Da će Srbija ostati bez ruske nafte koja se dostavlja preko Jadranskog naftovoda (JANAF), poznato je još od juna ove godine. Tada je Evropska unija donela odluku o zabrani uvoza ruske nafte koja se doprema brodovima. Ta odluka zvanično stupa na snagu petog decembra, a Srbija će, prema ranijim najavama zvaničnika, ostati bez ruske nafte već od prvog novembra.
U četvrtak je premijerka Ana Brnabić izjavila da Srbija od prvog novembra ostaje bez ruske nafte. Ta informacija za srpsku javnost nije bila novost. Međutim, novost je to što je premijerka govorila o tome da je Srbija mogla da bude izuzeta od te mere, a da ju je na tom putu sprečila Hrvatska.
Premijerka je rekla da će "uvođenje sankcija EU Srbiji u energetici, po eksplicitnom zahtevu i ultimatumu Hrvatske", direktno naneti štetu vrednu stotina miliona evra Srbiji i njenim građanima.
Opširnije
Kako je Irak, a ne Rusija, postao najveći prodavac nafte Srbiji
Iako je Rusija najvažniji energetski partner Srbije, iračka nafta je dominantnija u ukupnom srpskom uvozu.
26.09.2022
Zabrana uvoza ruske nafte može izazvati nestašice dizela u Srbiji
Početkom decembra stupa na snagu zabrana uvoza ruske nafte preko mora.
15.09.2022
Kao razlog za taj "potez Hrvatske", srpska premijerka je navela to što "Srbija traži kažnjavanje odgovornih za zločin kod Bosanskog Petrovca u avgustu 1995. godine, kada su hrvatski avioni ubili civile, uključujući i decu."
Da za Srbiju nema promene kada je u pitanju zabrana uvoza ruske nafte, potvrdio je za Bloomberg Adriju i energetski stručnjak Miloš Zdravković.
"Poslednjim, osmim paketom mera Evropske unije koji je usmeren protiv Rusije, za Srbiju se ništa nije promenilo. I ranije je bilo poznato da će Srbija od prvog novembra ostati bez ruske nafte i verujem da se NIS pripremao na to. Ni u jednom trenuku se nije govorilo da će Srbija biti izuzeta od ove mere", rekao je Zdravković za Bloomberg Adriju.
Naftna industrija Srbije
Podsetio je da je Evropska unija u junu, kada je donela odluku o zabrani uvoza ruske nafte preko mora, naznačila da će od te mere biti izuzete zemlje koje tu sirovinu dopremaju naftovodom i ne izlaze na more, među kojima su Mađarska, Češka i Slovačka. Prema Zdravkovićevim rečima, ni u jednom trenutku se nije govorilo da će Srbija biti izuzeta od te mere.
Istakao je da je i Bugarska izuzeta od zabrane uvoza ruske nafte i to popuštanje EU vidi kao nadoknadu Bugarskoj, koja je ranije ove godine ostala bez ruskog gasa zbog neplaćanja u rubljama. Smatra da bi ostavljanje Bugarske i bez ruske nafte bio veliki udarac za tu zemlju.
Podizanje političke temperature u regionu
Na optužbu srpske premijerke odgovorio je hrvatski premijer Andrej Plenković, koji nije negirao da je Hrvatska kriva što Srbija ostaje bez ruske nafte, već je poručio da "Srbija ne može da sedi na dve stolice". "Video sam neviđene i burne reakcije iz Srbije. Srbija ne može da sedi na dve stolice", rekao je Plenković i dodao da Srbija može da dobije naftu koju hoće, samo ne rusku.
Predsednik Aleksandar Vučić je prvi put otkrio javnosti da je Srbija tražila da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane EU na uvoz ruske nafte, i da je u nacrtu odluke Unije tako trebalo da bude, ali su se "onda naše komšije pohvalile da su zaslužne" za to što do toga nije došlo.
"Neke zemlje EU su izuzete, poput Bugarske, Mađarske... Srbija nije. Hrvatska je samo radila svoj posao koji radi već decenijama", rekao je Vučić uoči početka samita u Pragu.
Da će Srbija ostati bez ruske nafte, još u junu je izvestila Bloomberg Adrija. I srpski zvaničnici poslednjih nekoliko meseci pripremali su javnost na činjenicu da će Srbiji biti onemogućen uvoz ruske nafte zbog evropskih sankcija Rusiji.
Pročitati više: NIS ostaje bez ruske nafte, uvoziće je iz Iraka
Tada smo i dobili informaciju od Ministarstva rudarstva i energetike da će Srbija rusku naftu najverovatnije zameniti iračkom. Pored toga, Ministarstvo je ukazalo i na to da Rusija nije najveći dostavljač nafte Srbiji.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenim Bloomberg Adriji, u 2021. godini uvezena sirova nafta iz Iraka činila je 47 odsto, iz Rusije 16 odsto, iz Kazahstana 11 odsto i iz Norveške tri odsto. Prošle godine prerađeno je i 23 odsto domaće, sirove nafte.
Bloomberg
Slična struktura uvoza nastavljena je i tokom 2022. godine, s tim da se tokom pojedinih meseci zbog povoljnije cene ruska nafta više uvozila. Trenutno je taj odnos 34 odsto nafte iz Rusije, a iz ostalih izvora 66 odsto.
Bloomberg Adrija je pisala i o tome da bi ostajanje bez ruske nafte moglo da dovede do nestašice dizela i povećanja cene dizela i benzina u Srbiji.
Pročitajte više: Zabrana uvoza ruske nafte može izazvati nestašice dizela u Srbiji
Profesor Univerziteta FEFA Goran Radosavljević rekao je ranije za naš medij da ne očekuje da će u Srbiji biti nestašice nafte nakon zabrane uvoza ruske nafte, s obzirom na to da nafte ima dovoljno na svetskom tržištu zbog smanjenja globalnog privrednog rasta. Pored toga, smatra da će Srbija na tržištu uspeti da nadoknadi ruski nedostatak.
Međutim, ukazuje na to da bi se nedostatak naftnih derivata već mogao osetiti.
"Ne očekujem da će se kod nas osetiti nedostatak nafte, mislim da će se mnogo više osetiti, a to se oseća i u celoj Evropi, nedostatak direktno derivata, jer Evropa je od Rusije uvozila i velike količine dizela", rekao je Radosavljević.
.webp){kind=icon}
