Đedović Handanović: Ne želimo da koristimo svoje rezerve, na NIS-u je da snabde tržište

Nema mesta panici i strahu, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović u sredu, govoreći o američkim sankcijama prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), dan pre nego što bi sankcije zvanično trebalo da stupe na snagu.

"Nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje i da radimo na tome da pumpe neometano rade i da građani mogu da toče gorivo kao i dosad. Nema razloga da građani prave zalihe", kazala je ona u sredu u razgovoru za RTS, dodavši da državne institucije preduzimaju sve mere da obezbede da ne dođe do promena u tom pogledu i da građani mogu da nastave da plaćaju na NIS-ovim pumpama kao što su to činili i dosad. Proteklih dana se spekulisalo da bi moglo da se plaća gotovinom ili Dina karticama.

Na pitanje koliko naftnih rezervi Srbija trenutno ima, Đedović Handanović je rekla da je država počela značajno da uvećava svoje rezerve u poslednjih 2,5 do tri godine. "Samo su obavezne rezerve povećane za preko 50 odsto." Međutim, kako je dodala, država ne želi da koristi svoje rezerve, odnosno to nije cilj u ovom slučaju. "Pre svega je na NIS-u da obezbedi nesmetanu snabdevenost tržišta", napomenula je.

Procena je da državnih rezervi ima za oko tri meseca, a na pitanje kolike su rezerve NIS-a, ministarka nije dala precizan odgovor. Ranije informacije ukazivale su na to da, združeno, državnih i NIS-ovih rezervi ukupno ima za 180 dana.

Đedović Handanović je rekla da predstavnici Srbije nastavljaju da razgovaraju i sa američkom i sa ruskom stranom kako bi se došlo do dugoročnih i održivih rešenja. "Sutra nije dan D, niti će bilo šta epohalno da se desi, pumpe će nastaviti da rade."

Podsetila je da je država napravila više planova za snabdevanje i da su uzimali u obzir i scenario u kom neće doći do odlaganja sankcija, ali nije navela šta bi tačno bili efekti u svakom od razmatranih scenarija.

Istakla je da je, osim napora koje ulaže Vlada Srbije, doprinos dala i mađarska vlada, koja je uputila još jedan dopis podrške ove nedelje zbog regionalne energetske sigurnosti. Podsetimo, mađarska energetska kompanija Mol Group nedavno je saopštila da je spremna da duplira svoje isporuke Srbiji kako bi pomogla zemlji zbog najavljenih sankcija.

Dubravka Đedović Handanović; Foto: BETAPHOTO/Ministarstvo ruradstva i energetike/Nenad Kostic

"Sve su to mere koje doprinose da tržište bude bolje snabdeveno. Razgovarali smo i sa drugim kompanijama koje posluju na našem tržištu, sa Lukoilom, Petrolom... Tu su i mnoge druge kompanije iz Grčke i drugih zemalja i svaka od njih je zaista pronašla načine ili da poveća skladišta ili da državni organi urade nesto da dodatno omoguće bolju logistiku - da otklonimo izazove na železnici ili u rečnom transportu da bismo omogućili veću snabdevenost tržišta", rekla je ministarka energetike i rudarstva.

Podsetimo, nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) 10. januara uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva u toj kompaniji, kompanija je početkom februara uputila zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija za odlaganje sankcija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske.

 

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović u utorak je za TV Pink rekao da će konačna odluka o primeni sankcija očigledno biti doneta u pet do 12. Naveo je da postoje dva pravna procesa od kojih je jedan delistiranje što znači skidanje sa liste sankcija, ali da to nije realno i da bi takva odluka morala da prođe kroz Kongres. ''Druga opcija je licenciranje i da kažu šta možete u tom nekom periodu da radite. Najveći problem je što će oni tražiti jasan akcioni plan, mi ga ne možemo napraviti, ne znamo šta OFAC traži, a mora da se priča i sa Rusima'', rekao je Bajatović.

Kako je Bloomberg Adria ranije izvestila, desetak dana po objavi sankcija mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó je izjavio da su sankcije koje su SAD uvele NIS-u posledica "osvetničke politike administracije Joea Bidena" zbog suverenističkih politika Budimpešte i Beograda i istakao da su njegova zemlja i Mol spremne da Srbiji nadoknade eventualne gubitke u pogledu nafte.

"Trenutno možemo samo da potvrdimo da je Mol Group spreman da udvostruči svoje isporuke, ali postoje regulatorni izazovi koje treba rešiti. Ipak, budite uvereni da Mol Group, sa svim svojim filijalama, uvek deluje u skladu sa svim međunarodnim i lokalnim propisima. Nastavićemo da pomno pratimo situaciju i blagovremeno pružamo dodatne informacije", rekao je prošle nedelje za Bloomberg Adriju njihov šef korporativnih komunikacija Ambrus Halász.

Sem toga, ovog ponedeljak je Mol potpisao ugovor sa Jadranskim naftovodom (JANAF) za transport 2,1 miliona tona nafte do kraja 2025. i ugovor o skladištenju nafte na terminalima Omišalj i Sisak do 2027. godine. Preko JANAF-a se inače vrši najveći deo uvoza nafte u Srbiju i ugovorena količina bila dovoljna da se pokrije skoro dve trećine potrebne dodatne sirove nafte za 2025. Poslednji finansijski izvešta Mola ukazao je na to da ni njima trenutno ne cvetaju ruže, budući da su podaci pokazali blagi pad prihoda od prodaje i dvocifren rast duga.

Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima, poput bankarskog i sektora osiguranja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar