Cene gasa i struje daleko ispod prosečnih u prethodnih pet godina

Kako se zima približava, raspoloživost, kao i cene gasa i struje dobijaju više pažnje, pogotovo ako imamo u vidu da je segment energetike dobio na dinamičnosti usled diverzifikacije izvora gasa i sve veće uloge održivih izvora finansiranja. U nastavku se osvrćemo na kretanje relevantnih berzanskih cena i faktore koji utiču na njihovu volatilnost, kao i na trendove u Adria regionu. Rezultate analize sumirali smo kroz izglede i izazove daljeg kretanja cena struje i gasa.

Cene gasa i struje na evropskom tržištu

Ukoliko posmatramo u srednjem roku, relevantne cene gasa i struje su daleko ispod prosečnih u prethodnih pet godina, usled izuzetno povišenih nivoa u toku 2022. kada smo imali epizodu nestašice gasa usled zabrane uvoza iz Rusije, i prelaska uglavnom na skuplji LNG gas. Nakon što su se pronašli novi kanali nabavke, i cene su se stabilizovale. Cena električne energije je volatilna usled svoje prirode nestabilne potražnje, ali je njen trend u vezi sa cenama gasa.

Gas generiše oko 20 odsto električne energije u EU, ali je najrelevantniji za cenu usled tzv. merit order principa koji se koristi za određivanje cena električne energije na berzi. Cene gasa i električne energije su u toku prva tri tromesečja 2024. bile za 22 odsto i 30 odsto niže u odnosu na isti period prethodne godine, respektivno.

Cena gasa je dotakla dno na kraju zime (februar - mart), usled tople zime, što je smanjilo potražnju i omogućilo da skladišta gasa u EU budu solidno popunjena na kraju sezone. Popunjenost kapaciteta je visoka, negde u rangu 2023, a iznad istorijskih proseka. Uprkos tome, cena je promptno reagovala na smetnje u proizvodnji kod Norveške u junu ove godine (pogotovo što je Norveška povećala svoj značaj u obezbeđivanju gasa EU, nakon što je nabavka iz Rusije značajno smanjena), kao i na smetnje kod distributivnog čvorišta Sudža u avgustu ove godine, prouzrokovane konfliktom Rusije i Ukrajine. Cena je trenutno na maksimalnim vrednostima ove godine, pogotovo što se bliži zima, a cena je takođe osetljiva na pogoršanje geopolitičke situacije na Bliskom istoku. 

Adria region

Tople zime u poslednjih nekoliko godina idu u prilog manjoj potrošnji, ali ekstremno topla leta uslovljavaju jaču potrošnju električne energije u toku letnje sezone, a dodatno utiču i na slabiju proizvodnju iz hidroloških izvora usled slabih padavina. Iako su se cene energenata stabilizovale u odnosu na turbulentnu 2022, ipak su ostale povišene u odnosu na prethodne periode. Cene gasa i električne energije za stanovništvo u regionu su u proseku niže u odnosu na CEE4, ali i u proseku slabije opterećene porezima i nametima.

Slovenija je izuzetak u oba slučaja, sa cenama gasa i električne energije među najvećim u čitavom uzorku. Slovenija je u toku energetske krize subvencionisala energetske kompanije, budući da je u okviru  mera za ograničavanje troškova života uspostavila plafon na cene električne energije (do kraja 2024) i prirodnog gasa (do aprila 2024, odnosno do kraja grejne sezone).

Ne vidimo da postoje namere da se produže i u 2025, pogotovo što su se cene na tržištu u neku ruku stabilizovale, ali se razmatra produžavanje mera u vezi sa podrškom obnovljivih izvora energije. Slovenija je donela Nacionalni energetski i klimatski plan 2024, sa ambicioznim namerama da kroz smanjenu upotrebu uglja znatno smanji emisiju ugljen-dioksida i da trećinu konzumirane energije proizvodi iz obnovljivih izvora do 2030.

U Hrvatskoj slično, uz sedmi paket mera za zaštitu od rasta, cene struje i gasa će biti povećane u dva navrata, ali i dalje subvencionisane. Usled sušnog perioda koji je smanjio proizvodnju u hidroelektranama (jedan od ključnih izvora energije u Hrvatskoj) i slabije proizvodnje u termoelektranama (usled remonta na TE Plomin 2), Hrvatska je pojačala uvoz električne energije u trećem kvartalu 2024. i time povećala svoju energetsku zavisnost.

S pozitivne strane, proizvodnja iz solarnih izvora je udvostručena u toku trećeg tromesečja u odnosu na isti period prethodne godine, što ide u prilog preorijentaciji proizvodnje na obnovljive izvore energije.

U Srbiji su cene gasa i električne energije za stanovništvo prilagođavane u nekoliko navrata i trenutno nema naznaka da će biti daljih povećanja, iako nas to ne bi iznenadilo budući da je cena među nižim u regionu. Nabavka gasa i dalje se oslanja na Rusiju, ali jedan deo dolazi iz Azerbejdžana.

U proizvodnji energije dominiraju termoelektrane, pa je fokus trenutno na izgradnji solara i vetroparkova (najčešće podržanih od strane EU fondova i razvojnih banaka) koji će omogućiti bolji ekološki profil proizvodnje.

Severna Makedonija ima cene struje za stanovništvo među najnižim u širem regionu, dok su cene gasa već druga priča, ali se prirodni gas generalno slabo koristi od strane domaćinstava. Cena struje je čak i blago pojeftinila u proseku, budući da su uvedeni periodi jeftine tarife. Proizvodnja struje se sve više oslanja na solarne izvore, pa je u julu 2024. proizvodnja solarne energije bila šest puta veća u odnosu na isti period godinu ranije, čemu je doprinelo i sunčano leto. U julu 2024. učešće energije iz solara bilo je oko sedam odsto ukupne neto proizvedene energije, znatno iznad jedan odsto godinu dana ranije, a kapaciteti nastavljaju u smeru proširivanja (nedavno je solarno postrojenje GEN-I u na lokaciji Kvadravci pušteno u rad). 

Bosna i Hercegovina ima najnižu cenu električne energije za stanovništvo u regionu, što ukazuje da postoji prostor za povećanja cene. Međutim, u FBIH cene struje su povećane od avgusta ove godine za oko deset odsto, dok se u Republici Srpskoj cena nije menjala. Od maja do jula 2024. proizvodnja iz hidroelektrana je bila značajno niža na međugodišnjem nivou, pa je samim tim neto izvoz bio niži (BiH je neto izvoznik struje, odnosno izvozi više električne energije nego što uvozi). Prirodni gas se oslanja kompletno na uvoz, pa se i cena koju korisnici plaćaju delimično prilagođava tržišnoj ceni.

 

 

Izgledi za cene struje i gasa

Cene gasa za evropsko tržište očekujemo da budu od 35 do 40 evra/MWh do kraja godine, a na nešto nižim nivoima u 2025. Diverzifikacija izvora i visoka popunjenost kapaciteta obezbeđuju ponudu, dok vidimo i dalje relativno slabu tražnju, budući da se ne očekuje ekstremno hladna zima, ali i zbog slabe industrijske tražnje (potrošnja gasa u Evropi je oko 20 odsto niža u odnosu na 2021).

Proizvodnja iz solara i vetroelektrana takođe sklanja pritisak sa tražnje za gasom. Rizici su u najvećoj meri povezani sa geopolitičkim razmiricama koje mogu uticati na putanju gasa i izvršiti pritisak na cene. Što se tiče cena električne energije na nemačkoj berzi, vidimo takođe nizak pritisak na cene. Cene električne energije čak podležu riziku takozvane kanibalizacije, odnosno pada cena (i pojave negativnih cena) danima kada je dobra proizvodnja (uglavnom iz solarnih i vetroelektrana) i stvara se višak ponude.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar