Izgradnja naftovoda Alđo-Pančevo koštaće Srbiju oko 150 miliona evra

Srbija je za izgradnju naftovoda Alđo-Pančevo izdvojila oko 150 miliona evra, a u planu je i proširenje gasnih kapaciteta sa Mađarskom. Država planira i izgradnju još gasnih elektrana, a kada bude gotov Panonski koridor, prenos energije će biti neuporedivo veći.

To je nakon sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Budimpešti rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, idejni projekat za naftovod Alđo-Pančevo je završen, a "visibility" studija bi trebalo da bude gotova do 10. decembra.

"Srbija dobija naftu iz Jadranskog naftovoda (Janaf), iz Hrvatske, verujemo da je ta vrsta diverzifikacije veoma lekovita i da možemo da postignemo i nešto nižu cenu, iako nemamo pritužbi na profesionalan odnos sa Hrvatima po tom pitanju", naveo je Vučić, prenosi Beta.

Naftovod Alđo-Pančevo biće dug više od 200 kilometara, a cilj izgradnje jeste da se Srbija poveže na nafotovod "Družba", koji obezbeđuje snabdevanja sa polja u Sibiru, ali i iz Kazahstana. Na ovaj način naša zemlja bi i dalje dobijala jeftinu rusku naftu. Sporazum o naftovodu potpisan je u junu prošle godine, a izgradnja bi trebalo da traje između 12 i 24 meseca.

Ranije je najavljeno da će Javno preduzeće Transnafta, zaduženo za transport nafte naftovodom koji se prostire od reke Dunav na granici sa Hrvatskom do Pančeva, biti srpski investitor novog naftovoda od Srbije do Mađarske. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je u martu najavila da je cilj da radovi počnu već naredne godine, kako bi naftovod bio završen do 2027. godine.

Vučić je posle sastanka sa Orbanom rekao i da se očekuju veliki problemi sa snabdevanjem električnom energijom u celoj Evropi, pa je sa Orbanom razgovarao o proširenju gasnih skladišta. Kako je rekao, Srbija želi da zakupi prostor za svoj gas u Mađarskoj na duži niz godina.

Depositphotos

 

"Trenutno imamo 160 miliona kubnih metara koji su nam rezerva za ovu zimu, ali za 2025. i 2026. godinu moramo da napunimo ta skladišta da bismo mogli sa sigurnošću da imamo ne samo dovoljno gasa, već i dovoljno električnu energiju", rekao je Vučić.

Srbija želi deo vlasništva nuklearne elektrane Pakš i skida moratujum na gradnju nuklearki

U Budimpešti je bilo reči i o nuklearnoj energiji, predsednik Srbije je, kako je naveo, zamolio Orbana da razmotri želju Srbije da postane vlasnik pet do 10 odsto vlasništva u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš. Mađari su rekli da će razmotriti ovu molbu.

Ministarka energetike rekla je za RTS da su planirane izmene i dopune Zakona o energetici do kraja meseca, kako bi se skinuo moratorijum na nuklearnu energiju. Ona je izjavila da je nuklearna energija bazna, i da je cilj da dođemo do novih gasnih elektrana, ali i da obezbedimo i baznu energiju da možemo da razvijamo i obnovljivu energiju.

Gradiće se više gasnih elektrana

Plan je da se energetski kapaciteti u Srbiji prošire i izgradnjom većeg broja gasnih elektrana. U skladu s tim razmatra se moguća saradnja sa Azerbejdžanom na tom polju. Vučić je pre nekoliko dana razgovarao sa predsednikom ove zemlje Ilhamom Aliyevim, o izgradnji jedne velike ili dve manje gasne elektrane u Srbiji, od koje bi obe zemlje mogle da imaju koristi. Kao jedna od mogućih lokacija navodi se Niš.

Depositphotos

 

Ono što se javlja kao potencijalni problem jeste činjenica da bi ove gasne elektrane morale da se zatvore do 2050. godine jer se Srbija međunarodnim aktima i Zelenom agendom za Zapadni Balkan obavezala da će do tada biti ugljenično neutralna, bez emisije ugljen-dioksida u proizvodnji energije.

"Srbija može da izgradi i elektranu na gas za proizvodnju električne energije, ali to nije trajno, već prelazno rešenje jer i ona emituje ugljen-dioksid, gas sa efektom staklene bašte i morala bi da se zatvori do 2050. godine", rekao je član Saveza energetičara Srbije Željko Marković za Betu.

On je kazao i da gasne elektrane emituju 50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na termoelektrane na ugalj. Istakao je i da pri donošenju odluke o gradnji gasne elektrane treba imati u vidu da Srbija uvozi gas, kao i šta bi trebalo raditi ako iz nekog razloga nema dovoljno gasa ili ako poskupi. 

Prednosti gasnih elektrana su što se mogu lako sinhronizovati na mrežu i staviti u pogon za manje od 30 minuta, a i isplative su za gradnju. Trenutno su one ekološki najprihvatljivije fosilno gorivo, a njihovo učešće u evropskoj proizvodnji struje raste, s obzirom na to da Evropa već nekoliko godina izbacuje ugalj i prelazi na čistije izvore energije.

Cena gasa skočila za 10 odsto

Cena gasa je od prošle nedelje na evropskoj berzi skočila za 10 odsto. Ministarka energetike rekla je za RTS da je neizvesnost oko konflikta u Ukrajini uticala na to da se prazne skladišta gasa u Evropi koja su bila puna, što stvara pritisak na cene i na potrošnju električne energije. 

Ona je navela da smo imali 30 odsto manji dotok vode tokom godine i da se u oktobru situacija nešto popravila, tako da će proizvodnja električne energije sada biti veća. Napomenula je da se potrošnja još uvek pokriva iz domaće proizvodnje i da građani ne treba da brinu za energetsku stabilnost zemlje.

 

 

Srbija će ovo zime moći da računa na dodatne količine ruskog gasa, nakon razgovora koji je Vučić imao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom  krajem oktobra. Predsednik Srbije je otkrio da je ugovoreno da Srbija dobija šest miliona kubnih metara gasa dnevno po naftnoj formuli (što predstavlja stari dogovor po ugovoru iz 2022. godine), a dodatno je ugovoreno dva miliona kubnih metara gasa dnevno za ruske kompanije - Naftnu industriju Srbije, Petrohemiju, TETO Novi Sad, TETO Pančevo.

Našoj zemlji su pored postojećeg Ugovora o snabdevanju koji obezbeđuje 6,3 miliona kubnih metara dnevno, od 3. novembra na raspolaganju i dodatne količine od pet miliona kubnih metara, koje su cenovno takođe ispod tržišnih cena na evropskim berzama.

 

 

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je nedavno da ne očekuje da će nabavna cena ruskog gasa za Srbiju biti veća od 350 dolara. "Možemo u nekom baš nesrećnom razvoju događaja da dođemo do 370 dolara, a to je i dalje 100 dolara jeftinije nego što možemo da nabavimo na tržištu", rekao je Bajatović za TV Prva.

(Ažurirano grafikonima.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar