Xi ne popušta pred američkim pretnjama sankcijama zbog Irana

Peking je poslao poruku predsedniku SAD Donaldu Trumpu da neće popustiti pred pritiscima zbog ekonomske saradnje sa Iranom.

Samo nekoliko sati nakon što su SAD uvele sankcije desetinama kineskih subjekata i zapretile da će ciljati neimenovanu "veliku finansijsku instituciju" zbog poslovanja sa Teheranom, Peking je poručio da odnose Kine i Irana "ne bi trebalo da budu narušeni niti podriveni". Kina će preduzeti "sve neophodne mere" kako bi zaštitila svoje interese, upozorio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Jian.

Ovaj odgovor ukazuje na rizik od izbijanja novog sukoba između dve supersile u trenutku kada Trump preduzima nove ekonomske mere koje treba da privole Iran na dogovor.

Kina je Teheranu pružila važan ekonomski oslonac kao njegov najveći kupac nafte, dok kineski predsednik Xi Jinping očigledno ne žuri da pomogne Trampu da okonča sukob koji povlači američke resurse iz Azije, a kineskom lideru istovremeno daje veću pregovaračku moć uoči samita dvojice lidera sledećeg meseca.

SAD bi sankcionisanjem neke od velikih kineskih banaka koje posluju sa Iranom, rizikovale da izazovu još jaču reakciju Pekinga.

"Kina želi da se sukob ograniči, ali nema mnogo razloga da pomogne Trumpu da ga okonča ako zauzvrat ništa ne dobije", rekao je Jesse Marks, osnivač kompanije Rihla Research & Advisory i bivši savetnik američke vlade za politiku Bliskog istoka.

Xi ima određene koristi od toga što je Trump usredsređen na Iran. SAD su ovog meseca prebacile svoj jedini nosač aviona sa bazom u Aziji na Bliski istok, dok je američka vojska kasnije saopštila da otkazuje jednu vežbu sa Južnom Korejom zbog nedostatka kapaciteta pošto su snage raspoređene u regionu oko Irana. To bi Kini moglo da ostavi više prostora za delovanje dok nastavlja da polaže teritorijalna prava u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, koji ima sopstvenu upravu.

Iako Xi neće prekinuti veze sa Teheranom, Peking bi mogao dodatno da smanji kupovinu iranske nafte ili da prihode od takvih transakcija zadrži na računima u kineskim bankama, smatra Marks. Druga mogućnost je da Peking, uoči samita, obeća strožu kontrolu kineskih komponenti dvostruke namene koje bi Iran mogao da koristi u svom programu naoružanja.

Bloomberg

Potpuno ignorisanje Vašingtona moglo bi da izazove Trumpovo nezadovoljstvo samo nekoliko nedelja uoči sastanka 24. septembra u Vašingtonu, čiji je cilj očuvanje trgovinskog primirja između dve najveće svetske ekonomije. Uoči tog susreta, Kina već smanjuje kupovinu iranske nafte po sniženim cenama, pošto američka pomorska blokada smanjuje ponudu.

Kina i dalje ima jak ekonomski adut u odnosima sa SAD, zbog čega je Trumpu teže da uvede strože sankcije. Peking dominira globalnim lancem snabdevanja retkim zemljama, ključnim za proizvodnju svega, od mobilnih telefona do projektila. Xi je tu prednost iskoristio prošle godine da zaustavi Trumpov sveobuhvatni trgovinski rat, a ona je od tada bila važan oslonac za održavanje odnosa dve zemlje stabilnim.

Da obe strane žele da spreče dalje pogoršanje odnosa pokazuje i to što SAD planiraju da ograniče najavljene carine na kinesku robu zbog viška proizvodnih kapaciteta na nivo koji je Peking ranije odobrio, navode izvori upoznati sa tim pitanjem.

Bloomberg

Sam ministar finansija SAD Scott Besent je nagovestio da SAD žele da izbegnu nova ekonomska previranja. On je u ponedeljak novinarima rekao da "ne želi da uruši globalni finansijski sistem", u trenutku kada troškovi dugoročnog zaduživanja SAD dostižu najviše nivoe u poslednjoj deceniji.

Vašington verovatno zna da Kina neće ispuniti američke zahteve u vezi sa Iranom, ali se nada da bi mogao da ubedi Peking na određene manje ustupke, rekao je John Gong, profesor Univerziteta za međunarodni biznis i ekonomiju u Pekingu.

"Iran je toliko dugo pod sankcijama, a nije poklekao. Zašto bi ovog puta bilo drugačije?", dodao je Gong, koji je radio kao konsultant za kinesko Ministarstvo trgovine.

Kineski kreatori ekonomske politike takođe imaju razloga da žele globalnu stabilnost, jer visoke cene prete da smanje tražnju za izvoznom robom, koja je ključna za privredni rast.

Svaki veći ustupak Kine u vezi sa Iranom verovatno bi zahtevao podjednako značajnu ponudu SAD. Tajvan ostaje glavno pitanje oko koga Peking neće praviti kompromise u odnosima sa Vašingtonom, a Kina iznova zahteva da SAD prestanu da prodaju oružje toj teritoriji koje je središte izrade čipova. Paket američkog naoružanja za Tajvan vredan 14 milijardi dolara i dalje čeka odobrenje. Reč je o samoupravnom ostrvu koje Komunistička partija smatra svojom teritorijom.

Bloomberg

Diplomatija Xiju pruža još jednu mogućnost da se predstavi kao neko ko doprinosi pronalaženju rešenja za rat. Kineski zvaničnici, uključujući i Xija, nedavno su razgovarali sa liderima Jordana, Kuvajta i drugih arapskih zemalja.

Kina bi ove godine trebalo da bude domaćin samita sa arapskim zemljama, dok bi regionalni skupovi, poput sastanka Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu sledeće nedelje, mogli Xiju da pruže novu priliku za razgovore sa iranskim predstavnicima.

Na kraju, to što Bessent nije preduzeo odlučnije mere ohrabruje Kinu u stavu da su SAD zemlja koju opterećuju turbulencije na tržištu obveznica, domaći politički pritisci zbog visokih troškova života i novi trgovinski spor sa Kanadom, rekao je Derek Scissors iz Američkog instituta za preduzetništvo.

"Peking sigurno neće prvi povući potez", dodao je on. "SAD će morati da demonstriraju privrženost novoj politici, što do sada nisu učinile - čemu inače Trump nije baš sklon."