Bolja energetska sigurnost u regionu moguća uz bolju saradnju

Zemlje Adria regiona suočavaju se sa izazovom kako da obezbede stabilno i dugoročno snabdevanje gasom, kome je cena zbog hladnog vremena od početka novembra skočila za oko 20 odsto.

Ovo je prva zima da će se Srbija snabdevati i gasom iz Azerbejdžana i dobićemo milion kubnih metara. Uz postojećih šest miliona iz Rusije, Srbija bi trebalo da dobije još tri miliona dnevno, i to do marta iduće godine.

Srbija nije u velikoj meri diverzifikovala svoje izvore, pa ukoliko bi eventualno došlo do prekida snabdevanja iz Rusije bili bismo u problemu. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže za Bloomberg Adria TV da bismo u tom slučaju mogli da koristimo gas sa evropskog tržišta, a snabdevanje bi išlo preko Mađarske.

"Iskustva iz prethodnih kriza, recimo, one iz 2009. godine, pokazuju da bi to bilo moguće. Mi smo deo takozvanog Evropskog mehanizma snabdevanja gasom i možemo računati na podršku evropskog tržišta. Tamo se nalaze veliki resursi. Mađarska je zemlja sa velikim brojem podzemnih skladišta gasa i sa nešto malo svoje proizvodnje. Rumunija ima sopstvenu proizvodnju i u tom smislu se može reći da je to jedan mogući režim", kaže Kovačević.

Depositphotos

 

On navodi da bi u tom slučaju cena gasa bila drugačija. Nabavna cena ruskog gasa za Srbiju ne bi trebalo da bude veće od 350 dolara. Međutim, u scenariju u kojem se zemlja snabdeva gasom sa evropskog tržišta ta cena bi se kretala između 400 i 450 dolara. Naravno, ovi iznosi su promenljivi i mogu se menjati na dnevnom nivou, u zavisnosti od tržišnih uslova.

"U cenu bi se tada uračunavali i tranzitni troškovi kroz niz evropskih zemalja. Evropa se u ovom momentu u velikoj meri snabdeva tečnim prirodnim gasom, preko 50 terminala i luka se koristi za tu svrhu. Međutim, od tih terminala do Srbije je niz evropskih zemalja i tranzit gasa ide kroz njih. U EU postoji jedan konflikt u vezi tranzitnih troškova između Nemačke i zemalja Centralne Evrope, a mi bismo se u tom slučaju, takođe, našli u tom konfliktu", objašnjava Kovačević.

 

 

U skladištima više od 900 miliona kubnih metara gasa

Srbija trenutno ima 380 miliona kubnih metara gasa u skladištu u Banatskom Dvoru, 380 miliona kod Rusa i 163 miliona kubnih metara u Mađarskoj, nedavno je ove podatke izneo direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Plan je i da se gasna skladišta prošire tako što ćemo zakupiti još skladišta u Mađarskoj, i to na duži niz godina. Neko pravilo je da države u slučaju prekida snabdevanja gasom moraju da imaju rezerve do 45 dana. Kovačević kaže da su rezerve trenutno verovatno ispod toga, ali ne mnogo.

 

Države Adria regiona nisu integrisane po pitanju skladištenja gasa i tranzitnih puteva i to je jedna od otežavajućih okolnosti za sve zemlje. Kovačevič navodi da pitanje interkonekcije između zemalja u regionu stoji na dnevnom redu više od 20 godina, što zbog političkih, što zbog ekonomskih faktora, ali potencijalna saradnja bila bi dobra za sve.

"Međutim, upotreba gasa u ovom regionu je neekonomična. Mi prevashodno koristimo gas za niskotemperaturne svrhe, kao što je grejanje. I to ne daje priliku da se plate komercijalne cene koje postoje u Evropi, gde se gas koristi za industrijske svrhe, proizvodnju električne energije i slično. Zato region nije u stanju da se ponaša tržišno. Naravno, dobro bi došla jedna velika konsolidacija, u smislu poboljšanja energetske efikasnosti, korišćenja drugih energetskih izvora i upotreba gasa za vredne ekonomske procese", zaključuje Kovačević.

I Bosna i Hercegovina zavisi od ruskog gasa

Pored Srbije, od ruskog gasa zavisi i Bosna i Hercegovina. Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziciju RESET, kaže da između zemalja Regiona postoje znatne razlike, tako da ovu sliku regiona ne možemo da posmatramo jednolično.

"Bosna i Hercegovina troši svega 10 odsto gasa u odnosu na region i zavisi od ruskog gasa. S druge strane, sa ekonomskog stanovišta, postavlja se pitanje, može li region da istrpi nove investicije i terminale. Jer, u tom slučaju, pogrešna strateška odluka može da ima ozbiljne posledice za sve", kaže Miljević.

Prema njegovim rečima, suštinsko pitanje za BiH jeste kako balansirati između hitne potrebe za diverzifikacijom snabdevanja prirodnim gasom i dugoročnih ciljeva prelaska na obnovljive izvore energije. "Ako mene pitate, ja tu kod BiH ne vidim i nemam osećaj hitnosti. Smatram da BiH treba da se okrene alternativnim izvorima", kaže on.

Bloomberg

 

Hrvatska energetski samostalna

S druge strane, Hrvatska je postala jedna od retkih članica Evropske unije za koju se može reći kako je, barem što se gasa tiče, energetski samostalna. U toku je proširenje LNG terminala na ostrvu Krk, čiji će se kapaciteti udvostručiti, odnosno povećati na 6,1 milijardi kubnih metara gasa godišnje. 

Projektom "Jačanje gasne infrastrukture" vrednim 533 miliona evra do sredine 2026. godine u Hrvatskoj će biti izgrađena četiri gasovoda: Zlobin - Bosiljevo, gasovod Bosiljevo - Sisak, zatim Kozarac - Sisak i Zabok - Lučko. Tim gasovodima gas s LNG terminala na Krku transportovaće se prema Sloveniji, Mađarskoj i drugim zemljama jugoistočne Evrope.

Energetski stručnjak Bernard Baraka ističe kako Evropa polako prati poskupljenje cene gasa, a predlaže i još neke mere kako bi Hrvatska smanjila zavisnost od uvozu i postala lider u regionalnoj energetskoj sigurnosti.

"Mislim da je kredibilan scenario u budućnosti da ćemo imati spor, stabilan i razuman rast cene gasa, jer se povećavaju troškovi istraživanja, proizvodnje i razvoja. Posle pobede Donalda Trumpa, očekujem da će lobi koji je vezan za ugljovodonike i koji može da utiče na ponudu i tražnju – svakako pojačati politiku poskupljenja gasa. Sama činjenica da se radi na proširenju LNG terminala na Krku doprinela je sigurnosti snabdevanja i stabilnijoj ceni i diverzifikaciji. Hrvatska mora da radi na diverzifikaciji ne samo tehničkih, već i komercijalnih kapacitet", kaže Baraka.

On navodi da treba videti da li Hrvatska razvojem takvih kapaciteta može da bude regionalno čvorište za gas, jer ima, kako kaže, "savršen geografski položaj gde more ulazi u najdublji deo stomaka Evrope i na tom području može da razvija dobrosusedske odnose". Dodaje i da Srbija i Bosna i Hercegovina mogu biti kupci.

- U pisanju teksta pomogli Vesna Damjanić, Emina Pazalja i Ivan Vrdoljak.