Putin se sveti Evropi naglom obustavom isporuka gasa

Američko bombardovanje Irana predstavlja svojevrsni geopolitički poklon zvaničnoj Moskvi, ne samo zbog povećanih prihoda od prodaje nafte i gasa čije cene iz dana u dan rastu, već i zbog novonastale mogućnosti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da ojača svoj značaj u okviru strateškog partnerstva Kine i Rusije, a da se pritom uz ironični osmeh osveti Evropi.

Iranska odmazda zatvaranjem Ormuskog moreuza i gađanjem dronovima-kamikazama energetske i transportne infrastrukture arapskih suseda dovela je do skoro potpunog obustavljanja izvoza sirove nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja Zaliva, izazvavši globalni energetski poremećaj u kojem su Kina, Indija, Japan, Južna Koreja i ostatak Azije ostali bez ogromnih količina nafte, a Evropa bez LNG-ja.

U situaciji globalnog haosa u kojoj su ruska nafta i gas postali dodatno važni azijskim kupcima, naročito Pekingu i Nju Delhiju, ruski predsednik Vladimir Putin je na posredan način najavio udar na Evropsku uniju, prekidom isporuka ruskog gasa i preusmeravanjem ka Aziji. Kako je uz svojevrsni podsmeh izjavio ruskoj državnoj televiziji, Putin je dao nalog ruskoj vladi da proceni preusmeravanje isporuka, i to kao vid odgovora na odluku EU da postepeno zabrani uvoz ruskog gasa iz cevovoda i LNG-ja.

Ova poruka iz Kremlja usledila je u trenucima kad su evropska skladišta gasa poprilično prazna, dok međunarodni energetski stručnjaci ukazuju da će, ukoliko rat u Iranu potraje, Evropa i Azija morati da se međusobno takmiče za dobijanje sve oskudnijih isporuka LNG-ja preko mora. Štaviše, prve analize ukazuju da je Putin Evropi pripremio "energetsku zamku", to jest energetski šok, koji bi mogao da bude porazan za evropsku ekonomiju, koja se zbog visokih cena energenata uveliko suočava sa deindustrijalizacijom i gubitkom konkurentnosti na svetskom tržištu.

Doduše, njegova dodatna jučerašnja izjava da je Rusija uslovno spremna na saradnju sa Evropom ukazuje da aktuelnu situaciju želi da iskoristi da natera Evropljane da ponovo sa Rusima uspostave dugoročne sporazume o snabdevanju gasom.

Da sukob u Bliskom istoku već poprilično košta Evropljane, svedoči to da cene gasa u Evropi iz dana u dan neumitno rastu pa su referentni evropski fjučersi na gas skočili samo u ponedeljak i do 30 odsto. Evropski prirodni gas je pao u utorak nakon što je američki predsednik Donald Trump predvideo da će se rat u Iranu uskoro završiti, dok se suočava sa sve većim pritiskom zbog toga kako je sukob poremetio energetska tržišta. Referentni fjučersi pali su i do 17 odsto.

Energetska ucena

"Sada se otvaraju i druga tržišta. I možda bi nam bilo profitabilnije da prestanemo da snabdevamo evropsko tržište upravo sada. Da se ​​pomerimo na ta tržišta koja se otvaraju i da se tamo učvrstimo", rekao je prvi čovek Rusije, koja je ranije snabdevala evropska tržišta naftom i prirodnim gasom, ali od rata u Ukrajini Evropska unija to konstantno smanjuje sa planom da potpuno zabrani uvoz ruskog gasa.

"Pojavili su se kupci koji su spremni da kupe isti prirodni gas po višim cenama, u ovom slučaju zbog događaja na Bliskom istoku, zatvaranja Ormuskog moreuza i tako dalje. To je prirodno. Ovde nema ničega, nema političke agende – to je samo posao."

Bloomberg

 

Ova Putinova izjava sredinom prošle nedelje došla je u danu kada je Katar već prekinuo proizvodnju LNG-ja i najavio da će mu biti potrebno i do mesec dana da obnovi punu proizvodnju kada bude odblokiran tesnac između Persijskog i Omanskog zaliva, gde inače tankerima prođe oko petina globalne ponude LNG-ja. U međuvremenu je Katar saopštio da bi obustava izvoza katarskog LNG-ja mogla da potraje mesecima nakon završetka rata, pri čemu će to poprilično pogoditi Aziju i EU, jer je Katar 2022. godine izvezao više od 70 odsto svoje proizvodnje LNG-ja u Aziju, a 25 odsto u Evropu.

Koliko je velika jagma za tankerima LNG-ja iz Zaliva, možda najbolje svedoči to da jedan od poslednjih takvih tankera koji je prošao Ormuski moreuz nije završio kod ugovorenog kupca u Nemačkoj, jer je jedan kupac iz Japana ponudio više novca za taj gas, pa je tanker preusmeren ka Dalekom istoku.

Na ovo "preotimanje" tankera zapravo je na posredan način ukazao predsednik Rusije, koja je, prema podacima iz 2023. godine, bila drugi najveći proizvođač sirove nafte na svetu i treći najveći izvoznik uglja i prirodnog gasa.

"Ako se pojave takvi premijum kupci, onda mislim, čak sam siguran, da će neki tradicionalni dobavljači, poput Amerikanaca i američkih kompanija, naravno, napustiti evropsko tržište zbog tržišta koja više plaćaju", rekao je Putin, čime je Evropljanima poslao poruku da će ih energetski napustiti ne samo Rusi, već i Amerikanci.

Doduše, ruski predsednik je juče izjavio da je Rusija ipak spremna da uslovno isporučuje naftu i gas Evropi, ukoliko su oni spremni da se vrate na dugoročnu saradnju.

"Ako evropske kompanije i evropski kupci iznenada odluče da se preorijentišu i obezbede nam dugoročnu, održivu saradnju, slobodnu od političkih pritisaka, onda da, nikada je nismo odbili. Spremni smo da sarađujemo i sa Evropljanima", rekao je juče Putin na sastanku sa vladinim zvaničnicima i rukovodiocima najvećih ruskih proizvođača nafte i gasa, poručivši im da iskoriste vrtoglavi rast cena robe te da dodatne prihode od izvoza iskoriste kako bi smanjili svoje dugove ruskim bankama, jer će skok biti privremen.

Evropski planovi i geopolitička realnost

Ukrajinski zvaničnici ove Putinove izjave o prekidu snabdevanja gasom opisuju kao "energetsku ucenu 2.0" te da Kremlj nastoji da iskoristi trenutni globalni energetski šok da uplaši EU i natera je da ublaži svoje najnovije sankcije i planiranu zabranu uvoza ruskog gasa.

EU je početkom ove godine utvrdila raspored postepenog eliminisanja uvoza ruskog gasa iz cevovoda i LNG-ja iz Rusije. Kratkoročni ugovori za ruski LNG trebalo bi da budu zabranjeni od 25. aprila 2026. godine, a potom od 17. juna kratkoročni ugovori za gas koji se doprema cevovodima. Od 1. januara 2027. godine trebalo bi da stupi na snaju potpuna zabrana dugoročnih ugovora o kupovini ruskog LNG-ja, a dugoročni sporazumi o gasu iz cevovoda moraju da se završe do 30. septembra 2027. godine, uz mogućnost izvesnih izuzetaka do 1. novembra te godine.

Bloomberg

 

I dok su evropski zvaničnici ovim planovima hteli da pokažu spremnost da kazne Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, a da istovremeno faznim pristupom omoguće evropskim kupcima vreme da obezbede alternativne zalihe, aktuelna geopolitička realnost i nedovoljna iskorišćenost sopstvenih gasnih nalazišta dovode u pitanje koliko bi to bilo ekonomsko pucanje u sopstvenu nogu.

Proteklih nedelju dana, cene LNG-ja su porasle za više od 80 odsto, približavajući se najvišem nivou u poslednje tri godine, ali daleko od rekorda sa vrhunca gasne krize iz 2022. godine kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Ipak, aktuelni skok cena dolazi u trenutku kada su evropske rezerve gasa poprilično niske, budući da su zalihe u skladištima u EU u proseku ispod 30 odsto te zahtevaju dopunjavanje.

Budući da je na izmaku izuzetno jaka i duga zima, Evropa je potrošila mnogo više gasa nego obično proteklih zima pa su, na primer, nemački rezervoari gasa popunjeni samo oko 20 odsto, što znači da bi se bez izbijanja rata u Iranu zvanični Berlin poprilično pomučio da napuni svoje rezervoare do obaveznih 90 odsto do 1. novembra. Stoga pojedini analitičari već govore i gasnoj krizi u EU, jer se očekuje da Nemačka do početka zime u najboljem slučaju popuni samo tri četvrtine kapaciteta svojih skladišta gasa.

Kako rastu strahovi oko toga koliko bi dugo rat na Bliskom istoku mogao da traje, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva upozorila je da kreatori politike moraju da se pripreme za "nezamislivo".

"Ako se novi sukob pokaže dugotrajnim, on ima jasan i očigledan potencijal da utiče na raspoloženje na tržištu, rast i inflaciju, postavljajući nove zahteve pred kreatore politike", rekla je Georgieva u govoru na simpozijumu u Tokiju. "A ako se, kao što se svi nadamo, sukob uskoro završi, onda budite sigurni da će uskoro doći do nekog novog šoka. Moj savet kreatorima politike svuda u ovom novom globalnom okruženju? Razmislite o nezamislivom i pripremite se za to."

Kent Nishimura/Bloomberg

 

Da bi evropski planovi mogli vrlo uskoro da dođu u po evropsku privredu dramatičan sukob sa geopolitičkom realnošću, svedoči i to da je zamenik ruskog premijera zadužen za energetski kompleks Aleksandar Novak izjavio da će ruske kompanije na druga tržišta preusmeriti deo LNG-ja, koji trenutno isporučuju evropskim kupcima, bez čekanja da stupi na snagu zabrana uvoza u EU.

"Odlučeno je da će deo LNG-ja koji se trenutno isporučuje Evropi biti preusmeren na druga tržišta gde se grade konstruktivni, pragmatični odnosi sa Rusijom, gde postoji potražnja i gde postoji mogućnost zaključivanja dugoročnih ugovora", rekao je Novak, dodajući da bi novi ugovori mogli da budu potpisani sa kompanijama iz Kine, Indije, Filipina i Tajlanda, budući da tržišne prognoze za azijsko-pacifički region ukazuju na dugoročni rast potražnje. "Planiramo da snabdevamo globalna energetska tržišta, pre svega one zemlje koje su zainteresovane za ruski gas i planiraju da izgrade dugoročne, konstruktivne odnose sa nama. Ove mogućnosti postoje – naše kompanije su to potvrdile i već su u pregovorima."

Ograničenja za rusku ucenu

Rusiji ide naruku i to što su u ovoj situaciji SAD ublažile svoje zahteve od zemalja, kao što je Indija, odobrivši joj 30 dana izuzeća od zabrane kupovine nafte od Rusije, što je bilo ograničenje ugovoreno u okviru indijsko-američkog trgovinskog sporazuma sklopljenog prošlog meseca.

To što se azijski ekonomski giganti okreću Moskvi kada su u pitanju nafta i LNG, utiče na to da međunarodni energetski stručnjaci ukazuju da, ukoliko rat u Iranu potraje, Evropa i Azija će morati da se bore za sve oskudnije zalihe LNG-ja.

"Ako se kriza nastavi ovako, azijski i evropski kupci će morati da se takmiče za LNG, koji će biti sve oskudniji", upozorio je u Briselu šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol, a preneo Euractiv. "Najveći deo gasa sa Bliskog istoka je namenjen Aziji. Dakle, ovo će biti izazov za evropske zemlje ako se kriza nastavi u narednim danima ili nedeljama."

Bloomberg

 

Doduše, Birol i dalje insistira na višegodišnjoj prognozi IEA da će se svet suočiti da viškom LNG-ja na tržištu. Prema njegovim rečima, uprkos trenutnom smanjenju ponude, "mnogo tečnog prirodnog gasa doći će na tržište u narednih nekoliko godina".

Premda iz Putinove izjave nije bilo jasno da li je mislio samo na izvoz LNG-ja u Evropu ili i na izvoz gasa putem cevovoda, zabrinutost u EU raste, jer ruski gas i dalje čini oko 13 odsto gasnog miksa EU u 2025. godini, pri čemu je u januaru ove godine uvoz ruskog LNG-ja čak i veći nego prethodne godine. Od isporuka cevovodima zavise pre svega Mađarska i  Slovačka, kao i Turska, Srbija i BiH, koje nisu u EU, ali dobijaju ruski gas putem gasovoda "Turski tok".

Prema najnovijoj Putinovoj izjavi, Rusija će nastaviti da snabdeva naftom i gasom pouzdane partnere ne samo u Azijsko-pacifičkom regionu, već i u istočnoj Evropi, posebno Mađarskoj i Slovačkoj.

U situaciji kada iz Katara ne dolazi, EU je postala izuzetno ranjiva na odluke Vašingtona i Moskve, jer je prošlog meseca 55 odsto uvezenog LNG-ja došlo iz SAD, a nešto više od 25 odsto iz Rusije, to jest praktično celokupna proizvodnja ruskog nalazišta Jamal (Yamal) u Sibiru.

Doduše, stručnjaci ukazuju da za realizaciju Putinove ideje prepreku čine dugoročni ugovori sa evropskim kupcima LNG-ja iz Jamala, ali i nedostatak tankera.

"Komercijalna odluka o davanju prioriteta drugim tržištima ne kvalifikuje se kao viša sila, što je klauzula koja dozvoljava prodavcu da raskine ugovor bez kazne zbog događaja van njegove kontrole", rekla je za Bloomberg Agnieszka Ason, pravnica specijalizovana za energetiku i gostujući istraživač na Oksfordskom institutu za energetske studije.

Prema oceni konsultanta za energetiku Ronalda Smitha, čak i da su neka preusmeravanja ovog LNG-ja iz Evrope u Aziju bila pravno moguća, ona bi bila logistički izazovna. LNG iz ovog sibirskog nalazišta sada se pretovaruje iz tankera ledolomaca u konvencionalne tankere u ruskoj luci Murmansk, odakle im do terminala u Francuskoj i Belgiji sledi put od između 1.600 do 1.800 nautičkih milja do terminala u Francuskoj i Belgiji, dok im je do terminala u azijskim lukama, kako ukazuje Smith, neophodno oko 12.500 nautičkih milja.

"Dodatni konvencionalni brodovi biće neophodni da bi se ostvarila duža ruta", rekao je Smith, dok je BloombergNEF procenio da bi preusmeravanje celog Jamalovog izvoza u Aziju zahtevalo čak 60 konvencionalnih LNG tankera, u poređenju sa 17, koliko je projekat imao u funkciji prošle godine kada je snabdevao evropske kupce.

Azerbejdžan kao džoker

Iako je u međuvremenu zvanična Moskva uverila Budimpeštu i Bratislavu da "svojim vernim kupcima" neće zakinuti gas cevovodima, Mađarska je u ponedeljak tražila od Brisela da hitno ukine zabranu ruskim dobavljačima goriva.

"Ako Brisel odmah ne ukine zabranu uvoza i sankcije na rusku naftu i gas, to će evropskoj privredi zadati dubok ekonomski udarac, jer će cene energije skočiti, a time će sve poskupeti! Ako Brisel ne dozvoli povratak ruskih snabdevača na evropsko tržište, onda rizikuje drastično povećanje cena goriva u Evropi. Brisel bi morao, bez ideoloških ograničenja, zbog interesa građana i privrede Evrope, da povuče hitne poteze da bi sprečio ogromno povećanje cena u Evropi", rekao je mađarski ministar inostranih poslova i spoljne trgovine Peter Siyyarto, dok je mađarski premijer Viktor Orban u pismu zatražio od predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen da obustavi sve sankcije na ruske energente, jer je to potrebno da bi se zaustavilo poskupljenje sirove nafte u Mađarskoj i EU.

Bloomberg

 

I dok se mađarske vlasti, između ostalog, i zbog aktuelne domaće predizborne kampanje, bore za nastavak uvoza ruske nafte, u pojedinim evropskim krugovima se uveliko razmatra da li bi Azerbejdžan mogao da bude taj džoker, to jest potencijalno rešenje za snabdevanje gasom. Azerbejdžanski gas bi se izvozio u Evropu kroz postojeću infrastrukturu kao što je Južni gasni koridor, uključujući Transanadolski i Transjadranski gasovod, dok bi Rusija isporučivala ekvivalentne količine domaćem tržištu Azerbejdžana.

U stvari, aranžman bi omogućio Evropi da formalno uvozi cevovodima gas iz Azerbejdžana, ali bi zapravo na mala vrata to suštinski bio ruski gas. Međutim, analitičari ukazuju da je ova ideja zasad izuzetno politički osetljiva u Briselu, jer rizikuje da potkopa napore EU da prekine energetske veze sa Moskvom i time na nju izvrši pritisak da obustavi ratni pohod na Ukrajinu.