Fiskalni savet: Budžet za 2026. održiv, ali i dalje netransparentan

Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, a izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku, ocenio je u petak Fiskalni savet.

 

U analizi preloženog budžeta Fiskalni savet je naveo da je u pitanju nastavak fiskalne politike vođene tokom 2025. godine.

Ukupni prihodi državne kase u predloženom budžetu planirani su u iznosu od 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi u iznosu od 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit biti 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra).

"Iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na 2025, ovo povećanje u skladu je s očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od tri odsto BDP-a (kao 2025. godine)", naveo je Savet i dodao da je plan da taj deficit bude finansiran pre svega novim zaduživanjem zemlje (oko 2,2 milijarde evra), dok će preostalih približno 700 miliona biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita.

Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine.

Međutim, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji – sa 45 odsto na oko 44,5 odsto– jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga.

 

"Budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju – ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje", ocena je Saveta.

Dodaje se da je pozitivna strana budžeta to što su javni prihodi i javni rashodi u načelu kredibilno planirani, pa nema velikog rizika od prekoračenja predviđenog fiskalnog deficita. Dobro je, kako je navedeno, i što budžet ne donosi nove, ekonomski upitne i ekspanzivne mere javnih politika, iako to, nažalost, ne isključuje mogućnost da se one pojave tokom godine, što je postala praksa u Srbiji.

Ocena Saveta je i da se u budžetu ne vidi jasno izdvajanje sredstava za potencijalne rizike, posebno u energetskom sektoru.

"Moguće je da će i izvršenje budžeta u 2026. znatno odstupiti od plana koji usvaja Skupština – zbog čega smatramo da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve. Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura", ukazao je Fiskalni savet.

Dodaje se da je ključni instrument koji se za to koristi tekuća budžetska rezerva – sredstvo koje je u većini evropskih zemalja ograničeno na manje ili specifične korekcije i preraspodele u budžetu, zbog kojih nema potrebe za formalnim rebalansom.

"U Srbiji se, međutim, ovaj instrument godinama koristi van svoje osnovne svrhe. Naime, ustalila se praksa sistematskog korišćenja gotovo čitavog, široko definisanog, zakonskog maksimuma rezerve od četiri odsto budžetskih prihoda – a u pojedinim godinama (2020. i 2022. godine) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena", naveo je Savet.

Problem je naročito izražen, kako je ukazano, u slučajevima kad se sredstva rezerve koriste za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika – što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja.

"Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe", naveo je Savet i istakao da na osnovu oskudnih informacija o upotrebi budžetske rezerve često ne može da se utvrdi na koje su konkretne namene sredstva rezerve preusmeravana, niti da li je njihova upotreba uopšte bila opravdana.

Predlog Fiskalnog seveta da reformom budžetske rezerve smanji maksimalno dozvoljeni iznos, precizno definiše namena za koje se sme koristiti, kao i značajno unapredi transparentnosti, kako bi se obezbedila potpuna javna kontrola nad korišćenjem tekuće budžetske rezerve i sprečilo kreiranje paralelne fiskalne politike van budžeta koji usvaja parlament.

"Hroničan problem Zakona o budžetu je njegova nedovoljna transparentnost. Obrazloženje budžeta, naročito u rashodnom delu, ni izbliza nije dovoljno informativno, a Vlada nije priložila ni procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine – što bi omogućilo realnije poređenje i bolje razumevanje planiranih politika", istakao je Fiskalni savet.