Srbija bi preko Družbe do ruske nafte, ali moraće da izgradi naftovod

Nakon usvajanja osmog paketa sankcija Evropske unije, prema kojem za zemlje Zapadnog Balkana nema izuzeća za naftu iz Rusije, država je u petak objavila da ima plan kako da ruska nafta i dalje stiže do rafinerije u Pančevu, ukoliko joj morskim putem to bude uskraćeno.

Plan ima dve opcije od kojih je jedna teška oko 60 miliona evra, a druga 240 miliona evra, a obe se odnose na izgradnju naftovoda i spajanje sa najvećim naftovodom u Evropi "Družba". Taj plan objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, ali nije navelo u kom vremenskom periodu bi taj naftovod bio izgrađen i šta su alternative dok se takva velika investicija ne završi.

U saopštenju dostavljenom medijima, Ministarstvo navodi da je u svoj plan investicija uvrstilo odgovarajuće projekte koji podrazumevaju gradnju novih naftovoda, a u cilju sigurnosti u snabdevanju sirovom naftom koja se prerađuje u pančevačkoj rafineriji.

Postoje dve opcije spajanja na naftovod "Družba". Prva je izgradnja naftovoda do Segedina, do Alđe. Trasa tog naftovoda koji bi obezbedio delimičan kapacitet za snabdevanje rafinerije u Pančevu bila bi duga oko 128 km, od čega 104 kilometra na teritoriji Srbiji, a procenjena vrednost investicije je 83 miliona evra, odnosno 64 miliona za izgradnju na našoj teritoriji.

Druga opcija za spajanje na naftovod "Družba" kod Budimpešte je izgradnja naftovoda od Novog Sada do Szazsalombate dužine 400 km, a procenjena vrednost investicije oko 240 miliona evra.

Odluka o uvozu ruske nafte do prvog decembra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je u četvrtak medijima da je EU odložila odluku o potencijalnom izuzeću Zapadnog Balkana iz zabrane uvoza ruske nafte.

Tim pitanjem, prema njegovim rečima, blok će se baviti pre nego što zabrana stupi na snagu. To znači da bi EU pre prvog decembra trebalo da odluči da li će Hrvatska moći i dalje da uvozi rusku naftu pomorskim putem i da je onda dostavlja drugim državama našeg regiona.

Naime, javnost je u četvrtak prvi put od predsednika Vučića saznala da je Srbija tražila od EU da Zapadni Balkan bude izuzet od zabrane uvoza ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF).

Da će Srbija ostati bez ruske nafte koja se dostavlja preko JANAF-a, poznato je još od juna ove godine. Tada je Evropska unija donela odluku o zabrani uvoza ruske nafte koja se doprema brodovima. Ta odluka zvanično stupa na snagu petog decembra, a Srbija bi, kako su zvaničnici ranije najavljivali, trebalo bez ruske nafte ostati već od prvog novembra.

Zbog ruske nafte letele varnice na relaciji Beograd - Zagreb

U četvrtak je premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da je Hrvatska kriva za stopiranje izuzeća Zapadnog Balkana, tačnije Srbije, iz zabrane uvoza ruske nafte.

Premijerka je rekla da će uvođenje sankcija EU Srbiji u energetici, po eksplicitnom zahtevu i ultimatumu Hrvatske, direktno naneti štetu vrednu stotina miliona evra Srbiji i njenim građanima.

Kao razlog za taj potez Hrvatske srpska premijerka je navela to što "Srbija traži kažnjavanje odgovornih za zločin kod Bosanskog Petrovca u avgustu 1995. godine, kada su hrvatski avioni ubili civile, uključujući i decu".

Na optužbu srpske premijerke odgovorio je hrvatski premijer Andrej Plenković, koji nije negirao da je Hrvatska kriva što Srbija ostaje bez ruske nafte, već je poručio da Srbija ne može da sedi na dve stolice. "Video sam neviđene i burne reakcije iz Srbije. Srbija ne može da sedi na dve stolice", rekao je Plenković i dodao da Srbija može da dobije naftu koju hoće, samo ne rusku.

Naftovod "Družba" prostire se od Rusije i njime se nafta šalje u Belorusiju, Ukrajinu, Poljsku, Nemačku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Letoniju i Litvaniju.