Poznat kupac Palate 'Albanija' – cena 13,3 miliona evra

Poslovni prostor od oko 3.300 kvadratnih metara u Palati "Albanija" u Knez Mihailovoj ulici u centru Beograda prodat je za 13,3 miliona evra, što je za 33 odsto više od procenjene vrednosti nepokretnosti, saznaje Bloomberg Adria.

Da je postupak kupoprodaje zaključen i da "Albanija" ima novog vlasnika, potvrdili su i u Agenciji za osiguranje depozita (AOD) koja je polovinom oktobra ove godine oglasila prodaju ove imovine.

"Postupak prodaje dela poslovnog prostora u Palati Albanija uspešno je okončan, što je konstatovano rešenjem stečajnog sudije u postupku nad Beogradskom bankom a. d. Beograd u stečaju", kažu u AOD-u za Bloomberg Adriju.

Kako saznajemo, najpovoljniju ponudu dala je kompanija Logga plus doo iz Beograda u vlasništvu Vladana Miketića.

U Agenciji za osiguranje depozita ističu da proces prodaje u stečajnom postupku podrazumeva određenu proceduru definisanu zakonskim propisima, posebno u slučajevima kada nepokretnost u vlasništvu stečajnog dužnika ima svojstvo kulturnog dobra, kao što je slučaj s Palatom "Albanija". "Postupak je završen nakon sprovedenih svih zakonom predviđenih radnji, koje su predstavljale preduslov za zaključenje ugovora i same prodaje."

Vlasnik 'Albanije' kupio i hotel 'Union'

Zanimljivo je da je novi vlasnik "Albanije", firma Logga plus, polovinom 2024. godine kupila hotel "Union" u Beogradu po ceni od oko 6,2 miliona evra, kako je prva objavila Bloomberg Adria. Miketić je tada, zajedno sa zgradom hotela od skoro 3.000 kvadrata, dobio i umetničke slike, opremu, zalihe, ali i dugove.

Logga plus je osnovana 2008. godine, a u Agenciji za privredne registre (APR) registrovana je kao firma za trgovinu i pružanje usluga i nije se ranije bavila poslovima hotelijerstva. Početkom oktobra ove godine, kako se navodi u APR-u, upisana je statusna promena, odnosno pripajanje preduzeća Logga plus i hotela "Union Beograd".

Depositphotos

 

Firma Logga plus u APR-u se i dalje vodi kao mikropreduzeće koje ima jednog zaposlenog. Prema poslednjem finansijskom izveštaju, Logga plus je u 2024. godini imala neto gubitak 13,4 miliona dinara. Ni prethodne godine nije mnogo bolje poslovala jer je takođe izgubila 11,1 milion dinara.

 

 

Novi vlasnik dela "Albanije" dobio je kancelarije ukupne površine od 3.324 kvadrata, a nalaze se na sedam spratova ovog čuvenog zdanja, uz salu sa dve pomoćne prostorije na devetom spratu.

Vlasnik ove imovine bila je Beogradska banka u stečaju, a procenjena vrednost oglašenog poslovnog prostora iznosila je 10 miliona evra, što je i minimalna cena po kojoj je objekat mogao da se proda.

Palata "Albanija" sagrađena je 1939. godine kao prvi oblakoder u Beogradu, visok 53 metra, i ubrzo je postala simbol modernizacije predratne Jugoslavije. Objekat je proglašen kulturnim dobrom 1984. godine, s tim da se zgradom i dalje može trgovati pod posebnim uslovima. To znači da je, pre prodaje, vlasnik dužan da objekat ponudi Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji u ime države može iskoristiti pravo preče kupovine po istoj tržišnoj ceni.

 

Ipak, država se do sada retko odlučivala na takav korak iako je više puta, bezuspešno, oglašavala prodaju dela "Albanije".

Beograđanka prodata za 16,5 miliona evra

Pet godina ranije, još jedan značajan simbol glavnog grada - Beograđanka, prodata je kompaniji Marera Properties, i to za 16,5 miliona evra. Tako je Grad Beograd na drugom javnom nadmetanju u septembru 2020. godine prihvatio početnu ponudu te kompanije, čime je završena višegodišnja saga o vlasništvu nad objektom koji je decenijama bio simbol savremene arhitekture u Srbiji.

Depositphotos

 

Tada je kompanija Marera najavila ulaganja od dodatnih osam miliona evra u rekonstrukciju i modernizaciju zgrade visoke 101 metar, sagrađene 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića.

BIGZ u rukama Kostića

Nedugo zatim, početkom 2021. godine, Marera je zajedno sa kompanijom Aleksandar gradnja kupila i zgradu BIGZ-a, nekada najveće štamparije na Balkanu i jedno od najznačajnijih dela srpske moderne arhitekture. U rekonstrukciju zgrade, koja se prostire na više od 40.000 kvadratnih metara, bilo je planirano ulaganje od više od 40 miliona evra.

U projekat je bio uključen i Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako bi se očuvao autentičan izgled projekta Dragiše Brašovana.

Depositphotos

 

U međuvremenu, kako je nedavno objavila Bloomberg Adria, zgrada BIGZ-a zvanično ima novog vlasnika. Naime, taj objekat preuzela je u avgustu ove godine MK Grupa, u vlasništvu Aleksandra Kostića, preko svoje kiparske kompanije MKG Properties. Vrednost te transakcije nije poznata. 

Na taj način MK grupa, koja decenijama gradi svoje poslovno carstvo u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, turizmu i obnovljivim izvorima energije, pravi ozbiljan iskorak i u svet kancelarijskog prostora. S druge strane, BIGZ ulazi u novo poglavlje svoje burne istorije, ovog puta pod okriljem jednog od najuticajnijih poslovnih sistema u regionu.