Zašto je Bezos jedinstven lider na AI tržištu? Njegova strategija opet pomera granice

Jeff Bezos, osnivač Amazona i četvrta najbogatija osoba na svetu, slavno završava 2025. godinu, preuzimajući novu operativnu ulogu u svojoj karijeri. Poznat po vrsnim menadžerskim veštinama, ulaskom u svet veštačke inteligencije (AI) i kroz startap Project Prometheus, Bezos želi da ubrza inženjering i proizvodnju u vazduhoplovstvu i auto-industriji. Istovremeno, konkurenti poput Tesle, Googlea, Microsofta i drugih, takođe intenzivno ulažu u AI, stvarajući napeto globalno takmičenje.

Međutim, postoji bitna razlika koja Bezosa čini jedinstvenim liderom i potencijalnim "osvajačem" AI tržišta u odnosu na njegove kolege, među kojima su Elon Musk (Tesla, SpaceX, Neuralink), Mark Zuckerberg (Meta: Facebook, Instagram, WhatsApp), Sundar Pichai (Alphabet: Google), Satya Nadella (Microsoft) i Jensen Huang (Nvidia).

Bezos ide izvan okvira "svoje kompanije". Dok je Amazon imao AI inicijative (Alexa, logistika, prediktivna analiza), aktuelna strategija uključuje nezavisne startape poput Prometheusa, Figure AI-ja, Skild AI-ja, Physical Intelligencea, Perplexityja i drugih. Njegov pristup je raznovrstan i dugoročan, i podrazumeva stvaranje ekosistema startapa koji međusobno komuniciraju i omogućavaju vertikalnu integraciju znanja i tehnologije. To nije slučaj s ostalim liderima, primarno okrenutim sopstvenim kompanijama.

 

 

 

Bezosov portfelj startapa

Američki poslovni mag ne stavlja sve karte samo na Project Prometheus - njegova AI strategija je razgranata i strateški raspoređena kroz više startapa, pokrivajući robotiku, hardver, podatke (engl. data) i autonomne sisteme. Prema analizi Nasdaqa, Bezos ulaže i uključen je u najmanje sedam AI kompanija koje prate veoma različite, ali međusobno povezane trendove u industriji.

• Figure AI: Razvija humanoidne robote koji bi mogli da obavljaju složene zadatke u skladištima, proizvodnji, logistici, ali i u domu. Bezosova podrška ovim robotima pokazuje kako on vidi budućnost automatizacije - ne samo kao virtuelnu ekonomiju, već fizičku, radnu snagu koja može da zameni ljude u opasnim ili monotonim poslovima.

• Skild AI: Fokusan na "mozak" robota - razvija AI sisteme koji uče i prilagođavaju se, što je korak dalje prema opštoj generativnoj inteligenciji (engl. AGI). Ova investicija ide ruku pod ruku sa Prometheusom: Bezos očigledno smatra da su inteligentni, adaptivni roboti ključ fizičke ekonomije budućnosti.

• Physical Intelligence: Jedan od možda najvažnijih startapa u ovom portfelju, koji razvija univerzalan softver ("mozak") za robote, primenjiv na različite tipove mašina. U novoj rundi finansiranja privukao je 400  miliona dolara. Bezos ne samo da ulaže već ovo vidi i kao strateški projekat: softver za robote koji može da pokrene širok spektar mašina.

• Perplexity AI: Ide u drugom pravcu - nije u pitanju robotika, već sistemi koji koriste AI da generišu, sumiraju ili interpretiraju informacije umesto klasičnog indeksiranja sajtova. Perplexity je konstruisan kao "AI answer engine" koji sažima odgovore sa veba, uz navođenje izvora. Bezos je uložio u Perplexity u ranoj fazi, kako bi podržao alternativu tradicionalnim pretraživačima.

• Tenstorrent: Fokusiran je na AI hardver - dizajnira AI čipove koji bi mogli da izazovu dominaciju velikih igrača poput Nvidije. Ova investicija pokazuje da Bezos ne zanemaruje čipove, kao vitalni deo AI-ja.

• Swiss‑Mile: Manji, ali interesantan igrač koji razvija robote nalik na "headless wheeled" robote za dostavu i logistiku. Ovaj tip robota može da poveže Bezosovu viziju autonomne logistike sa realnom operativnom primenom.

• Outgo: Fintek startap koji pomaže firmama (npr. vozačima) da upravljaju novčanim tokovima, plaćanjima i troškovima, što je posebno relevantno za logistiku i dostavu. Bezos je ušao u ovaj posao, jer vidi sinergiju između finansijske infrastrukture i operativnih delova lanca, posebno u ekosistemu koji je blizak Amazonu.

 

Ako je suditi po staroj, dobroj izreci da se nikada ne stavljaju sva jaja u jednu korpu, onda Bezosova AI strategija ima smisla. Dok Prometheus cilja visoko - na inženjering, proizvodnju, avionsku i automobilsku industriju, ulaganja u ostale stratape pokrivaju druge značajne oblasti - od robotike i softvera, do podataka i finansijske infrastrukture.

Ovakav pristup Bezosov portfelj ujedno čini manje rizičnim, jer razvoj Prometheusa može trajati godinama, a ostali startapi su već aktivni. Osim toga, razmišljanje Bezosa u ovom slučaju potvrđuje da je ostao veran svojoj "detaljnoj, analitičkoj poslovnoj filozofiji", jer ne uzima u obzir samo jedan nivo AI-ja, već razne slojeve: čipove (Tenstorrent), "mozak" robota (Physical Intelligence, Skild), samu mehaniku (Figure, Swiss-Mile) i pozadinske podatke (Outgo, Perplexity). To je, praktično, vertikalna integracija AI lanca vrednosti i može dati konkurentsku prednost Prometheusu.

Ulaganja u ove startape, takođe, pomažu Bezosu da privuče i zadrži vrhunske talente u AI-ju i robotici. Stručnjaci koji rade u Physical Intelligenceu, Skildu, Figureu i drugim startapima mogu sarađivati sa timom Prometheusa, razmenjujući ideje, tehnologiju i "know-how" veštine. Drugim rečima, dugoročna strateška vizija, tipična za Bezosa, ukazuje na to da on ne traži brze rezultate, već gradi ekosistem koji može da traje decenijama. Stoga, postoje jake osnove za verovanje da Prometheus nije samo "špekulativna opklada" već projekat koji može postati AI paradigma.