Pionirski poduhvat Lafargea: Fabrika pored TENT-a za cement od pepela

Pored termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu biće izgrađena fabrika u kojoj će se proizvoditi cement od pepela. Investicijom od oko 110 miliona evra, cementara Lafarge mogla bi da reši dugogodišnji problem nagomilavanja pepela u Srbiji. To će biti prvi put u Srbiji da se izgradnjom fabrike uz termoelektranu planira korišćenje pepela na njegovom izvorištu.

Pepeo koji kao otpad nastaje u termoelektranama predstavlja veliku i ekološku i finansijsku štetu. Termoelektrane u Srbiji na godišnjem nivou proizvedu između šest i sedam miliona tona pepela, koji se taloži na oko 1.600 hektara, a ovo odlaganje Elektroprivredu Srbije (EPS) košta milijarde dinara.

EPS

I ne samo to. Pepeo koji se odlaže na deponijama dalje završava u vazduhu, a na kraju u našim plućima. Zagađuje i zemlju i vodu. 

Rešenje za ovaj problem postoji, ali je godinama odlagano. To rešenje podrazumeva da se pepeo prodaje kao nusproizvod za proizvodnju cementa. Time bi i EPS i cementare bile na dobitku. EPS bi smanjio troškove za transportovanje i odlaganje pepela, a cementare bi korišćenjem pepela smanjile emisije ugljen-dioksida nastale tokom proizvodnje cementa, čime bi njihova roba ispunjavala CBAM standarde. Odlaganjem pepela prodisala bi i životna sredina.

Kompanija Lafarge koja posluje u Srbiji ponudila je Vladi Srbije da u Obrenovcu, u blizini najveće termoelektrane u zemlji "Nikola Tesla", izgradi fabriku za proizvodnju cementa. Plan je da se u toj fabrici koristi isključivo pepeo za proizvodnju cementa, i to ne samo pepeo iz termoelektrana u Srbiji, već i pepeo sa pepelišta iz termoelektrana zemalja u okruženju.

Kompanija je najavila da bi u prvoj fazi u ovu fabriku uložila 110 miliona evra. Ovaj plan najavio je ranije i direktor kompanije Lafarge u Srbiji Dimitrije Knjeginjić za Bloomberg Adriju.

 

On je tada objasnio da pepeo može biti upotrebljen u proizvodnji građevinskih materijala, ali ne ovakav kakav generiše EPS, već da se EPS-ov može korisiti samo za proizvodnju građevinskog materijala namenjenog za izgradnju puteva. "Taj kvalitet pepela je duboko vezan za proces sagorevanja i poreklo uglja. Pepeo iz lignita u postojećim kotlovima nije upotrebljiv u građevinskoj industriji, osim za osnovne slojeve puteva."

S obzirom da kompanija Lafarge pravi građevinske materijale i za putnu industriju, i dosad je koristila pepeo iz srpskih termoelektrana za njegovu proizvodnju, ali u malim količinama.

EPS i sada prodaje pepeo, ali ne kao nusproizvod već kao nepasan otpad

Sagorevanjem uglja u termoelektranama nastaju pepeo, šljaka i gips. Oni su u pojedinim evropskim i svetskim zemljama kategorisani kao nusproizvodi koji se već godinama koriste kao građevinski materijali. U Srbiji je trenutno kao nusproizvod prepoznat jedino gips, dok se pepeo i šljaka i dalje vode kao otpad.

Naime, Termoelektrana "Kostolac" je prva u Srbiji u martu 2021. upisala gips u Registar nusproizvoda. Zatim je u septembru 2022. godine gips iz Kostolca upisan u propis Evropske unije o registraciji, proceni, odobrenju i ograničenju hemikalija (REACH), što je olakšalo njegovu prodaju u Evropskoj uniji. Očekuje se da će isti put do Registra nusproizvoda u Srbiji i REACH-a imati i pepeo.

S obzirom na to da pepeo još nije prepoznat kao nusproizvod u srpskom zakonu, pa ni u REACH-u, iz EPS-a su za Bloomberg Adriju potvrdili da se on dosad na tržištu Srbije i nije prodavao kao nusproizvod, već samo kao neopasan otpad, imajući u vidu da su kompanije koje su ga i koristile u svojim proizvodnim procesima pribavile dozvole za njegovu upotrebu.

Iz EPS-a su naveli da je prošle godine cementrama prodato oko 168.000 tona pepela, što je neznatna količina u odnosu na to da se godišnje proizvede između šest i sedam miliona tona pepela u srpskim termoelektranama. Najviše ga kupuju Moravacem, Titan i Lafarge. Pitali smo EPS po kojoj ceni prodaje cementarma pepeo, ali odgovor na ovo pitanje nismo dobili.

Depositphotos

Mogućnost upotrebe pepela kao nusproizvoda sa upotrebnom vrednosti prepoznata je trenutno u Uredbi o tehničkim i drugim zahtevima za pepeo, kao građevinski materijal namenjen za upotrebu u izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji i održavanju infrastrukturnih objekata javne nameni, ukazali su iz EPS-a.

Odlaganje pepela mnogo košta EPS

Iz EPS-a za Bloomberg Adriju kažu da u srpskim termoelektranama godišnje nastaje između šest i sedam miliona tona pepela. Dodaju da deponije pepela zauzimaju oko 1.600 hektara zemlje.

Pepeo nastao u procesu sagorevanja uglja EPS odlaže na sopstvenim deponijama korišćenjem odgovarajuće tehnologije i opreme. S ozbirom da pepeo spada u kategoriju neopasnog otpada za njega se ne plaća naknada propisana Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Međutim, iz EPS-a ukazuju da je Državna revizorska institucija u decembru 2019. godine pripremila izveštaj u kojem je navela da je tokom postupka revizije utvrđeno da su ukupni troškovi deponovanja pepela EPS u periodu 2016-2018. godine iznosili 9,4 milijardi dinara.

Šta najavljena fabrika znači za kompaniju, a šta za EPS

Najavljena izgradnja fabrike predstavlja šansu da se poveća korišćenje pepela kao materijala koji ima upotrebnu vrednost, navode iz EPS-a.

"Količine pepela koje je na godišnjem nivou EPS prodavao manje su od 10 odsto ukupno proizvedene količine. Otvaranjem fabrike bi se značajno doprinelo uvođenju cirkularne ekonomije u Srbiji, a EPS bi smanjio količine pepela koje odlaže na deponije i time ostvario i uštede u poslovanju."

Korišćenje pepela kompaniji Lafarge može doneti ulogu lidera u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, a takođe može pozitivno uticati na aspekt poslovanja vezan za smanjenje uticaja na klimatske promene, smatraju u EPS-u.

Depositphotos

Podsetimo, ovo će za kompaniju biti od izuzetne važnosti kada od prvog januara 2026. stupi na snagu CBAM. To je obaveza plaćanja takse za svaku tonu emitovanog CO2 u proizvodnji robe izvezene u EU.

Iz EPS-a objašnjavaju da korišćenje pepela kao sirovine u građevinskoj industriji predstavlja dobar primer cirkularne ekonomije. "Imajući u vidu količine pepela koje nastaju na godišnjem nivou, jasno je da je reč o značajnom resursu za cirkularnu ekonomiju, čija primena svakako ima pozitivne efekte na životnu sredinu i na klimatske promene."

Pepeo se široko koristi u Evropi i svetu

Burdž Klifa, najviša građevina koju je čovek ikada napravio, sagrađena je od pepela. U branu Hungry Horse, koja je još 1953. godine izgrađena u SAD, ugrađeno je 120.000 tona pepela. Najveći građevinski projekat u istoriji Danske, Most Velikog Belta (eng. The Great Belt Bridge) takođe je jedna od građevina u koju je ugrađen pepeo. I u gradnju puteva širom Evrope korišćen je pepeo.

Evropska unija uspela je da još 2008. godine iskoristi čak 90 odsto pepela.

Najviše je odlazio u industriju betona, zatim za nasipe, industriju cementa, stabilizaciju tla.