Vučić: Amerikanci da bi dali licencu NIS-u žele da vide ceo ugovor, to nije moguće za pet dana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je u subotu da je situacija u kojoj se odvijaju pregovori o promeni vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) "teška", i da je za uspešan izlazak ruskih partnera iz vlasničke strukture, uz odobrenje iz Vašingtona, potrebno da "Amerikanci vide sve detalje ugovora" oko kojeg se trenutno pregovara.

Tokom obilaska štandova na sajmu "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u Beogradu, Vučić je dodao da to "nije realno uraditi za pet dana (koliko pregovori traju)".

"Nama je licenca (za nastavak rada NIS-a) potrebna što pre, kako se rafinerija u Pančevu ne bi ugasila. Srbija je obezbedila rezerve, građani neće osetiti posledice, ali država hoće", naveo je Vučić.

Podsetimo, NIS je u sredu ujutro saopštio da je Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) podneo novi zahtev za izdavanje posebne licence kojim se traži omogućavanje nesmetanog poslovanja kompanije.

Prethodnom licencom od 14. novembra sa rokom važenja do 13. februara 2026. godine, odobreni su pregovori akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture NIS-a, napominje se u saopštenju kompanije. Pre toga je saopšteno da su ruski vlasnici pristali da prodaju svoj deo vlasništva u Naftnoj industriji Srbije koji iznosi 56,15 odsto. Tako da smo ove nedelje saznali zvanično da NIS ima prodavca.

 

 

 

Zašto ne pravo preče kupovine

Upitan zašto Srbija ne iskoristi pravo preče kupovine, Vučić je rekao da manjinski vlasnik uvek ima to pravo, ali da se u ovoj situaciji ne radi o dobrovoljnoj prodaji, što otežava situaciju.

"Nama o pravu preče kupovine govore oni koji su iskoristili pravo preče prodaje. NIS je bio 100 odsto u srpskim rukama, tadašnje vlasti su prvo prodale 56 odsto kompanije Rusima, pa zatim 14 odsto malim akcionarima. I ja sam kriv što ne kupujem udeo od nekoga ko ne želi i neće da ga proda? Šta da kažem Rusima, da ne mogu da prodaju Arapima, Mađarima ili British Petroleumu? Ili hoćete neprijateljsko preuzimanje? Znam da mnogi u svetu žele da Srbija to učini, to je poslednja opcija, koja će doći kada više ništa ne možemo preduzeti", naveo je Vučić.

U ugovoru potpisanom sa Gazpromom 2008. godine, navedeno je da Srbija ima pravo preče kupovine vlasničkog udela NIS-a. U klauzuli 8.2 navodi se sledeće:

"Sve dok su Strane akcionari NIS-a, nijedna od Strana neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj Strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica (ili sa kojima se složilo neko treće lice). U tom slučaju, druga Strana ima pravo da, u roku od 60 dana, odluči bilo da prihvati ponudu i započne sa kupovinom u skladu sa procedurom i pravnom formom koje su predviđene za te slučajeve, ili da odbije ponudu, u kom slučaju će prva Strana biti ovlašćen da proda, prenese ili na drugi sličan način raspolaže vlasništvom nad Paketom akcija u korist trećeg lica."

Na ovu odredbu ugovora, čuli smo više puta, Srbija se neće pozivati.

 

Zašto je ADNOC  najpoželjniji kupac NIS-a

Kao najpoželjniji partner u domaćoj javnosti spominje se Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer je jedan od najvećih proizvođača nafte u svetu.  Ona je u državnom vlasništvu, ali formalno najviši nivo upravljanja, kao predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata i vladar Emirata Abu Dabi, ima šeik Mohammed bin Zayed Al Nahyan, koji je u prijateljskim odnosima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

On je takođe u dobrim odnosima sa SAD, i sa Rusijom, i kao takav prihvatljiv je za sve tri strane. Politički razlozi su glavni za ulazak Arapa na srpsko tržište, jer će se oni ponovo pokazati kao neko ko  može da posreduje između dve supersile. Ipak, u pitanju nisu samo politički razlozi, postoje, naravno, i ekonomski razlozi.

Naftna kompanija iz Abu Dabija je jedna od najvećih naftnih kompanija na svetu i ključni igrač u energetskoj strategiji UAE. Poslovne oblasti kompanije grupisane su u tri kategorije: proizvodnja nafte i gasa; rafinerije, petrohemija, marketing i trgovina; niskougljenične tehnologije i međunarodni razvoj. Grupacija operiše kroz više divizija, uključujući ADNOC Gas (prerađuje gas, proizvodi LNG (engl. liquefied natural gas - tečni prirodni gas), LPG (engl. liquefied petroleum gas - tečni naftni gas, industrijske gasove), ADNOC Drilling (usluge bušenja, upravljanje platformama i rigovima), ADNOC Refining (rafinerijske aktivnosti) i druge.

Kada je reč o kupovini, NIS uopšte nije loša firma, čak je i u 2024. imao dobit od oko 90 miliona evra neto. Pre toga je bila još veća 2023. oko 400 miliona evra, 2022. oko 800 miliona.

Može li NIS da bude prodat

Međutim pitanje je ako do prodaje dođe kako će Gazpromu i Gazpromneftu biti isplaćen novac i da li je to uopšte moguće. Jer ako bi se povukla paralela sa skorašnjim događajem,  kada je OFAC produžio Lukoilu licencu da do 13. decembra može da pregovara o potencijalnoj prodaji, naveo je da ako neka kompanija kupi imovinu Lukoila u inostranstvu, kupac ne sme da isplati novac ruskoj firmi. Odnosno, ne sme da plati prodavcu.

OFAC zahteva da se novac uplati na poseban račun koji će biti blokiran sve do ukidanja sankcija. Lukoil privatna ruska kompanija, svojim novcem od prodaje svoje imovine neće moći da raspolaže, sve dok je firma pod sankcijama. Time se pravi pritisak na Rusiju da završi rat, sprečava se da novac odlazi u ovu zemlju kako, logikom američke administracije, Moskva tim novcem ne bi finansirale svoje vojne operacije.

 

 

 

Nacionalizacija kao poslednje rešenje

Ako ne dođe do kupoprodaje uslediti ono što na skorašnjoj sednici državnog vrha nazvano "specijalna operacija".

Termin "specijalna operacija" se uvrežio u javnosti nakon što se na njega pozvao predsednik Vučić na sednici vlade o NIS-u, obraćajući se guverneru Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković, rečima: "Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo ako budemo morali sami da platimo."

Međutim, naknadno upitana šta može reći o toj operaciji i ulozi NBS u njoj, Tabaković je kazala: "Baš ništa."

Ono što je ona takođe rekla jeste Narodna banka Srbije (NBS) dobila je upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog rada sa već sankcionisanom Naftnom industrijom Srbije (NIS).

Govoreći o sekundarnim sankcijama, Tabaković ih je opisala kao ozbiljnu pretnju, imajući u vidu da je NBS agent države Srbije, operater svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa (utvrđivanja potraživanja između učesnika na finansijskom tržištu) i sve se obavlja preko njih. "Vrlo ozbiljno shvatamo to upozorenje", kazala je u četvrtak.

Prema njenim rečima, uvođenje sekundarnih sankcija prema toj instituciji u načelu bi značilo obustavljanje svih plaćanja.

I najzad ostaje nacionalizacija. "Doneće se neki specijalni zakon ili uredba po kojoj će NIS preći u srpsko vlasništvo. To se neće zvati nacionalizacija, ali u suštini to jeste. Možda će se ostaviti neka klauzula o vraćanju ili o obeštećenju Gazpromnefta, kada se za to steknu  okolnosti" rekao je nedavno Vladan Pavlović iz Ipopema Securitiesa za Bloomberg Adriju.

(Ažurirano kroz ceo tekst)