Geopolitika će diktirati kretanje cena gasa i nafte u 2024.

Činjenica je da je kretanje cena gasa i nafte teško predvideti. Teško ih je predvideti zbog teškog predviđanja događaja u geopolitici koji su ključni faktor u kreiranju cena sirovina. Toga smo bili svedoci kroz istoriju, a naročito u poslednje dve godine nakon rata u Ukrajini i Gazi.

Upravo će geopolitička dešavanja, pre svega dalji razvoj događaja u Ukrajini i na Bliskom istoku, diktirati cene sirovina i tokom 2024, kažu energetski stručnjaci za Bloomberg Adriju. Ukazuju da uprkos želji velikih sila da se što pre pređe sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida, gas i nafta još uvek imaju ključnu ulogu. To znači da era fosilnih goriva ne samo da nije gotova, već da ova goriva i dalje oblikuju globalnu ekonomiju i ostaju u centru mešavine geopolitičkih, ekonomskih i ekoloških faktora.

Na kretanje cena gasa i nafte tokom 2024. godine uticaće i niz drugih faktora. Na primer, oporavak globalne privrede koji bi mogao da dovede do povećanja potražnje za gasom i naftom, zatim dalja politika OPEC+ grupe o smanjenju proizvodnje nafte i da li će se njene članice zaista pridržavati te politike. SAD očekuju izbori, a američki glasači odluku o glasu donose, između ostalog, i prateći nivo kretanja maloprodajne cene goriva, te će se SAD svim silama truditi da obuzda cene sirove nafte, što je nasuprot interesu OPEC+. A kada je reč o kretanju cena gasa i nafte pogledi energetskih stručnjaka koje je Bloomberg Adria kontaktirala su različiti.

Tržište gasa i faktori koji bi mogli da utiču na kretanje cena

Cena gasa na holandskoj TTF berzi na početku 2023. godine iznosila je oko 85 evra po megavat-času. Iz meseca u mesec cena ovog energenta je padala i kraj godine završila je na oko 35 evra po megavat-času. Reč je o drastičnom padom, a pad je još veći ukoliko se uporedi sa rekordnim cenama iz sredine 2022. godine kada je vrednost gasa dostigla više od 300 evra po megavat-času.

Evropa je i tokom 2023. uspela da zadovolji svoje potrebe za gasom nakon što je ostala bez značajnih količina ruskog gasa. Evropi su u tom važnom zadatku pomogli prošlogodišnja blaga zima, blaga jesen, mere štednje, smanjena industrijska proizvodnja i povećan uvoz LNG-ja.

A šta energetski stručnjaci predviđaju za tržište gasa tokom 2024. godine?

Energetski stručnjak iz Srbije Miloš Zdravković ocenjuje da će cene gasa na svetskom tržištu ove godine rasti, naročito u Evropi, za koju kaže da je činjenica da se ne može odvojiti od ovog energenta. Na rast cena, kako je objasnio, uticaće povećana tražnja za gasom, pre svega iz Kine i Indije. Zdravković je ukazao da je Evropa nekada bila najveći potrošač energije u svetu, a da je sada pretiču Kina i Indija, jer se njihove privrede sve više razviju. "Zbog toga će Evropa morati da se bori na tržištu ne samo za gas, već i za naftu, uranijum i sve ostale sirovine", rekao je Zdravković za Bloomberg Adriju.

Drugi razlog zbog kojeg bi cene gasa u Evropi sledeće godine mogle biti veće jeste povećani uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), koji je skuplji od prirodnog gasa koji je Evropa decenijama dobijala kroz gasovode. Zdravković je rekao da je LNG gas 2,4 puta skuplji od prirodnog gasa, a možda i više.

Miloš Zdravković (Bloomberg Adria TV)

Istakao je da se Evropa oprostila od jeftinog gasa onog trenutka kada je prestala da sklapa dugoročne ugovore o nabavci gasa koje je imala sa Rusijom.

Energetski stručnjak sa Rudarsko-naftno-geološkog fakulteta u Zagrebu Igor Dekanić pak smatra da ako se rat u Ukrajini nastavi sadašnjim intenzitetom, a sukob na Bliskom istoku ne preraste u širi konflikt, tržište gasa i nafte bi moglo da nastavi da se kreće 2024. u sadašnjim okvirima, uz dalje okretanje ruskog izvoza gasa i nafte ka Aziji, odnosno Kini i Indiji, i Južnoj Americi.

Istakao je i da politika fosilnih goriva i dalje pobeđuje politiku zelene tranzicije. S tim je saglasan i Davor Štern, energetski konsultant i bivši predsednik nadzornog odbora Ine, koji veruje da je nedavna klimatska konferencija COP28 ponovo ulila poverenje u sektor fosilnih goriva. "Era fosilnih goriva nije završena, a obnovljeno poverenje u ovaj sektor je evidentno u svetlu samita COP28. Postoji kontinuirano interesovanje za ulaganje u sektor fosilnih goriva."

Ekonomista i predavač na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani Jože Damijan smatra da se u narednih godinu može očekivati dalji pad cena gasa i nafte, sve dok ne bude bilo, kako kaže, velikih geopolitičkih komplikacija. Prema njegovim rečima, razlog za to je manja svetska tražnja za energentima kao posledica usporavanja privrednog rasta ili čak stagnacije u razvijenim zemljama. Istovremeno, dodaje da je glavni faktor pada cena restriktivna monetarna politika najvećih banaka.

Govoreći o gasnoj situaciji u Evropi i mogućim novim šokovima, finansijski analitičar i finansijski direktor ACEX-a u Sloveniji Tilen Šarlah napominje da kako je grejna sezona tek u početnoj fazi još nije sasvim jasno koliko će gasa Evropa trošiti do leta 2024. Na osnovu promena u skladištu u poslednjih deset godina, on predviđa da će zalihe na kraju zime 2023/24. iznositi oko 600 TWh, odnosno oko 50 odsto. "Što znači da nema zabrinutosti za bilo kakav energetski šok u Evropa." To je i njegov razlog da ne očekuje veće oscilacije cena naviše. "Bar ne onoliko koliko smo smo im bili svedoci prošle godine."

Tilen Šarlah (Lična arhiva)

Kada je reč o gasnom tržištu u regionu, stručnjak za gas Almir Bačarević iz Bosne i Hercegovine kaže da pretnja od bugarskog poreza na ruski gas i dalje postoji. "U slučaju da ovaj porez bude uključen u cenu ruskog gasa očekuje se povećanje cene gasa, po ovom osnovu, od približno 20 odsto." Dodaje da je pored ovog mogućeg poskupljenja, moguće očekivati i povećanje cene ruskog gasa od prvog januara u BiH, zbog rasta cena nafte poslednjih meseci. "Naftna formula i dalje važi i po ovom osnovu može se očekivati rast ruske cene od pet do deset odsto." Nakon ovog povećanja cena, kako je naveo, trebalo bi očekivati da cena bude stabilnija osim ako ne dođe do dramatičnih oscilacija cena nafte.

Analitički tim BBA u svom energetskom izveštaju naveli su da očekuju da će se cena gasa kretati oko 50 evra po megavat-satu, sa tendencijom daljeg pada zbog popunjenosti kapaciteta u evropskim zemljama, što će najviše zavisiti od toga kakva će biti zima. Ukazali su i na moguće izazove u slučaju proširenja konflikta na Bliskom istoku i zatvaranja ključnih prolaza za transport LNG-ja i nafte. 

Tržište nafte i faktori koji bi mogli da utiču na kretanje cena

Cena nafte na svetskom tržištu nakon što je krajem septembra dostigla rekrodne vrednosti, tokom oktobra, novembra i početkom decembra bila je u konstantom padu.

Sredinom decembra nafta je počela ponovo da raste, manjim delom zbog signala Federalnih rezervi o završetku kampanje podizanja kamatnih stopa, većim delom zbog zastoja transporta nafte u Crvenom moru zbog napada jemenske pobunjeničke grupe Huti na tankere i brodove.

Predsednik T-Group Holdinga Aleksandar Kovačević ukazuje da će 2024. godine cene nafte zavisiti od jedne vrste borbe između SAD i članice grupe OPEC+. Kako je objasnio, jedan od osnovnih kriterijuma opredeljivanja američkih birača jeste maloprodajna cena goriva i dodao da se stoga mogu očekivati napori trenutne američke administracije da obuzda rast cena nafte. Pad cena nafte je nasuprot planu OPEC+ grupe.

Aleksandar Kovačević (Bloomberg Adria TV)

"Samim tim imamo dva suprotno delujuća faktora, pa ne bismo trebali da imamo nagle promene ni u jednom pravcu kretanja cene sirove nafte. Trenutnoj američkoj administraciji će relativno lako poći za rukom da se obuzda jak rast, jer skoro pa apsolutno kontrolišu globalni informacioni prostor", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.

Kao glavne faktore koji bi mogli da utiču na rast cene nafte ove godine, Kovačević navodi moguću restriktivniju primenu ograničenja cene ruske nafte koju su uvele zemlje G7, zatim moguće uvođenje sankcija SAD protiv Irana, slabiji dolar i inflaciju nižu od očekivane u SAD i evrozoni. Faktori koji bi mogli da utiču na pad cene nafte tokom 2024. godine su, kako je naveo Kovačević, eventualno nepoštovanje dogovorenih kvota o smanjenju proizvodnje među članicama OPEC+ grupe, nastavak povećanja proizvodnje nafte u SAD, mogućnost slabljenja tražnje u OECD zemljama od očekivane zbog usled usporavanja ekonomije.

Štern vidi potencijalnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku kao mogući katalizator promena i rasta cena nafte.

Davor Štern/Društvene mreže

"U kontekstu sukoba u Gazi, ako se situacija ograniči na Izrael, Gazu i Hamas, ne očekuje se značajan uticaj na cene nafte. Iako se spekulisalo o mogućem povećanju cena, to se nije ostvarilo. Trenutno industrijska proizvodnja u Evropi još nije na prethodnom nivou, što takođe ne ukazuje na promene cena, ali može doći do povećanja cena ukoliko dođe do eskalacije sukoba na Bliskom istoku, posebno ako su Iran i Irak direktno uključeni u ovaj sukob. To su zemlje koje proizvode dosta nafte, a ako dođe, mogla bi da poraste i cena. Ipak, nadamo se da do takvog razvoja situacije neće doći", zaključio je Štern.

 

U pisanju teksta pomogli Danijela Goreta (Hrvatska), Aleš Kovačič (Slovenija), Teo Zorić (BiH) i  Nataša Hadžispirkoska Stefanova (Severna Makedonija).