve trećine naftovoda graditi Srbija.
Šef mađarske diplomatije kazao je da je dobio uverenja od nove američke administracije predsednika Donalda Trumpa da će sve neprijateljske odluke Bidenovog tima ubrzo biti revidirane.

Još dve nedelje do primene sankcija

Još dve nedelje ostalo je do početka primene američkih sankcija za NIS, a još je neizvesno ko će prvi popustiti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre nekoliko dana da očekuje velike probleme u vezi sa Naftnom industrijom Srbije, navodeći da nema dobrog i jednostavnog rešenja za tu kompaniju kojoj su SAD uvele sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva.

"Kao da se Rusi i Amerikanci udaljavaju po svim pozicijama. Ponadao sam se da možemo bez velike političke drame da završimo to nekakvim dogovorom i nekakvim većim razumevanjem svih strana, ali očigledno nećemo moći. I jedni i drugi (i Rusi i Amerikanci) su zapeli za ono što je njihov interes", rekao je Vučić, a prenosi Beta.

Vučić je 6. februara rekao da Srbija još čeka odgovor Kancelarije Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) na zahtev NIS-a da primena sankcija bude odložena za najmanje 90 dana, dok se ne pronađe rešenje za vlasničke odnose u toj kompaniji. OFAC je 10. januara stavila NIS na "crnu listu", u okviru novog paketa sankcija ruskoj naftnoj industriji. 

NIS o sankcijama

Kako je Bloomberg Adria već pisala, sankcije su prvobitno najavljene sredinom decembra, a potvrđene mesec dana kasnije, kada je precizirano da Sjedinjene Američke Države (SAD) traže potpuno ukidanje ruskog vlasništva u NIS-u. One su objavljene kao deo širih mera protiv ruskog energetskog sektora. Inače, ruski Gazprom Neft je trenutno vlasnik 50 odsto akcija te naftne kompanije, Gazprom drži 6,1 odsto, dok je 29,87 odsto u vlasništvu države Srbije. Ostatak kapitala je u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

"Grupa nastavlja da vrši procenu uticaja novih sankcija na svoje poslovanje. Rukovodstvo preduzima neophodne mere da obezbedi održivost poslovanja Grupe", rekli su iz NIS-a u svom izveštaju za poslednji kvartal 2024, objavljenom ranije ovog meseca.

Uprava firme je sprovela procenu potencijalnih posledica ovih sankcija, ali je istaknuto da zbog neizvesnosti u vezi sa obimom i sprovođenjem sankcija, njihovim trajanjem i razvojem geopolitičkog i ekonomskog okruženja, puni uticaj na finansijsku poziciju, operacije i performanse kompanije nije moguće tačno utvrditi.

Ipak, u NIS-u su identifikovali sledeće oblasti u kojima sankcije mogu imati materijalni uticaj u budućnosti:

• Finansijske transakcije: ograničen pristup transakcijama u američkim dolarima i potencijalna ograničenja u poslovanju sa međunarodnim finansijskim institucijama;

• Poslovni odnosi: potencijalni prekidi odnosa sa ključnim dobavljačima, kupcima i partnerima koji ne budu želeli da sarađuju sa NIS-om zbog usaglašenosti sa sankcijama;

• Prihodi i profitabilnost: smanjenje prihoda ukoliko trgovinske aktivnosti budu ograničene ili ako se ugovori sa međunarodnim partnerima raskinu;

• Operativni izazovi: potencijalna kašnjenja ili dodatni troškovi povezani sa poremećajima u lancu snabdevanja i nabavke ključnih inputa (nafta, ključna oprema i drugo).

 

Rukovodstvo naftne kompanije je procenilo sposobnost da nastavi sa radom i zaključilo da, na dan izveštavanja, nisu postojale materijalne neizvesnosti koje bi ozbiljno ugrozile sposobnost firme da ispuni svoje obaveze. "Ipak, dalji razvoj situacije može materijalno uticati na buduće rezultate i finansijsku poziciju."

U međuvremenu, prekid trgovanja akcijama te firme na Beogradskoj berzi ostaje na snazi do daljeg. Naime, zbog očekivanog uticaja sankcija na cenu deonica i uslove trgovanja, izvršni direktor domaće berze Lazo Ostojić je 14. januara uveo dvonedeljni prekid trgovanja. Mera je potom produžena do, kako je rečeno u zvaničnom saopštenju, "prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja".

"Privremena obustava trgovanja traje dok Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije ne dostavi Berzi rešenje ili obaveštenje da su se stekli uslovi za nastavak trgovanja akcijama Izdavaoca na koje se obustava odnosi, odnosno da su prestali razlozi za obustavu njihove trgovine", navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu berze i dodaje da se utvrđuje mirovanje naloga za trgovanje akcijama NIS-a do dana prestanka privremene obustave trgovanja.

Kada se poslednji put njima trgovalo, deonice su beležile dnevni pad od 3,49 odsto i cenu od 718 dinara.

NIS 2024.godine zabeležio pad prihoda od 77 odsto

Prema poslednjim podacima, NIS je ostvario neto prihode za celu prošlu godinu od 10,1 milijardu dinara. U odnosu na neto prihode od 44,2 milijarde dinara iz 2023. godine, takav rezultat predstavlja godišnji pad od 77 odsto.

Kompanije je postigla ukupan prihod u 2024. od 408,1 milijardu dinara, što je pad od jedan odsto u odnosu na lane. EBITDA je iznosila 44,4 milijarde dinara i beleži pad od 35 odsto u poređenju sa 2023.

 

 

 

Samo u poslednjem tromesečju prošle godine NIS je beležio neto prihod od dve milijarde dinara, a to predstavlja pad od 84 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prihod je u tom periodu iznosio 103,5 milijardi dinara, pa je zabeležen pad od 4,3 odsto u odnosu na isti period 2023. EBITDA je iznosila 9,9 milijardi dinara, što je takođe pad, od 14 odsto, u odnosu na isti kvartal 2023. godine.

Kapitalna ulaganja su porasla na 53,2 milijarde dinara u 2024. godini, u poređenju sa 39,2 milijarde dinara iz prethodne godine zbog velikog remonta rafinerije u Pančevu.

- U pisanju pomogla Ana Ristović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar