Gips koji kao otpad nastaje u Termoelektrani "Kostolac B" ne završava na deponijama, već se kao građevinski materijal prodaje cementarama u Srbiji, a veći deo našao je kupce i u Rumuniji.
Kako je došlo do toga? Naime, izgradnjom sistema za odsumporavanje dimnih gasova vlažnim postupkom uz korišćenje krečnjaka dobija se gips kao neopasan otpad. Taj sistem je u Termoelektrani "Kostolac B" u funkciji od 2020. godine i od tada se gips EPS-u pojavio kao otpad. Međutim, vrlo brzo je gips iz kostolačke termoelektrane u srpskom i evropskom zakonodavstvu prepoznat kao nusproizvod, a ne kao otpad.
Termoelektrana "Kostolac" je prva u Srbiji u martu 2021. upisala gips u Registar nusproizvoda. Zatim je u septembru 2022. godine gips iz Kostolca upisan u propis Evropske unije o registraciji, proceni, odobrenju i ograničenju hemikalija (REACH), što je olakšalo njegovu prodaju u Evropskoj uniji.
Opširnije
Burdž Kalifa napravljena od pepela, što ne bi i srpski putevi?
Burdž Klifa, najviša građevina koju je čovek ikada napravio, sagrađena je od pepela.
08.12.2023
EPS za devet meseci do dva i po puta većeg profita
Finansijski izveštaj EPS AD za prvih devet meseci ove godine pokazao je da ova kompanija nastavlja da ostvaruje profit i to bolji od planiranog.
14.11.2023
Prve 'ključ u ruke' elektrane za EPS grade Hyundai i UGT
Vlada Srbije odabrala je zajedničku ponudu kompanija Hyundai Engineering, Hyundai Eng. America i UGT Renewables kao najboljeg ponuđača za izgradnju pet solarnih elektrana EPS-a.
08.11.2023
Ideja o izgradnji RHE 'Đerdap 3' postoji, ali da li je moguća
I dok je izgradnja Bistrice u pravnom, tehničkom i ekološkom smislu izvodljivija, ali i jeftinija, to se ne može reći za "Đerdap 3", pred kojim stoje mnoge prepreke.
31.10.2023
Energetski sistem ne računa na RHE 'Bistrica' pre 2032.
Posle skoro pola veka od pojavljivanja prvog plana izgradnje Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", trenutna vlada je nikad odlučnija da se ideja sa papira konačno prenese na teren.
12.10.2023
Očekuje se da će uskoro i pepeo u srpskom i evropskom zakonodavstvu biti prepoznat kao nusproizvod koji može da služi građevinskoj industriji, jer se trenutno vodi kao otpad. Pepeo za Srbiju predstavlja mnogo veći problem od gipsa, s obzirom na to da srpske termoelektrane godišnje na deponijama izbace oko sedam miliona tona pepela. Taj pepeo zagađuje životnu sredinu i opterećuje budžet EPS-a, o čemu je Bloomberg Adria nedavno pisala.
Ko kupuje gips iz termoelektrana
Direktor za proizvodnju energije u Termoelektrani "Kostolac" Željko Ilić rekao je da je prepoznavanje gipsa u srpskom i evropskom zakonodavstvu kao nusproizvod omogućilo da se on lakše prodaje zainteresovanim kupcima. Istakao je da gotovo sav gips koji nastane kao otpad uspe da se proda.
"Tokom ove godine, zaključno sa oktobrom, prodato je 117.000 tona gipsa, od čega je skoro polovina izvezena u Rumuniju. Veliki kupci su i cementare u Srbiji. Cena gipsa je oko 0,5 evra po toni, što znači da zarada nije velika, ali je ovo značajno jer se na taj način smanjuju troškovi deponovanja", izjavio je Ilić na nedavno održanoj konferenciji "Pepeo, šljaka, gips - sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju", koju je održao portal "Energija Balkana" u saradnji sa EPS-om, Građevinskim fakultetom i Ministarstvom rudarstva i energetike.
Naveo je i da su najveći kupci ovog gipsa rumunska kompanija Conal Group i srpske cementare Lafarge, Moravacem i Titan.
U Termoelektrani "Kostolac B" trenutno se godišnje proizvede između 200.000 i 250.000 tona gipsa, dodao je Ilić. Očekuje se da će se ta količina gipsa iduće godine povećati s obzirom na to da će biti pušten u rad novi blok B3. Tada bi količina gipsa koja nastaje iz ove termoelektrane mogla da iznosi i do 400.000 tona.
"Možemo da kažemo da se sav gips koji proizvede i proda, a kako stvari stoje i po broju kupaca koji se javljaju, verovatno će tako biti i u budućnosti", rekao je Ilić.
Gips uskoro i iz ostalih termoelektrana
Direktorka Sektora za energetsku efikasnost EPS-a Milena Đakonović kaže da su stroži ekološki propisi zahtevali da termoelektrane budu opremljene uređajima za smanjenje emisije sumpor-dioksida.
Termoelektrana "Kostolac B" je trenutno jedina koja ima ovaj sistem, a Đakonović je dodala da je u izgradnji takav sistem u TENT A3-A6 i čiji je završetak planiran tokom 2024, kao i u TENT B1-B2 čiji se završetak očekuje u 2025.
"Kako bi smanjio emisije, EPS je uveo i trenutno gradi još vlažnih sistema za odsumporavanje dimnih gasova, koji krečnjačkom suspenzijom ispiraju otpadni gas u apsorberu i na taj način uklanjaju SO2 uz stvaranje gipsa, koji je proizvod hemijske reakcije između krečnjačke suspenzije i SO2", rekla je Đakonović.
Istakla je da je kvalitet gipsa koji se dobija u kostolačkoj termoelektrani veoma sličan prirodnom gipsu.
.webp){kind=icon}
