Radovi na izgradnji naftovoda Srbija - Mađarska mogli bi da krenu u četvrtom kvartalu ove godine

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora naftovoda od granice sa Mađarskom do Novog Sada, dužine 113 kilometara, a njegova izgradnja bi, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mogla da krene u četvrtom kvartalu ove godine.

Prostorni plan koji je usvojen obuhvata 4.535 hektara i delove teritorija gradova i opština Novi Sad, Kanjiža, Senta, Ada, Bečej i Žabalj. Planom su utvrđene osnove organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite infrastrukturnog koridora naftovoda, a sadrži i elemente detaljne regulacije koji omogućavaju njegovo direktno sprovođenje. Prostorni plan obuhvata 4.535 hektara. Čelični naftovod, sa maksimalnim radnim pritiskom od 70 bara, biće podzeman duž cele trase i protezaće se ukupno 113 kilometara, piše eKapija, a prenosi Beta. 

Depositphotos

 

Maksimalni kapacitet naftovoda usaglašen je sa nominalnim obimom prerade sirove nafte u Rafineriji Pančevo, koji iznosi 4,8 miliona tona godišnje, kao i sa maksimalnom količinom koju Mađarska može isporučiti Srbiji, a to je 5,5 miliona tona godišnje. To u uslovima kontinualnog transporta odgovara protoku od oko 725 m³/h.

Preliminarnim hidrauličkim proračunom utvrđeno je da je za pun kapacitet transporta od pumpne stanice Alđo do terminala Transnafta AD Pančevo potreban maksimalni radni pritisak od 70 bara. Konkretni uslovi rada u cevovodu (protok i pritisak) zavisiće od trenutnih potreba Srbije za sirovom naftom, kao i od dostupnih količina domaće nafte i one koja stiže putem naftovoda Janaf.

O ovom projektu u utorak je govorio i predsednik Srbije, koji je naveo da će u trećem kvartalu biti završen projekat za izgradnju ovog naftovoda, a da bi radovi mogli da krenu u četvrtom kvartalu ove godine.

"Mi završavamo u trećem kvartalu projekat za naftovod od Alđe do Novog Sada i, prema procenama, oko 129,5 miliona evra će nas koštati. I trebalo bi da krenemo u četvrtom kvartalu u izgradnju naftovoda i da ga završimo u prvom kvartalu 2027. godine do Expa. Imali bismo tada još jedan naftovod pored Janafa, veću mogućnost, značajniju diverzifikaciju za dobijanje nafte iz različitih izvora, što može da bude i neuporedivo jeftinije za Srbiju", rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa mađarskim ministrom odbrane Krištofom Salai-Bobrovnickim.

Za ovaj projekat izdovojeno 157 miliona evra

Podsetimo, Srbija je za izgradnju naftovoda Alđo - Pančevo izdvojila 157 miliona evra, a biće dug više od 200 kilometara. Cilj izgradnje jeste da se Srbija poveže na naftovod "Družba", koji obezbeđuje snabdevanja sa polja u Sibiru, ali i iz Kazahstana. Na taj način naša zemlja bi i dalje dobijala jeftinu rusku naftu. Sporazum o naftovodu potpisan je u junu 2023. godine, a trebalo bi da izgradnja traje između 12 i 24 meseca.

Ranije je najavljeno da će Javno preduzeće Transnafta, zaduženo za transport nafte naftovodom koji se prostire od reke Dunav na granici sa Hrvatskom do Pančeva, biti srpski investitor novog naftovoda od Srbije do Mađarske. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je u martu prošle godine najavila da je cilj da radovi počnu već 2025. godine, kako bi naftovod bio završen do 2027. godine.

Predsednik Vučić je na konferenciji podsetio i da su Srbija i Mađarska pouzdani partneri u oblasti energetike, i najavio da ga uskoro očekuje susret sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, s kojim će nastaviti stratešku saradnju dve zemlje po svim važnim pitanjima. 

Srbija i Mađarska potpisale sporazum u oblasti odbrane

Ova konferencija za medije usledila je nakon što je u Palati "Srbija" potpisan sporazum između Srbije i Mađarske u oblasti odbrane. Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane su u prisustvu predsednika Vučića potpisali ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić i ministar odbrane Mađarske Bobrovnicki.

Predsednik Srbije je izjavio da je strateška saradnja u oblasti odbrane jedan od najvažnijih aspekata sveobuhvatne strateške saradnje dve zemlje.

"Od svih zemalja regiona Srbija prema broju i značaju zajedničkih aktivnosti najintenzivniju i najrazvijeniju saradnju u oblasti odbrane ima sa Mađarskom. Dogovorili smo za ovu godinu najveći broj aktivnosti do sada - 79, što je skoro dvostruko više od 2023. kada smo imali 48", rekao je on, prenosi Beta.

Beta/Ministarstvo odbrane

 

Vučić je naveo i da se tim dokumentom operacionalizuje i konkretizuje sporazum o strateškoj saradnji u oblasti odbrane postignut 2023. godine.

"U ovih 79 aktivnosti ima mnogo toga što je od značaja za nas. Od zajedničkih aktivnosti, obuka i vežbi vojne industrije, mirovnih operacija, sajber-bezbednosti, vojnog obrazovanja i vojne medicine, helikopterske vežbe", kaže Vučić.

On je naveo da je Srbija izuzetno zainteresovana za mnoge njihove sisteme, zaostale iz sovjetskog perioda, ali i za neke od novih mašina kao što je KF-51.

"Oni imaju izvanrednu infrastrukturu, što je za nas izuzetno značajno, koristiće se gotovo podjednako poligoni u Mađarskoj i Srbiji. Kod nas od Sombora, Batajnice, Bujanovca, Pasuljanskih livada, kod njih od Kečkemeta do mnogih drugih mesta, imaju odlične trening centre i za naše helikopterske jedinice to će biti od izuzetnog značaja. Tek mislimo da dalje razvijamo našu vojno-tehničku saradnju jer naši mađarski prijatelji su zainteresovani za neka vozila naša osam puta osam metara", rekao je Vučić.

 

 

Država dosta ulaže u odbranu

Srbija poslednjih godina dosta ulaže u odbranu i ima jaku namensku industriju. Kada je u pitanju izvoz oružja i municije iz Srbije u zemlje sveta, država je 2023. godine izvezla u oružja i municije u vrednosti od 90.959.000 evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tokom prošle godine ovaj izvoz je bio nešto viši i iznosio je 96.647.000 evra.

Vojni analitičar Vlade Radulović izjavio je nedavno za Bloomberg Adria TV, da što se tiče odbrambene industrije, Srbija proizvodi ono što joj je potrebno i neke stvari koje se dobro kotiraju na svetskom tržištu.

"Uspevamo da pronađemo kupce za određene segmente, kao što je samohodni top haubica, naš projekat NORA ili neka vozila. Iz te perspektive, mi uspevamo da određena sredstva zaradimo i iz inostranstva. Ne treba zaboraviti, ono što medijima nije toliko interesantno, a to je municija i tog malog i srednjeg kalibra, a posebno velikog artiljerijskog kalibra. Pre svega mislim na kalibar 155 mm, koji je poslednje tri godine abnormalno tražen, nažalost. Vojna industrija je takva da je jasno šta proizvodi i gde, na kraju, sve to završava. Ako nema rata - nema ni vojne industrije", kaže Radulović.

On smatra i da Srbija ide ka tome da ubuduće izdvaja više novca za odbrambenu industriju, jer se prethodnih godina vidi ta tendencija. 

"Da li će razvoj situacije u EU i na Balkanu dodatno diktirati odbranu, budžet, naoružavanje i nabavke novih sredstava remonta i modernizacije onoga što već postoji u operativnoj upotrebi - to je pitanje oružanih snaga, odnosno obaveznog vojnog roka", kaže on.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar