SAD traže od partnera Irana da prekinu veze ili se suoče sa sankcijama

Američki ministar finansija Scott Bessent zapretio je ekonomskim kaznama zemljama koje posluju sa Iranom, u okviru kampanje koju je nazvao "ekonomskim danom D". Cilj kampanje je izolacija Irana i okončanje rata koji traje već gotovo šest meseci.

Bessent je rekao da predsednik SAD Donald Trump razgovara sa svetskim liderima i upućuje im "konkretne zahteve da prekinu saradnju sa režimom". Zemlje će imati određeni rok da prekinu ekonomske veze sa Iranom, a ako to ne učine, SAD će jednostrano preduzeti mere protiv njih. 

"Pokrećemo ekonomsku ofanzivu protiv finansijskih veza Irana širom sveta", rekao je Bessent na konferenciji za novinare u Vašingtonu. Tu meru opisao je kao "ekonomsko gušenje ovog režima".

Ta izjava je najnoviji pokušaj SAD da primoraju Iran na kapitulaciju. Teheran je, uprkos višemesečnom američkom bombardovanju, započetom krajem februara, kao i decenija ekonomskih sankcija, odbijao dosad da popusti pred zahtevima Vašingtona. Istovremeno, ona ukazuje da Trump želi što pre da okonča rat, koji je među Amerikancima veoma nepopularan, uoči novembarskih izbora za Kongres.

Iako bi to moglo dodatno da izoluje Iran od svetske ekonomije i pojedinih trgovinskih partnera, nije jasno da li će biti dovoljno da natera Teheran popusti pred zahtevima Vašingtona i ublaži kontrolu nad strateški važnim Ormuskim moreuzom.

"Zasad deluje da je reč samo o pretnji dodatnim sekundarnim sankcijama, na osnovu ovlašćenja koja Ministarstvo finansija ima još od 2020. godine", rekla je Claire O’Neill McCleskey, bivša zvaničnica Ministarstva finansija SAD i suosnivačica konsultantske firme Clarity Compliance Consulting.

Pretnje bi takođe mogle da dovedu SAD u direktan sukob sa Kinom, koja kupuje najveći deo iranske nafte i zasad odbija da obustavi trgovinu. Bessent je priznao taj rizik kada su ga pitali zašto SAD odmah ne uvode kazne iranskim trgovinskim partnerima.

"Dajemo svima priliku da isprave ono što smatramo lošim ponašanje", rekao je on. "Zašto bih želeo da urušim globalni finansijski sistem?"

Ministarstvo finansija SAD u ponedeljak je uvelo sankcije za više od 60 subjekata, a Bessent je rekao da SAD usmeravaju napore na pet "žila kucavica" Irana, odnosno digitalnu imovinu, tehnologije, zlato, avio-saobraćaj i pomorski transport.

Bessent je takođe zapretio da će do kraja ove nedelje uvesti sankcije jednoj velikoj finansijskoj instituciji zbog njenih veza sa Iranom, ali nije otkrio o kojoj je instituciji reč.

Iranski zvaničnici nisu ustuknuli. Neposredno pre Bessentovog obraćanja, glavni iranski pregovarač sa SAD Mohammad Bagher Ghalibaf napisao je na društvenim mrežama: "Amerikanci znaju da niko ne naseda na njihovo busanje."

"Sjedinjene Države nisu u ekonomskoj poziciji da dodatno ograničavaju svoje odnose sa drugim zemljama", dodao je on.

Bessent je u aprilu najavio da će uslediti ono što je nazvao "ekonomskim gnevom" prema Iranu i upozorio da je administracija spremna da uvede sekundarne sankcije stranim finansijskim institucijama koje "nastave da podržavaju aktivnosti Irana". Trump je ranije takođe rekao da će SAD uvesti sekundarne sankcije bilo kojoj zemlji ili kompaniji koja kupuje iransku naftu, ali tu pretnju na kraju nije sproveo.

U ranije objavljenom tekstu Bessent je najavljivao veliku ekonomsku ofanzivu protiv Irana, poredeći je sa iskrcavanjem saveznika u Normandiji, koje je označilo početak kraja Drugog svetskog rata.

"Ovo je bilo poslednje upozorenje - nije još došlo do stvarnog udara, posebno ne na Kinu", rekao je Daniel Fried, bivši dugogodišnji američki diplomata, a sada član Atlantskog saveta. "Da upotrebimo Bessentovu terminologiju, ovo nije dan D. Dan D je kada se iskrcate na plaže. Ovo je upozorenje da se pripremate za dan D, što nije isto."

Američke akcije zadržale su ranije gubitke nakon Bessentovog obraćanja, pri čemu je indeks S&P 500 pao za oko 0,3 odsto. Dolar je nakon njegovih komentara dostigao najviši nivo tokom sesije, a Bloomberg spot indeks dolara ojačao je za 0,2 odsto. Prinos na referentne desetogodišnje američke državne obveznice ostao je stabilan, na oko 4,70 odsto.

Upitan u ponedeljak da li su SAD spremne da sankcijama obuhvate velike kineske banke koje omogućavaju trgovinu sa Iranom, Bessent je odgovorio da "niko nije van domašaja američkih sankcija". Nije pomenuo Kinu, niti bilo koju drugu zemlju poimence, navodeći da je najbolji način za rešavanje takvih pitanja tiha diplomatija.

(Ažurirano kroz tekst.)