"Družba", najduži naftovod na svetu dužine 4.000 kilometara od 1962. godine doprema naftu iz Rusije u Evropu. Sastavljen je od dva kraka, severnog i južnog. Račva se u Belorusiji tako da severni snabdeva naftom Poljsku i Nemačku, a južni, preko Ukrajine, Češku, Slovačku i Mađarsku. Tim naftovodom doprema se ruska nafta.
Zbog evropskih sankcija Rusiji postoji mogućnost da Srbiji od petog decembra bude zabranjen uvoz ruske nafte preko Jadranskog naftovoda, što je jedini način dopremanja te sirovine u zemlju. Srbija je odlučna da ne ostane bez ruske nafte koja je trenutno na tržištu najjeftinija, zbog čega je srpska vlast prošle nedelje saopštila da planira izgradnju naftovoda koji će u Mađarskoj biti povezan na "Družbu".
Plan ima dve opcije, od kojih je jedna teška 100 miliona evra, a druga 240 miliona evra. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje govorio isključivo o prvoj opciji, koja podrazumeva da se naftovod gradi iz Srbije prema mađarskom mestu Alđo u dužini od oko 128 kilometara. Gradnja naftovoda bi, kako kaže, trajala oko dve godine.
Opširnije
Varnice na relaciji Srbija-Hrvatska, nema izuzeća za rusku naftu
Da će Srbija ostati bez ruske nafte koja se dostavlja preko Jadranskog naftovoda (JANAF), poznato je još od juna ove godine.
06.10.2022
Odložena odluka o uvozu ruske nafte, kaže Vučić
EU je odložila odluku o potencijalnom izuzeću Zapadnog Balkana iz zabrane uvoza ruske nafte, potvrdio je u četvrtak predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
06.10.2022
Srbija bi preko Družbe do ruske nafte, ali moraće da izgradi naftovod
Država je objavila da ima plan kako da ruska nafta i dalje stiže do rafinerije Pančevo.
07.10.2022
Naftovod do Mađarske bio bi gotov za dve godine, kaže Vučić
Srbija ubrzano traži alternativu dopremanja ruske nafte do rafinerije u Pančevu ukoliko joj uvoz preko Jadranskog naftovoda bude zabranjen.
08.10.2022
Međutim, stručna javnost u Srbiji otvorila je pitanja koliko je izgradnja tog naftovoda zaista potrebna Srbiji, da li je moguća i koliko će taj naftovod još biti održiv.
Životni vek Družbe pri kraju
Družba je stara ravno 60 godina. Eneregtski stručnjak Aleksandar Kovačević nedavno je ocenio da u dugoročnom smislu povezivanje na "Družbu" nije održivo, jer je taj naftovod na kraju svog životnog veka.
Sredinom prošle nedelje Poljska je saopštila da je utvrđeno curenje na naftovodu "Družba". I dok se u početku sumnjalo na sabotažu zbog nedavnih curenja na Severnom toku, istraga je pokazala da je reč o nesrećnom slučaju.
Pročitaje više: Poljska kaže da je curenje na ruskom naftovodu verovatno nesreća
Najviši zvaničnik Poljske zadužen za stratešku energetsku infrastrukturu, Mateusz Berger, otkrio je da to nije prvi slučaj curenja "Družbe". To se može dovesti u vezu sa tim da je curenje uzrok stare infrastrukture. Postavlja se pitanje koliko će Evropa u narednim godinama želeti da obnovi taj naftovod, u trenucima kada želi da se energetski potpuno odvoji od Rusije.
Družba prolazi preko ratom zahvaćene Ukrajine
Samo jedna eksplozija u ratom zahvaćenoj Ukrajini dovoljna je da protok nafte od Rusije ka Evropi bude zaustavljen. Taj strah Evropljana trenutno postoji i kada je reč o protoku gasa, jer jedina ruta kojom teče gas iz Rusije ka zapadnoj Evropi ide preko Ukrajine.
Bloomberg
Politikolog i naučni istraživač Aleksandar Đokić izjavio je za Bloomberg Adriju da će moguća obustavljanja preko Ukrajine zavisiti od eskalacije ratnih sukoba, ali da trenutno ni Rusiji, ni Evropi ne ide u prilog da protok nafte i gasa stane.
"Rusiji je najbitniji deo budžetskih prihoda trgovina naftom. Takođe, želi da ostavi naftovod preko Ukrajine otvorenim jer tako ima i politički uticaj na države centralne Evrope koje se preko naftovoda Družba snabdevaju. Ukrajina ne može tek tako da prekine dotok ruske nafte jer takav potez mora uskladiti sa Evropskom unijom, pošto se njene članice snabdevaju tim naftovodom, a Ukrajina zavisi od evropske pomoći, ne samo od američke", rekao je Đokić.
Uvoz ruske nafte u Srbiju 16 odsto u 2021.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenim Bloomberg Adriji, u 2021. godini uvezena sirova nafta iz Iraka činila je 47 odsto, Rusije 16 odsto, Kazahstana 11 odsto i Norveške tri odsto. Prošle godine prerađeno je i 23 odsto domaće, sirove nafte.
Počitajte više: Kako je Irak, a ne Rusija, postao najveći prodavac nafte Srbiji
Iz Ministarstva navode da je slična struktura uvoza nastavljena i tokom 2022. godine, s tim da je tokom pojedinih meseci zbog povoljnije cene došlo do povećanog uvoza ruske nafte. Trenutno je taj odnos 34 odsto nafte iz Rusije, a iz ostalih izvora 66 odsto.
Politikolog Đokić kaže da Srbija godinama unazad smanjuje udeo ruske nafte u ukupnom uvozu, dodajući da je u prethodnih 20 godina vrh uvoza ruske nafte bio u 2008. godini. Navodi da minimum uvoza ruske nafte Srbija dostiže već u 2020. godini, sa malim porastom u 2021, a da tek ove godine ponovo povećava uvoz jer se ruska nafta prodaje niže od tržišne cene.
"Potpuni prekid uvoza ruske nafte ne bi izazvao ekonomski kolaps u Srbiji, ali je našoj državi potreban prelazni period od više meseci kako bi mogli da budu pronađeni novi dobavljači po tržišnoj ceni. Srbija se svojom ovogodišnjom kratkovidom politikom povećavanja uvoza nafte iz Rusije saterala u ćošak sada kada to više nije mogućnost od decembra i drugi dobavljači na tržištu su i te kako svesni te problematične situacije, pa mogu tražiti veću cenu za svoju naftu“, rekao je Đokić.
U tom smislu, kako kaže, najava izgradnje kraka naftovoda do Mađarske mogla bi da bude manevar da se smanji pritisak drugih dobavljača nafte na Srbiju.
Uvoz nafte iz Mađarske kršenje sankcija EU
Đokić podseća da se o izgradnji ovog projekta govorilo u januaru ove godine, pre izbijanja rata u Ukrajini, pa opet u junu kada je EU usvojila šesti paket sankcija koji je sadržao odloženi embargo na rusku naftu.
"Podsetimo da sankcije EU dozvoljavaju članicama EU koje su prikačene na naftovod 'Družba' da uvoze naftu iz Rusije u određenom prelaznom periodu, ali ne i da istu preprodaju trećim državama, što podrazumeva da Srbija ne može uvoziti rusku naftu kroz Mađarsku bez kršenja sankcija EU", ukazao je Đokić.
Pored toga, navodi i da ukoliko su rukovodstva Mađarske i Srbije zaista ozbiljna u realizaciji ovog projekta, to će ih definitivno odvesti putem sukoba sa Briselom, ali i sa Vašingtonom:
"U trenutku kada se Evropa razdvaja od Rusije i prekida odnose međuzavisnosti sa njom, povećavanje veza Srbije sa Rusijom je očigledno suprotan pravac i nikako ne može proći neopaženo".
Pitanje ko će finansirati i graditi ovaj projekat
Teško je zamisliti da će neke zapadne naftne kompanije finansirati ovakav poduhvat, pa ni učestovati u njegovoj realizaciji, a Srbija i Mađarska nemaju kapacitete da to obave samostalno u tehničkom smislu, ukazao je Đokić na još jednu prepreku na putu izgradnji naftovoda do "Družbe".
Depostiphoto
Kaže da ostaju jedino ruske kompanije koje su pod tehnološkim sankcijama i imaju probleme sa realizacijom sličnih projekata i u samoj Rusiji jer zavise od tehnologije sa Zapada.
"Realizacija ovog projekta bi mogla da traje i više od dve godine, za koje vreme je upitno kakva će biti geopolitička situacija u Evropi, a i kakvi će biti uslovi evropskih sankcija protiv Rusije. Bez obzira na najave, sam projekat trenutno treba tretirati isključivo kao teorijsku mogućnost, a možda i politički marketing", rekao je Đokić.
Koje su bolje alternative
Energetski stručnjak Kovačević smatra da je vrlo zanimljivo rešenje Rumunija, sa kojom se graničimo i koja je tradicionalni veliki proizvođač nafte i gasa. Prema njegovim rečima, vrlo je zanimljiv i crnomorski region, gde se pored ruske nafte pojavljuje i nafta iz Kazahstana i Azerbejdžana.
Podsetimo, od 2002. godine potiče ideja o izgradnji Panevropskog naftovoda. Sporazum o početku izgradnje naftovoda potpisan je između Hrvatske, Italije, Rumunije, Srbije i Slovenije 3. aprila 2007. godine na Energetskom forumu održanom u Zagrebu. Međutim, do izgradnje ovog naftovoda nikada nije došlo.
Panevropski naftovod je planirani naftovod od crnomorske luke Konstanca (Rumunija) preko Srbije i Hrvatske do Omišlja, (ostrvo Krk) kod Rijeke i dalje preko Slovenije do luke Trst (Jadransko more) u Italiji, gde bi se priključio na cevovod TransAlpineLine (TAL).
Depostiphoto
Kovačević je ukazao i na to da je mediteransko tržište jedan od najvećih proizvođača nafte, i da se pojavljuje nafta sa Bliskog istoka, iz Libije, ona koja stiže Sueckim kanalom, tako da i to, kako navodi, može da se razmatra kao alternativa.
Đokić kaže da je najbolje imati što više puteva uvoza nafte i tako manje zavisiti od pojedinačnih dobavljača, kao i tranzitnih država.
"Budući da se Evropa razdvaja od Rusije, bilo bi razumno da finansijski podrži sve moguće projekte energetske infrastrukture na Balkanu i tako potpomogne integracioni projekat u regionu. Nije uputno ostavljati balkanske države same u ovoj resursnoj tranziciji od Rusije", zaključio je Đokić.
.webp){kind=icon}
