Dizel poskupeo sedam, a benzin devet dinara otkako su SAD objavile sankcije NIS-u

Sankcije Naftnoj industriji Srbije su ipak u poslednji čas odložene za 30 dana. Međutim, od početka ove godine, od kada su one objavljene, cena dizela porasla je za sedam, a benzina za devet dinara i mnogi očekuju dalji rast cena. 

Na kraju prošle godine, tačnije 27. decembra, evrodizel je koštao 197 dinara, dok je benzin (BMB 95) bio 180 dinara. Ove nedelje, prema cenama koje su na snazi od 21. februara, za litar dizela vozači na pumpama plaćaju 204 dinara, a benzina 189.

 

 

Nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD Nebojša Atanacković kaže za Bloomberg Adriju da u slučaju primene sankcija, Srbija ima dovoljno rezervi sirove nafte i naftnih derivata verovatno za oko dva meseca.

"Ukoliko ne dođe do odlaganja sankcija zasada, odnosno bar prvih mesec dana nema nikakvog razloga za podizanjem cena. Međutim, nakon toga se zaista ne zna kako će se cene kretati, teško je predvideti u ovom trenutku.  Ako budemo bili prinuđeni da se snalazimo i da uvozimo derivate, a da rafinerija prestane uopšte da radi, u tom slučaju će taj transport derivate biti stavka koja će uticati na cenu i ona će biti veća", objašnjava Atanacković.

NIS

 

Rezerve nafte trebalo bi da imamo za tri meseca

S druge strane, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je nedavno za RTS da Srbija i NIS zajedno imaju rezerve nafte za 180 dana. Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović u sredu je za istu televiziju izjavila da je država počela značajno da uvećava svoje rezerve u poslednjih dve i po do tri godine. 

"Samo su obavezne rezerve povećane za preko 50 odsto." Međutim, kako je dodala, država ne želi da koristi svoje rezerve, odnosno to nije cilj u ovom slučaju. "Pre svega je na NIS-u da obezbedi nesmetanu snabdevenost tržišta", napomenula je. Međutim, na pitanje kolike su rezerve NIS-a ministarka nije dala precizan odgovor.

I ove godine država je nastavila da ograničava cene goriva. Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je početkom februara 2022. godine. Razlog za njeno donošenje bio je očuvanje životnog standarda građana zbog svetske energetske krize. Od tada se svakog petka objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina.

 

 

Prošlu godinu obeležile su visoke cene goriva u Srbiji, koje su bile među najskupljima u regionu, ali i u Evropi. Prema poslednjim podacima sa sajta Nafta.hr. od 25. februara, cena dizela u Hrvatskoj kreće se od 1,17 do 1,85 evra, a benzina od 1,51 do 1,82 evra. Za dizel u Bosni i Hercegovini treba izdvojiti 1,29 evra, dok benzin košta 1,27. U Sloveniji su cene nešto skuplje, pa je dizel 1,59, dok je benzin 1,55 evra. U Crnoj Gori litar dizela je 1,44, dok je benzin 1,52. Kada se srpske cene prebace u evre, one iznose: dizel 1,74 evra, benzin 1,61 evro.

Ako poredimo cene sa onima u Evropi, Srbija je u rangu za najjačim evropskim ekonomijama. Tako je, na primer, razlika u ceni između benzina u Švajcarskoj i Srbiji svega 19 centi, dok je razlika kod dizela još manja i iznosi 16 centi, pokazuju podaci sa sajta ACL. U Nemačkoj je dizel jeftiniji i košta 1,63 evra po litru, dok je benzin skuplji za samo 13 centi nego u Srbiji i košta 1,74 evra.

Slične cene goriva kao u Srbiji imaju i Francuska, Grčka, Irska, Italija, Norveška, Portugal, dok najskuplje gorivo u Evropi imaju Danska i Island. U prvoj litar dizela košta 1,92 evra, a benzin je 2,01, dok je u drugoj litar dizela 2,17, a benzina 2,12 evra za litar. 

 

 

Povećane akcize na gorivo

Vlada Srbije donela je nedavno odluku o usklađivanju akciza s godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024. godini. Akcize za gorivo koje se primenjuju od 7. februara su ponovo povećane. Nova akciza na olovni benzin je veća za 3,07 dinara i iznosi 74.54 dinara, dok je za bezolovni sa 67,22 otišla na 70,11 dinara. 

 

 

Visoke akcize svakako utiču na krajnju cenu goriva, a Atanacković kaže da mi imamo visoke cene derivata jer na njih veliki uticaj imaju akcize. Na pitanje da li bi onda država mogla da smanji akcize, ukoliko zbog situacije sa NIS-om dođe do povećanja cena, Atanacković kaže da može i da on to očekuje od države u toj situaciji.

"Postoje mnoge zemlje koje nemaju rafinerije i uvoze derivate. Na primer, Bosna i Hercegovina nema rafineriju i ona sve količine derivate uvozi i ima visoke troškove transporta koji utiči na cenu, a eto gorivo je jeftinije za 40 dinara po litru u odnosu na Srbiju", kaže on.

Podsetimo, nakon što su SAD 10. januara uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, kompanija je početkom februara uputila zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija za odlaganje sankcija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske.

Iz ekonomske perspektive, sankcije mogu pogoditi domaći energetski sektor, ali i druge oblasti poput transporta i poljoprivrede, a sa potencijalno višim cenama goriva raste rizik od makroekonomskih poremećaja, uključujući ponovni rast inflacije u zemlji.

(Ažurirano informacijom da su sankcije NIS-u odložene.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar