Energija iz otpada u Srbiji: skriveno blago u našem smeću

Domaćinstva i privreda u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona tona smeća (sa rudarskim sektorom oko 180 miliona tona) i većina tog otpada završi na deponijama ili u prirodi. Kultura sortiranja i reciklaže je minimalna, zbog toga je teško razaznati kakve se sve kontaminirane bombe kriju u tom smeću.

Međutim, otpad sam po sebi predstavlja energetsko blago i može da posluži za proizvodnju struje, zagrevanje domova i pokretanje industrijskih fabrika. Više od 500 postrojenja u Evropi trenutno na ovaj način snabdeva energijom domaćinstva i privredu.

Procenjuje se da u Srbiji ima između 2.500 i 3.500 divljih deponija. Deponije predstavljaju veliki problem za zdravlje ljudi jer ispuštaju štetne materije koje zagađuju zemljište, vodu, a kada se zapale, zagađuju i vazduh.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2022. godine na deponijama u Srbiji izbilo je skoro 1.800 požara.

"U Srbiji od zagađenja vazduha godišnje umre između 10.000 i 17.000 ljudi", rekao je predsednik Upravnog odbora Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović na konferenciji povodom predstavljanja "Bele knjige o dobijanju energije iz otpada u Srbiji". Istakao je da je deo zagađenja vazduha u Srbiji posledica neadekvatnog upravljanja otpadom.

"Bela knjiga" je rezultat istraživanja i smernica srpskih i austrijskih stručnjaka koji su ukazali da deponije u Srbiji predstavljaju veliku pretnju po javno zdravlje, da je reciklaža veoma važna kako bi se smanjila količina otpada i uštedelo na sirovinama. Sav preostali otpad mogao bi da služi za proizvodnju energije.

'Bolje ekologija nego onkologija'

Srbija i dalje minimalno ulaže u zaštitu životne sredine. "Srbija godišnje izdvaja oko 10 odsto BDP-a u zdravlje, odnosno za lečenje građana, a samo 0,8 odsto u životnu sredinu", rekao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.

U "Beloj knjizi" stručnjaci su naveli primer Sicilije, gde je proučavana zajednica koja živi blizu najveće deponije otpada na otvorenom, kako bi se istražili potencijalni uticaji na trudnoće zbog zagađivača emitovanih iz deponije koja je gorela. Studija je pokazala da su majke izložene štetnim emisijama iz zapaljene deponije tokom začeća ili rane trudnoće imale veći rizik da rode decu koja su ili rođena veoma prerano ili sa vrlo niskom porođajnom težinom.

Bloomberg Mercury

Upravljanje otpadom važno je i iz ugla reciklaže i proizvodnje energije. Stručnjaci u "Beloj knjizi" više puta su istakli da tretiranje otpada ima svoju hijerarhiju i da je pre spaljivanja smeća za dobijanje energije mnogo važnija reciklaža. Mitrović je ukazao da je cirkularna ekonomija bitna da bi se zaštitile sirovine koje nedostaju i materijali koji se uzimaju iz prirode. "U Srbiji se na deponijama sahrani oko 100 miliona evra reciklirane sirovine", rekao je Mitrović.

Kada je reč o proizvodnji struje iz otpada, Mitrović je dodao da će se, zbog velike potrošnje struje, sve više tražiti alternativni načini dobijanja energije.

"U junu i julu Srbija je potrošila 30 odsto više energije u odnosu na isti period prošle godine. Od toga je 77 odsto bila domaća proizvodnja, a ostatak uvoz. U tom periodu su cene struje na berzi bile od 200 do 500 evra po megavat-satu. Predviđanja Evropske komisije su da će se do 2030. godine trošiti dva puta više energije nego danas", ukazao je Mitrović.

Kakva je situacija sa otpadom u Srbiji

"Trenutni način upravljanja otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Baziran većinom na deponovanju otpada na nesanitarnim i divljim deponijama uz minimalnu preradu, dovodi do toga da otpad predstavlja gorući problem koji je potrebno rešiti", ističe se u "Beloj knjizi".

U ovoj studiji stoji da se Srbija zakonski dobro uskladila sa pravilima Evropske unije o upravljanju otpadom, ali da ono što piše u zakonu ne funkcioniše u praksi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2022. godine privredni sektori u Srbiji su proizveli 174,7 miliona tona otpada. Od ukupne količine otpada koje je proizveo privredni sektor čak 94,4 odsto nastao je iz rudarstva (otpad nastao tokom istraživanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma i fizičko-hemijskog tretmana). Otpad iz rudarstva je izuzetak po Zakonu o upravljanju otpadom. Osim toga, ne može da se koristi za proizvodnju energije.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), količina ostalog otpada iz privrednih sektora (bez rudarstva) u 2022. godini iznosila je 8,2 miliona tona. Od toga je nešto više od 80.000 činio opasan otpad.

Kada je reč o komunalnom otpadu koji je nastao iz domaćinstava, za godišnji izveštaj o komunalnom otpadu za 2022, podatke za gradove i opštine je dalo 105 javno-komunalnih preduzeća, dok je za one koji nisu dostavili podatke urađena procena. Na osnovu ovih procena, indikatori za komunalni otpad u Srbiji prikazani su u sledećoj tabeli.

Prema ovim podacima, domaćinstava su u 2022. godini bacila 3,18 miliona tona smeća. Stopa reciklaže iznosila je tek oko 17,7 odsto.

Međutim, stručnjaci u "Beloj knjizi" ukazuju da veliki broj gradova i opština nije dostavio izveštaje o količini i sastavu komunalnog otpada i dodaju da su zbog toga podaci u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) neprecizni. Dostavljanje izveštaja je zakonska obaveza gradova i opština, koje pojedine lokalne samouprave redovno krše.

Količina komunalnog otpada koji se odlaže na sanitarne deponije se konstantno povećava. Međutim, većina komunalnog otpada se i dalje odlaže na nesanitarne i divlje deponije.

Na dvanaest sanitarnih deponija 2022. deponovano je 1,29 miliona tona komunalnog otpada. Procena je da na ove sanitarne deponije otpad odlaže oko 42 odsto stanovništva Srbije. Pored 10 regionalnih i dve lokalne sanitarne deponije, i dalje su u upotrebi 134 nesanitarne i divlje deponije, a procena je da ih ima između 2.500 i 3.500.

Vinča primer dobre prakse

Prvo postrojenje za dobijanje energije iz otpada u Srbiji i regionu Balkana izgrađeno je u Vinči u okviru javnog privatnog partnerstva (JPP). Grad Beograd je nakon nadmetanja na tenderu dodelio JPP ugovor za finansiranje, projektovanje, izgradnju i 25-godišnji rad konzorcijumu koji su formirali francuska Veolia Group i japanski Marguerite Fund i osnovali preduzeće Beo Čista Energija.

Glavni ciljevi Centra za upravljanje otpadom Vinča su:

• Smanjiti uticaj otpada na životnu sredinu;

• Izgraditi i upravljati modernom infrastrukturom za tretman otpada;

• Dobijanje obnovljive energije iz otpada;

• Zatvoriti i sanirati drugu najveću deponije u Evropi koja je u funkciji od 1977.

Najveća nesanitarna deponija u Beogradu je u procesu zatvaranja. Tretman komunalnog otpada iz Beograda vrši se u insineratoru (spalionici) Vinča koja je 1. jula ove godine počela da radi.

Beo Čista Energija/Dragana Udovičić

Grad Beograd sa Centrom za upravljanje otpadom Vinča i proizvodnjom 30,24 MW električne energije i 56,50 MW toplotne energije iz termičkog tretmana čvrstog komunalnog otpada pridružuje se brojnim zemljama Evropske unije sa objektima za dobijanje energije iz otpada.

Insinerator će preraditi 340.000 tona otpada godišnje, a zahvaljujući tome više od pet odsto beogradskih domaćinstava će se snabdevati električnom energijom i više od 10 odsto domaćinstava toplotnom energijom za grejanje.

Međutim, zbog količine otpada koja svake godine nastane, Srbiji je potrebno mnogo više ovakvih postrojenja. Jedna Vinča nije dovoljna.

Hijerarhija tretiranja otpada

Stručnjaci su u "Beloj knjizi" više puta istakli da je hijerarhija tretiranja otpada od izuzetne važnosti.

Prvi korak u upravljanju otpadom mora da bude prevencija njegovog nastanka. Kada to nije moguće, treba omogućiti njegovu ponovnu upotrebu ili reciklažu. Mnoge vrste otpada ne mogu se podvrgnuti reciklaži, jer to njihov kvalitet ne dozvoljava.

Pre nego što se otpad odloži na deponiju potrebno je da bude tretiran. Upravo dobijanje energije iz otpada koji nije pogodan za reciklažu predstavlja najbolju opciju njegovog tretmana jer istovremeno dovodi do dobijanja energije i smanjenja količine otpada.

Tek nakon tretmana ono što ostaje od otpada može da se odloži na sanitarne deponije, koje su izgrađene na način da spreče negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Dobijanje energije iz otpada

Tehnologija dobijanja energije iz otpada se u Evropi primenjuje decenijama, a trenutno je u radu više od 500 takvih postrojenja, tretirajući više od 100 miliona tona otpada godišnje.

Energijom dobijenom iz otpada može se proizvoditi električna energija, procesna para za industrijske potrošače, topla voda i energija potrebna za daljinsko grejanje ili daljinsko hlađenje.

Mnoge vrste otpada koje proizvodimo imaju značajnu energetsku vrednost. Na primer, toplotna moć čvrstog komunalnog otpada jednaka je toplotnoj moći lignita, a vrednost toplotne moći otpadne plastike i otpadnog ulja dostiže vrednosti koje su karakteristične za kameni ugalj i mazut.

Depositphotos

Lokacije spalionica su od ključnog značaja za efikasno korišćenje dobijene energije, pa ih je zbog toga najbolje graditi u područjima kojima je potrebno grejanje i/ili hlađenje, pored industrijskih instalacija koje imaju veliku potražnju za procesnom parom, kao što su industrija celuloze i papira, farmaceutska industrija, hemijska industrija ili industrija hrane i pića.

Dobijanje energije iz otpada je industrijski sektor sa najstrožim pravilima i graničnim vrednostima emisije od svih industrijskih sektora u Evropskoj uniji. Primenjuje se više tehničkih mera kako bi se sprečilo zagađenje, od rane faze inženjeringa, procedure izdavanja dozvola, sve do faze rada i konačnog prestanka rada postrojenja.