Kako da Srbija reši 3.000 deponija? 'Strogim zakonima i visokim kaznama'

Austrija je na ozbiljan način shvatila da treba zaštititi životnu sredinu i sprečiti da otpad preplavi planetu. Beč se na pametan način bavi smećem već šest decenija. Uveli su pravila, ali su uticali na svest građana i u njima dobili saveznike.

Dr Helga Stoiber, hemijski inženjer i konsultantkinja za tretiranje otpada u UVP Environmental Management and Engineering GmbH, koja je u Agenciji za zaštitu životne sredine Austrije radila 13 godina kao stručnjak za spaljivanje otpada u sektoru za industriju i energiju, u intervjuu za Bloomberg Adriju je objasnila šta je sve prestonica Austrije preuzela kako bi bila ogledni primer u svetu kako se tretira otpad i štiti životna sredina.

Bloomberg Adria

 

- Beč je više puta proglašen za najbolji grad za život. Zašto je najbolji iz vaše persepktive?

Kvalitet života je dobar i nudi puno sadržaja. Grad je dovoljno veliki, ima mnogo zelenih površina i ono što je najvažnije vazduh je čist. Može se voziti bicikl i pešačiti. Bezbedan je i ima takođe mnogo kulturnih saržaja.

- Kako štitite životnu sredinu?

U Austriji postoji sofisticiran sistem za zaštitu životne sredine. Pre svega, imamo sistem razvrstavanja otpada u celoj zemlji. Građani razvrstavaju smeće u svojim kućama. Taj sistem se pokazao kao dobar, jer se različite vrste smeća tretiraju na najbolji mogući način.

- Kako ste rešili problem otpada?

U Austriji smo početkom osamdesetih godina zakonom propisali kako se tretiraju različite vrste otpada. Počeli smo od kućnog otpada, a potom smo uključili medicinski i opasni otpad. Potom je stupila na snagu regultiva za razdvajanje optada i njegovo tretiranje. Zabranjeno je odlaganje komunalnog i opasnog  otpada na deponije bez prethodnog tretiranja. Mnogo toga se reciklira. Samo se dva odsto čvrstog otpada odlaže na kontrolisane depnije.

U Austriji je 1984. godine postojalo ukupno 1.800 registrovanih i divljih deponija. Danas ih je ostalo manje od 50 , ali su kontrolisane.

- Koje mere je vaša vlada preduzela?

Država je 1983. godine osnovala Fond za zaštitu životne sredine. Svrha Fonda je da finansijski podrži odgovarajuće mere za zaštitu životne sredine u vezi sa zagađenjem vazduha, emisijom buke i zagađenjem otpadom. Finasiranje je veoma važan segment. Budžet ovog fonda se prvenstveno sastoji od poreskih prihoda.

- Da li je za industriju primena ovih mera skupa?

Da, veoma je skupa. Ali kompanije mogu da zarade od prodaje određenih vrsta otpada, koje mogu da se recikliraju. Industrija papira, hemijska industrija ili mlekare koje se nalaze u blizini spalionica, mogu da koriste energiju odnosno da se nakače na sistem za zagrevanje, odnosno hlađenje.

- Šta se dešava sa otpadom za koji se ne dobija profit?

Ovo je teško pitanje. Svako ko prodaje čokalodu ili kesu čipsa mora da plati taksu za pakovanje, koje je od plastične ili aliminijumske folije. Kompanija koja donosi čokoladu na tržište treba da informiše vlasti koliko grama otpada proizvodi i za to će joj biti naplaćena taksa. Oni to plaćaju unapred i država skuplja taj novac u određeni fond. Ovo se primenjuje  za ambalažni otpad.

Depositphotos

 

- U Srbiji ima 3.000 nelegalnih deponija koje sve vreme gore. Kada ih država ukloni one se ponovo pojave za mesec ili dva. Šta je vaš savet koji bi prvi korak bio u rešavanju ovog problema?

Mislim da bi trebalo primeniti nekoliko mera. Najpre definisati pravila, doneti propise i pridržavati se.

- Srbija već ima propise

Potrebno je kontrolisati primenu i sproversti novčane kazne za one koji ne poštuju. Neophodno je takođe edukovati stanovništvo. Naši trgovci u supermerktima daju posude stanovništvu u koje skupljaju ulje od prženja i za to dobijaju novac.

U gradu postoje 23 mesta za skupljanje opada i tu se donosi razvodnjeni optad. Ako nešto može ponovo da se reciklira to se predaje u prodavnicama i za to se dobija novac. Ide se na to da se stvara što manje smeća. Na primer ako donesete  par starih skija koje više ne korstite, naći će se neko ko može ponovo da ih koristi...

- Kako kod građana probuditi svest?

Austrija je takođe bila preplavljena deponijama komunalnog i građevinskog otpada. Kada sam bila dete u šumi na selu sam viđala odbačene frižidere. Potom se nešto promenilo. Deponije su zatvorene i ako bacite smeće platićete visoku kaznu. Tome je prethodilo otvaranje mesta za skupljanje i sortiranje optada. Mislim da je otvaranje postrojenja za preradu smeća glavni razlog zašto su deponije nestale.

Bloomberg

 

- Možete li objasniti proces spaljivanja otpada i kako se postiže da iz tog procesa nema zagađenja?

Smećem je teško upravljati jer je nepoznat njegov sastav. Može sadržati štetne i opasne materije, teške metale, hlor, sumpor i organske zagađivače. Bilo koja materija se može baciti u smeće. Zato tehnologija prerade mora biti bezbedna i najbolja dostupna. Prerada otpada ima najstrožu regulativu i najniže granične vrednosti za emisiju štetnih materija.

Evropska unija je definisala strog regulatorni okvir koji se sastoji od nekoliko direktiva. To je veoma restriktivan proces, koji nalaže najstrože propise za industriju tretmana otpada i ona podleže mnogo strožim pravilima nego druge industrije. EU postavlja veoma stroga pravila koja se primenjuju na spaljivanje otpada i koja imaju za cilj zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine.

Države članice  EU trebalo bi da smanje količinu komunalnog otpada koji se šalje na deponiju na 10 odsto ili manje od ukupne količine komunalnog otpada do 2035. godine. Samo nekoliko zemalja ovo ispunjava, a zakon koji to nalaže moraće da se ispoštuje.

- Da li je u početku bilo problema u procesu primene postrojenja za spaljivanje u Austriji?

U početku jeste bilo građana koji su se tome protivili. Ali danas više ne. U Austriji se godišnje preradi dva miliona tona otpada. Danas je spaljivanje veoma prihvaćen način tretiranja različitih vrsta otpada. Najveća prednost organizovanog upravljanja smećem je sprečavanje zagađenja zemljišta i podzemnih voda, a dodatna koristi je energija koja se dobija spaljivanjem smeća.