Odakle će Srbija uvoziti gas ako ostane bez ruskog

Pred Srbijom su male šanse da nađe odgovarajuću zamenu za ruski gas - makar u skorije vreme, upozorili su stručnjaci, nakon što je predsednik države Aleksandar Vučić nagovestio da bi zemlja mogla da počne da pregovara sa drugim državama za kupovinu gasa.

Vučić je, podsetimo, u utorak najavio da će Srbija, ako do petka ne bude dobila gasni ugovor sa Rusijom, već od ponedeljka pokrenuti pregovore o nabavci gasa na nekoj drugoj strani.

Međutim, prema rečima generalnog sekretara Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, "mi gasovod imamo, ali nemamo nekog drugog gasa osim ruskog". Kako dodaje sagovornik Bloomberg Adrije, neke količine koje bi mogle da dođu kao tečni prirodni gas preko Aleksandropolisa u Grčkoj su male za ono što Srbiji treba.

"Prema tome, bez ruskog gasa mi apsolutno ne možemo da pokrijemo sopstvene potrebe. Ja mislim da će to morati pozitivno da se reši jer ono što imamo u podzemnom skladištu Banatski Dvor i ono što imamo u mađarskom podzemnom skladištu je veoma malo i to bi trajalo samo negde do februara", kaže Vuletić.

Na pitanje na koje je onda druge zemlje predsednik Vučić potencijalno mislio, stručnjak kaže da ga čudi sama činjenica da su savetnici predsednika mogli da mu prenesu da kaže "tako jednu stvar koja je objektivno nerešiva".

BETAPHOTO/Ministarstvo rudarstva i energetike/Danilo Mijatović

Ističe da bi Srbija teorijski mogla da dobije gas iz Irana jer tamo postoje ogromne količine gasa, ali da bi to bilo politički blokirano, to jest da Sjedinjene Američke Države (SAD) sa svojim dominantnim uticajem ne bi dozvolile da Iran izvozi Srbiji.

"Zato kažem da nema šanse ni za šta drugo osim za ruski gas", ocenjuje sagovornik, uz napomenu da "prirodni gas više uopšte nije energent i nije sirovina, već je političko oružje u rukama velikih, a mi mali moramo da trpimo batine".

Vuletić ukazuje na to da pitanje oko gasa "mora da se reši do kraja godine, jer ističe ugovor". Imajući u vidu da su odnosi Srbije i Rusije proteklih meseci zakomplikovani zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), on kaže da bi to zapravo mogao biti razlog za optimizam po pitanju gasnog aranžmana.

"Apsolutni sam optimista i mislim da će to oko gasa da se reši - baš zbog NIS-a. Dosta im je što su nas upropastili sa NIS-om, tako da bi za gas mogli da popuste."

Energetičar Miloš Zdravković takođe je kazao da Srbija teško može da nađe alternativu ruskom gasu jer je njena godišnja potrošnja od 2,8 do tri milijarde kubika gasa, a kapacitet interkonektora sa Bugarskom je 1,8 milijardi kubika godišnje. 

"On je povezan sa terminalom u Aleksandropolisu, ali je pitanje da li ima gasa za nas. On se naručuje dugoročnim ugovorima", naveo je on, a prenela je Beta. U Aleksandropolisu je, podsetimo, terminal sa kog Srbija može da se snabdeva tečnim prirodnim gasom koji u tu grčku luku stiže sa više strana. Taj gas potom preko Bugarske (preko koje, drugim putem, stiže i azerbejdžanski gas) može da se doprema u Srbiju.

Industrija u Srbiji, kako je dodao, troši 1,75 milijardi kubika, a veliki gradovi koji se greju gasom - uključujući Beograd, Niš i Novi Sad - još oko 560 miliona kubika gasa i domaćinstva još 300 miliona.

"Kako taj gas da dođe do nas, to je ključno pitanje", ocenio je Zdravković.

Istakao je to nije problem samo ove vlasti jer se nije na vreme razmišljalo o prostorima za skladištenje.

"Rusi su nam nudili da proširimo Banatski Dvor, evropska ponuda je bila gasno polje u Itebeju, milijardu kubika smo mogli da napravimo, a oko 300 miliona kubika smo mogli kod Pančeva da skladištimo."

Podsetimo, Srbija konačno posle deceniju čekanja proširuje Banatski Dvor, jedino podzemno skladište gasa u Srbiji, koje se nalazi na oko 80 kilometara od Novog Sada. Kapacitet skladišta biće uvećan za dodatnih 300 miliona kubnih metara gasa u odnosu na trenutnih 450 miliona kubnih metara, a završetak izgradnje je planiran do kraja 2026. godine, saopštilo je nedavno Ministarstvo energetike.

Međutim, i ovde ruski partneri igraju ključnu ulogu, jer proširenje košta 145 miliona evra i zajednički ga finansiraju suvlasnici skladišta - Gazprom, kao većinski vlasnik sa 51 odsto udela, i Srbijagas kao manjinski, sa 49 odsto udela.

Slaba diverzifikacija Srbije

Kako je ranije ove godine rekla naučna saradnica Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu Nevena Šekarić Stojanović, Srbija tri četvrtine svojih godišnjih potreba zadovoljava kupovinom ruskog gasa. Prema njenim rečima, zemlja godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, od čega oko 2,2 milijarde kubnih metara uvozi iz Rusije - preko Turskog toka. Preostale potrebe, oko 0,8 milijardi kubnih metara gasa, trenutno zadovoljava kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko pomenutog interkonektora sa Bugarskom.

Međutim, posle sveopšteg zatvaranja evropskog tržišta za rusku naftu i prirodni gas nakon izbijanja rata u Ukrajini, Srbija takođe postepeno pravi zaokret ka diverzifikovanijim opcijama snabdevanja.

Dodatni pritisak unela je vest da su se, prema odluci Evropskog saveta od 20. oktobra, sve zemlje članice Evropske unije (EU) - uključujući, dakle, i Bugarsku - obavezale da do kraja 2027. godine okončaju uvoz ruskog prirodnog gasa. Odluka praktično znači zatvaranje glavnog ulaza za ruski gas prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok Bugarska već od 1. januara sledeće godine ukida kratkoročne ugovore sa Rusijom, a po objavljivanju ovih najava Ministarstvo energetike nije odgovorilo na pitanja Bloomberg Adrije o tome koje su alternative na stolu od 1. januara sledeće godine.

Ono što je poznato jeste da država ima plan da do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija-Bugarska na milijardu kubnih metara godišnje, podsetila je Šekarić Stojanović. "Time bi mogla da podmiri trećinu svojih potreba za gasom."

Uz to, radi se na izgradnji gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će, prema rečima resorne ministarke Dubravke Đedović Handanović, otvoriti alternativne pravce snabdevanja energentima. Letos je najavljeno da se očekuje da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

Planirani kapacitet gasovoda ka Rumuniji biće 1,6 milijardi kubnih metara, izjavila je ministarka, a Šekarić Stojanović je dodala da je planirano da gasovod ka Severnoj Makedoniji ima kapacitet od oko 1,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. 

"U slučaju realizacije najavljenih projekata sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, u Srbiju bi stizao i gas iz Crnomorskog basena, odnosno dodatne količine gasa putem Južnog gasnog koridora iz Azerbejdžana, odnosno Kaspijskog basena", kazala je Šekarić Stojanović i dodala da, ukoliko planirani gasovodi ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji budu iskorišćeni u svom punom kapacitetu, zajedno bi podmirili potrebe Srbije za gasom na godišnjem nivou.

Međutim, to se svakako ne može desiti preko noći. Pretpostavka Šekarić Stojanović je da se Srbija svakako ne može u narednih par godina, pa potencijalno ni duže, osloboditi ruskih energenata, jer sama izgradnja najavljene infrastrukture ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji zahteva vreme. Predstojeći ugovor sa Rusijom za isporuku gasa, prema njenom mišljenju, verovatno bi mogao biti potpisan na tri godine (iako je prethodno najavljivano da će biti na period od 10 godina), kao što je bio i prethodni.

"Produženje starog ugovora poslužilo je kao period za procenu - što sa ruske, što sa srpske strane, jer mislim da Rusi vagaju koliko je stabilno da se ispregovara novi ugovor i pod kakvim uslovima, a Srbiji je s druge strane bitno da li će dobiti i dalje jeftinu cenu gasa, jer ona treba da se takmiči i sa Turskom, Mađarskom i drugim evropskim zemljama koje uvoze ruski gas. Niko od njih ne želi da se obaveže na što duži vremenski period jer u slučaju da se sankcije produže i da nešto novo postane meta sankcija, penale će plaćati i oni koji izvoze gas ako ne mogu da garantuju ono što je ispregovarano ugovorom, a plaćaće i oni koji uvoze gas ako ne mogu da kupe ono što je ispregovarano", pojasnila je Šekarić Stojanović.

Bloomberg

Ranije ove godine generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović je u izjavi za Bloomberg Adriju skrenuo pažnju na to da je put Evrope ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom na kraju završio "amputiranjem snabdevanja i okretanjem na drugu stranu". "To nije diverzifikacija jer je potpuno napuštanje jednog izvora i preuzimanje iz drugih izvora."

Ocenio je da je diverzifikacija kao takva uvek najbolje rešenje, jer zavisnost samo od jednog izvora predstavlja jako veliki rizik i te rizike uvek treba smanjiti. "Mi sada imamo mogućnost da uvozimo prirodni gas iz Azerbejdžana i Rusije, ali i utečnjeni prirodni gas iz Aleksandropolisa. To je maksimalna diverzifikacija koju trenutno možemo da postignemo. Imamo i gasovod prema Mađarskoj, vezani smo za austrijski hab, koji je ključan za to područje i to jeste način da se obezbedi sigurnost snabdevanja - diverzifikacija", zaključio je.