EU kao geoekonomska vreća za udaranje - preti li Evropi nova gasna kriza

Kada je pre dve nedelje rezultat glasanja Evropskog parlamenta (EP) o predlogu evropskog zakona o lancu snabdevanja nazvao "fatalnom pogrešnom odlukom", Friedrich Merz se suočio sa talasom žestokih kritika komentatora i političara iz redova socijaldemokrata i Zelenih, koji su isticali da nikad neki nemački kancelar nije tako podrivao evropsku demokratiju i odluku demokratske većine u EP.

Međutim, da Merzova ocena nije bila politički hir već rezultat njegovog sagledavanja šta se za geopolitički i geoekonomski iza brda valja ka Evropskoj uniji, svedoči i najdirektnija pretnja čelnika Katara i američke energetskog giganta ExxonMobil da će od Nove godine prekinuti poslovanje u EU i snabdevanje EU tečnim prirodnim gasom (LNG) ukoliko ne bude ublažen ili odbačen planirani zakon EU o lancima snabdevanja, koji nalaže firmama stroga pravila po pitanju ljudskih prava i životne sredine.

U trenutku kada se u Briselu, pod pritiskom Vašingtona, priprema odluku da se EU do 2027. godine u potpunosti odrekne uvoza gasa i LNG-a iz Rusije iz koje trenutno pokriva oko 19 odsto svoje potrošnje gasa, upozorenje firmi QatarEnergy i ExxonMobil dovodi EU do potencijalne energetske krize usred grejne sezone.

Uvoz LNG-ja iz Katara trenutno pokriva oko pet odsto potrošnje gasa u EU, odnosno oko 14 odsto uvoza LNG-ja, a iz Sjedinjenih Američkih Država se namiruje oko 16,5 odsto potreba, to jest 50 odsto evropskog uvoza LNG-ja, pri čemu oko polovina tog uvoza ide preko ExxonMobila. Da situacija bude gora, i druge energetske kompanije već neko vreme lobiraju protiv ovog propisa iako nisu pripretile prekidom poslovanja.

Budući da su u Briselu planirali da ruski gas zamene povećanim uvozom LNG-ja iz SAD i Katara, ova situacija dovodi evropske institucije u nezahvalnu situaciju da biraju između energetske nesigurnosti i odbacivanja dela svoje zelene politike i klimatske održivosti. Kada se na to dodaju i nagomilani pritisci po pitanju čipova, retkih metala i strateških sirovina u okviru globalnog nadmetanja SAD i Kine, EU sve više počinje da liči na svojevrsnu geoekonomsku i geopolitičku vreću za udaranje.

Nije blef, već upozorenje

Katarski zvaničnici već mesecima upozoravaju EU da im je neprihvatljiva evropska Direktiva o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja (CSDDD), koja u sada predloženom obliku velikim firmama, koje posluju u EU i s njom, nalaže da i u sopstvenim lancima snabdevanja – od dobavljača sirovina do prodaje gotovih proizvoda – poštuju visoke standarde u oblasti ljudskih prava i zaštite životne sredine u EU i van nje ili će se suočiti sa kaznama i do pet odsto globalnih prihoda.

Za QatarEnergy, koji je u 2024. godini imao promet od 48,6 milijardi dolara, to znači da bi ubuduće bio pod pretnjom kazne od 2,43 milijarde dolara za eventualno kršenje ove evropske direktive.

Bloomberg

"Ako Evropa ne razmotri kako može da ublaži ili otkaže CSDDD, a da i dalje ima kao kaznu od pet procenata našeg ukupnog svetskog prometa, sigurno nećemo isporučivati LNG Evropi", rekao je katarski ministar energetike i ujedno izvršni direktor QatarEnergyja Saad Sherida Al Kaabi na marginama međunarodno energetske konferencije ADIPEC u Abu Dabiju, upozorivši da ova pretnja nije blef. "Mislim da Evropa mora da shvati da im je potreban gas iz Katara. Potreban im je gas iz celog sveta... Važno je da ovo shvate ozbiljno."

Ovaj katarski zvaničnik, ali izvršni direktor ExxonMobila Darren Woods, naročito su istakli to da CSDDD zahteva od velikih kompanija da sprovedu planove za klimatske promene u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnih temperatura na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Zahtev da se sprovede klimatska neutralnost ove energetske kompanije smatraju "tehnički nemogućim" da one sprovedu.

"Ne možemo dostići neto nulu. To je jedan od mnogih drugih zahteva", istakao je katarski ministar, a preneo Reuters.

Iako Katar zasad javno izražava zabrinutost samo u vezi sa odredbama CSDDD-a koji se tiču klimatske tranzicije, poznavaoci prilika ukazuju da je bunt zvanične Doha podstaknut verovatno i brigom da bi ga EU pritiskala zbog zanemarivanja bezbednih radnih praksi i globalnih normi ljudskih prava, što je delom bio slučaj u vreme kada je Katar bio domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine.

Tada su se čule evropske kritike na katarski tretman stranih radnika u građevinarstvu, pri čemu je isticano da su radnici bili izloženi neisplaćenim platama, prisilnom radu, opasno dugim radnim satima i drugim vrstama zlostavljanja dok se gradila infrastruktura za Mundijal. Štaviše, zvanično je na građevinskim radovima povezanim sa turnirom poginulo 400 do 500 radnika, dok aktivisti sumnjaju da je zapravo broj žrtava verovatno mnogo veći.

S druge strane, Katar ima složenu i ponekad kontroverznu ulogu u globalnim sukobima i krizama, zbog svojih finansijskih i političkih veza sa islamističkim pokretima širom sveta, poput Muslimanske braće i Hamasa.

Proteklih meseci, Katar je sklopio dugoročne ugovore sa partnerima iz Nemačke, Francuske i Italije, ali i sa Indijom i Kinom, kojima bi mogao mnogo više da se okrene ukoliko proceni da mu je poslovanje sa EU previše rizično zbog mogućih kazni i komplikovane regulative. Doha je proteklog leta poslala pisma evropski liderima, pozivajući ih da promene sporni propis pre njegovog početka primene od sledeće godine.

"Voleli bismo priliku da služimo Evropi", rekao je Al Kaabi. "Oduvek smo bili posvećeni Evropi. Ne tražimo ništa posebno. Samo želimo da budemo u mogućnosti da se takmičimo na fer tržištu."

Evropa se guši

Isti zahtev ima ExxonMobil, čiji bi odlazak sa evropskog tržišta imao još veću posledicu za evropsku energetsku bezbednost, nego što bi bio prekid dopremanja LNG-a iz Katara. Ova američka kompanija je već zaustavila investiciju od 100 miliona evra u Evropi zbog regulatorne nesigurnosti, što samo nagoveštava posledice koje bi moglo da ima povlačenje ovog giganta koji u Evropi zapošljava oko 12.000 ljudi, pri čemu je uložila više od 21 milijarde evra u svoje poslovanje između 2012. i 2023. godine.

Ova kompanija smatra da je tehnički nemoguće da sprovedu ekološke zahteve evropskog propisa.

"Zapanjujuće mi je da ograničenja ne samo zahtevaju da to uradimo za poslovanje u Evropi već bih to morao da uradim za sve svoje poslove, bez obzira da li se dotiču Evrope ili ne", rekao je Woods, koji aktivno lobira protiv ove direktive, smatrajući da će dovesti do "katastrofalnih posledica" ako se usvoji u sadašnjem obliku. "Nastavićemo da pokušavamo da okupimo, u osnovi, poslovne lidere širom sveta da se suprotstave ovom zakonu."

Bloomberg

Inače, direktori 50 vodećih francuskih i nemačkih korporacije, predvođeni gigantima kao što su TotalEnergies i Siemens, tražili su u zajedničkom pismu od francuskog predsednika Emmanuela Macrona i nemačkog kancelara Friedricha Merza da pozovu na "potpuno ukidanje" spornog propisa, smatrajući da će to biti "jasan i simbolični znak evropskim i međunarodnim kompanijama da su vlade i Komisija zaista posvećeni tome da povrate konkurentnost u Evropi".

Prvi čovek američkog energetskog giganta pak ukazuje da ih evropski zakonodavci uvek slušaju, ali da to još nije dovelo ni do kakvih suštinskih promena. Čak i kada je nemački kancelar javno tražio od evropskih parlamentaraca da promene propis, to se nije dogodilo jer sadašnju verziju propisa podržava većina koju čine poslanici iz Zelenih i socijaldemokratskih stranaka, uključujući i neke iz umerenog desnog centra.

Evropski parlament je prošlog meseca pristao da pregovara o daljim izmenama zakona, a EU ima za cilj da odobri konačne izmene do kraja godine.

"Danas je to (EU) već previše regulisana ekonomija, ona se deindustrijalizuje, guši ekonomski rast. Ovo će samo dodatno zaustaviti taj rast", ​​rekao je prvi čovek kompanije čije aktivnosti u Evropi obuhvataju istraživanje i proizvodnju energenata, potom rafiniranje, hemikalije i specijalne proizvode, sa ključnim postrojenjima u zemljama poput Belgije, Francuske, Nemačke, Holandije i Velike Britanije.

Bloomberg

Evropska imovina ExxonMobila procenjuje se na desetine milijardi, dok na značaj ove kompanije ukazuje podatak da se u njenim evropskim rafinerijama dnevno obradi oko 1,08 milijardi barela nafte. Za potrošače u EU, izlazak ExxonMobila mogao bi da pogorša energetsku ranjivost, što bi dovelo do viših cena goriva, hemikalija i proizvoda za svakodnevnu upotrebu.

Zaglavljeni između ideologije i realnosti

Prema oceni analitičara, EU je sada zaglavljena između sopstvenih političkih prioriteta, ideološko-ekoloških imperativa, strogih regulatornih okvira i surove geopolitičke realnosti.

Težnja EU ka dekarbonizaciji, prevelikoj regulaciji, ali i kažnjavanju Rusije zbog invazije na Ukrajinu, dovela je do visokih troškova energije i potom do trenda deindustrijalizacije. Industrijski giganti migriraju u trgovinske blokove u kojima je prisutna Kina, koja dominira proizvodnjom čiste energije kroz stratešku kontrolu lanaca snabdevanja baterijama, solarnim panelima i tehnologijama vetra.

S druge strane, SAD dominiraju blokom zemalja koje daju prioritet fiskalnoj stabilnosti (poput zemalja OPEC-a) formirajući saveze usmerene na tradicionalnu energiju neophodnu za rast, koji se ovog puta ostvaruje novim tehnologijama i veštačkom inteligencijom za koju je potrebna ogromna količina energije.

Bloomberg

Sve to je u suprotnosti sa pristupom Evropske unije, koja se usmerila na regulacije, a ne na geoekonomiju i geopolitiku. Iako evropski lideri i parlamentarci mogu smatrati da je ideološki doslednije da se drži pravila CSDDD-a i po cenu gubitka LNG-ja iz Katara, sprovođenje te strategije bi, u najmanju ruku, bilo pogubno za evropsku ekonomiju u ovom spoljnopolitičkom trenutku račvanja sveta na američki i kineski.

Promena i diverzifikacija evropskih energetskih politika bila bi strateški korisna na duži rok, ali brzo odustajanje od energetskih izvora dovodi do velikih ekonomskih potresa, koji se možda najbolje vide u Nemačkoj, koju zbog visokih cena energenata zapljuskuju talasi otkaza i deindustrijalizacija.

Prema oceni geopolitičkog stratega Veline Čakarove, realizam se konačno vratio zahvaljujući bolnom iskustvu sa ideologijom povezanom sa energetskom tranzicijom iz poslednjih godina.

"Promena je definitivno tu i pokreće je energetska bezbednost i vrtoglavo rastuća potražnja za energijom koja zasenjuje obećanja o energetskoj tranziciji u nepoznatoj budućnosti. Energetska tranzicija će se zasnivati na principu sabiranja, a ne na isključivanju izvora energije poput fosilnih goriva", ističe u objavama na društvenoj mreži X ova bivša direktorka Austrijskog instituta za evropsku politiku i bezbednost. "To će biti mešavina svega - fosilnih goriva, nuklearne energije i obnovljivih izvora energije. Svaka zemlja će izgraditi svoj optimalni energetski miks na osnovu svoje geografske i energetske realnosti, a ne ideologije i zelene agende."