NIS od Vašingtona traži novo odlaganje sankcija

Kompanija Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je dopunjeni novi zahtev Sjedinjenim Američkim Državama za odlaganje primene sankcija, prenosi RTS.

NIS je u petak uveče američkoj administraciji zvanično predao dopunjen novi zahtev za odlaganje sankcija, koje su do sada odlagane više puta. Ministarstvo finansija SAD izdalo je 30. septembra novu posebnu licencu kojom je odloženo stupanje na snagu sankcija u punom obimu prema kompaniji NIS i kojom se kompaniji omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 8. oktobra 2025. godine, saopštio je u sredu NIS.

Bajatović se nada odlaganju sankcija

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Dušan Bajatović rekao je u petak na sednici tog tela da neće biti "cenovnih udara" za gorivo i da država to ne sme da dozvoli, a da će ugovor o nabavci gasa iz Rusije biti povoljan.

Bajatović, koji je direktor Srbijagasa, rekao je da nije ovlašćen da govori u ime Naftne kompanije Srbije (NIS), niti u ime Vlade Srbije, ali je naveo da ne isključuje da će američko Ministarstvo finansija dati "još neke rokove, nakon 8. oktobra", za razgovore o primeni sankcija NIS-u.

"Ne isključujem ni mogućnost da dobijemo ponudu da kupujemo američku naftu i time praktično 'ispeglamo' deficit koji imamo u trgovini sa Amerikom, a vezan je za carine od 36 odsto", rekao je Bajatović, a prenosi Beta.

Dodao je da će se "neke stvari desiti i po pitanju upravljanja NIS-om", ali da on, dok se ne iscrpu druge mogućnosti, nije siguran da je Srbija u položaju da razgovara o vlasničkoj stukturi te kompanije čiji su Rusi većinski vlasnici.

"Ako se desi da moramo da kupujemo američku naftu to će biti nešto malo skuplje jer je i ona na tržištu. Videli smo šta je Trump nametnuo Evropi, pa da li je bolje da imamo našeg prerađivača", rekao je Bajatović.

 

Depositphotos

 

Istakao je da u slučaju uvođenja sankcija nije siguran da Srbija ima toliko cisterni i brodova da bi mogla da uvozi naftu iz okolnih zemalja. "Imamo dva aspekta problema sa NIS-om: oni imaju domaću proizvodnju, ali ne mogu da skinu preradu ispod 7.000 tona. To je problem, znači dovezli su tanker i nemaju gde da ga istovare", objasnio je Bajtović.

Firma Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je da je od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) dobila licencu za nastavak izvršavanja ugovora o transportu sirove nafte sa kompanijom NIS do 8. oktobra. Kompanija je dodala da će se u narednim danima, preko američkog pravnog zastupnika i uz podršku Vlade Hrvatske, obratiti OFAC-u sa zahtevom za produženje licence.

Plenković: Promena vlasničke strukture NIS-a je rešenje

Premijer Hrvatske Andrej Plenković u petak je rekao da se nada da će problem američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) biti rešen izmenom vlasničke strukture NIS-a.

"Zbog vlasničke strukture Naftne industrije Srbije onemogućiće se snabdevanje rafinerije u Pančevu sirovom naftom. To će dovesti do zastoja u poslovnom procesu. Podsećam da (hrvatski nafotovod) JANAF obezbeđuje 95 odsto potreba Srbije za sirovom naftom", upozorio je Andrej Plenković, prenela je HRT.

Janaf

"Nadamo se da će se omogućiti nastavak rada i snabdevanje jedine rafinerije u Srbiji. U dijalogu smo i sa Srbijom, i s američkom administracijom, i s Evropskom komisijom", dodao je Plenković.

Ruska strana u pregovorima o američkim sankcijama predložila je da Naftna industrija Srbije kupuje deo američke nafte, što bi bilo jedno od rešenja za ovu situaciju Tako bi, ukoliko SAD prihvate taj predlog, NIS nabavljao solidnu količinu američke nafte i dopremao je preko Jadranskog naftovoda (JANAF), koja bi se mešala sa drugom sirovom naftom i ušla u tzv. korpu nafte NIS-a. U tom predlogu bilo je i da američka kompanija kupi deo akcija NIS.

Vučić ne veruje da će Amerikanci prihvatiti ponudu Rusa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak prilikom otvaranja pruge Novi Sad-Subotica da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), jer ne veruje da će Amerikanci prihvaiti ponudu Rusa da kupe deo njihovih akcija u toj naftnoj kompaniji.

"Nema ništa od toga. Ićiće oni sa sankcijama, a mi ćemo da gledamo šta da radimo", kazao je Vućić.

Takođe je rekao kako se nada da će se problem rešiti i bez nacionalizacije NIS-a. "Nadam se da ćemo i bez takvih stvari naći neku vrstu dogovora, jer je to (nacionalizacija) otimanje". Istakao je da Rusi neće nikome dopustiti da preuzme NIS. 

"Da prekinemo sa svim bajkama. Postoji milion prijatelja u svetu koji bi nama da pomognu i koji bi da plate veću cenu (za NIS) od realne vrednosti, ali ne žele to Rusi", rekao je Vučić.

 

Prema poslednjem odlaganju, sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu 1. oktobra, ali je posle pregovora američka strana odlučila da pomeri taj rok za još osam dana. Ministarstvo finansija SAD prethodno je izdalo 26. avgusta novu posebnu licencu kojom se NIS-u omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti najkasnije do 26. septembra 2025. To je bila šesta posebna licenca Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control - OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD kojima je odložena puna primena sankcija prema NIS-u. Američka administracija je polovinom decembra 2024. godine prvi put objavila da će zbog ruskog vlasništva uvesti sankcije NIS-u. Sankcije je tada trebalo da stupe na snagu 28. februara, ali su odložene za 30 dana. 

Kada su Sjedinjene Američke Države 10. januara ove godine stavile Naftnu industriju Srbije (NIS) na listu sankcionisanih kompanija, objašnjenje je bilo nedvosmisleno. NIS se našao pod pretnjom da bude isključen sa tržišta, kao kompanija u kojoj sankcionisani ruski PJSC Gazpromneft "direktno ili indirektno ima vlasnički udeo od 50 ili više odsto", navodi se u obrazloženju na sajtu Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija, koje je objavljeno početkom godine. 

PJSC Gazpromneft je tada dobio rok od 45 dana za rešavanje pitanja vlasništva. U danu kada je objavljena odluka o sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 odsto na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama.

Pretnja sankcijama je već imala uticaj na slabljenje NIS-a, pokazuju finansijski izveštaji za prvu polovinu godine. Kompanija je u prvom polugodištu poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra). "Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", saopšteno je tada iz NIS-a.

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar